RAB Srbija podržava zahteve muzičkih izvođača i autora

Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj

Pošalji prijatelju

26. 09. 2022

RAB Srbija podržava zahteve muzičkih izvođača i autora

Najveći izazov za kreativnu industriju u Srbiji je da se promeni odnos javnosti, medija i institucija prema intelektualnom vlasništvu, kao i uvođenje mehanizama podrške domaćim autorima i domaćoj muzici. RAB Srbija je podržala ovu inicijativu.

U Privrednoj komori Srbije (PKS) je održan prvi u nizu panela u okviru serije diskusija pod nazivom „Izazovi kreativne industrije“.  Učesnici panela govorili su 23. septembra o problemima domaćeg muzičkog stvaralaštva.

Moderator panela je bila Ana Stanić, predsednica Grupacije muzičkih izvođača i muzičkih autora PKS-a, a u diskusiji su učestvovali: Maja Rakovic, potpredsednica Grupacije radiodifuzije PKS, vlasnica Naxi radija i predsednica Udruženja radio-stanica RAB Srbija, Željko Vasić, predstavnik Udruženja kompozitora Srbije, Dejan Manojlović, direktor SOKOJ-a i Rodoljub Stojanović, zamenik predsednika Grupacije muzičke industrije PKS-a.

Na samom početku učesnici su pojasnili da je domaće muzičko stvaralaštvo (DMS) ono koje je komponovao državljanin Srbije i u čijem stvaranju je učestvovalo bar još dvoje naših državljana iz neke od kategorija: tekstopisac, aranžer, izvođač, produkcija.   

image4

Organizatori panela su naveli da je najveći izazov za kreativnu industriju u Srbiji da se promeni odnos javnosti, medija i institucija prema intelektualnom vlasništvu, ali i uvođenje mehanizama koji bi podržali domaće autore, ali i razvoj i samoodrživost domaćeg stvaralaštva.  

Ana Stanić je iznela podatak da kreativna industrija okuplja oko 4.000 preduzeća u okviru Udruženja za kreativnu industriju, a ukupno privrednih subjekata ima oko 20.000 u Srbiji. Samo kinematografija zapošljava i angažuje preko 20.000 ljudi. Kreativna industrija svojim dobrim funkcionisanjem preliva prihode i na druge industrijske grane i u državni budžet, promoviše zemlju i održava kulturni identitet, rekla je ona.

- Važno je razgovarati o problemima koje kreativna industrja ima, a jedan od problema je upravo nedovoljna zastupljenost domaće muzike u srpskim medijima. Cilj nam je da se to promeni – rekla je pevačica.

Inicijativu je ispred Udruženja radio-stanica RAB Srbija i Naxi radija podržala i Maja Rakovic, koja je na čelu tih institucija i koja je i potpredsednica Grupacije radiodifuzije u Privrednoj komori Srbije.

image3(Foto: Ana Stanić i Maja Rakovic)

- Podržavamo inicijativu da što više radio-stanica emituje domaću muziku i na taj način podrži domaće muzičke stvaraoce. Drago mi je što je i jedino udruženje radio-stanica u našoj zemlji – RAB Srbija podržalo inicijativu i što zajedno pišemo novu istoriju za srpsku muziku.  Takođe, pored RAB Srbija ovu inicijativu posebno podržava i najslušanija beogradska radio-stanica na čijem sam čelu 30 godina - Naxi radio, koji od svog osnivanja podržava domaće autore – izjavila je Maja Rakovic.

Za dostizanje samoodrživosti muzičke industrije Srbije prvo se mora promeniti odnos prema prisutnosti domaće muzike u medijima, sa posebnim osvrtom ka novijem sadržaju kako bi se održavala zdrava konkurencija. Organizatori panela smatraju da bi trebalo da se uvedu i minimalne kvote emitovanja domaćeg muzičkog stvaralaštva za javne servise, kao i zakonske obaveze za raspodelu javnih sredstava i dobara tako da se zaštiti ovaj vid kreativnog rada, kao i da je neophodno raditi i na otvaranju muzičkog centra Srbije koji bi promovisao razvoj domaće muzičke industrije u zemlji i svetu.

Objašnjeno je da su domaći stvaraoci svi oni koji su državljani Srbije, bez obzira na nacionalnost i na kom jeziku stvaraju muziku, a koji ovde stvaraju, rade i plaćaju porez. 

image2

Prioritet organizacije panela posvećenih kreativnoj industriji, kako je istaknuto u PKS, jeste da se rasvetle i jasno predstave problemi koje stvara piraterija – krađa proizvoda stvaralaštva, zatim nedovoljna svest o podržavanju domaćeg stvaralaštva i spora izmena zakona i poreskih politika. Za dostizanje ovih ciljeva neophodna je saradnja sa institucijama Republike Srbije, nadležnim ministarstvima. Potrebna je i podrška svih reprezentativnih udruženja, kao i mobilizacija svih izvođača i autora za podršku regulisanja poslovanja. Kulturna dobra i servisi obuhvataju vrednosti, identitet i značenja koja prevazilaze njihovu striktno komercijalnu vrednost i kao takva su obuhvaćena Konvencijom UNESCO o zaštiti i promociji različitosti kulturnog izraza.