27. 05. 2019
MKI: 70 godina Saveta Evrope
Povodom 70 godina od osnivanja Saveta Evrope, Ministarstvo kulture i informisanja je u saradnji sa Kancelarijom Saveta Evrope u Beogradu organizovalo međunarodnu konferenciju ,,Primena instrumenata i standarda Saveta Evrope u oblasti medija i informisanja“.
Na ovom skupu koji je održan 24. maja u Jugoslovenskoj kinoteci govorili su državni sekretar Aleksandar Gajović, zamenica šefa Delegacije Saveta Evrope u Beogradu Irina Sahakian Veter, zamenik šefa misije Ambasade Francuske u Beogradu Nikolas Faj i pomoćnica ministra kulture i informisanja Slavica Trifunović.
Irina Sahakian Veter podsetila je da je Savet Evrope 70 godina nakon osnivanja vodeća organizacija za ljudska prava našeg kontinenta i da danas broji 47 članica, potpisnica Evropske konvencije o ljudskim pravima i da svih 830 miliona ljudi koliko živi u tom zajedničkom pravnom prostoru imaju pravo žalbe Evropskom sudu za ljudska prava koji prati sprovođenje Konvencije u državama članicama.
“Ovo je presedan u evropskoj istoriji i dostignuće koje zaista treba da slavimo”, podvukla je Sahakian Veter.
Takođe, rekla je da su zloupotreba položaja, korupcija, diskrimincija, kriminalne aktivnosti samo neka od kršenja ljudskih prava koja su obelodanjena upravo kao rezultat istraživačkog novinarstva i napomenulaa da je razotkrivanje činjenica ključno za privođenje pravdi onih koji su kršili prava. Ona je podsetila da se u mnogim zemljama, novinari i drugi medijski radnici suočavaju sa pretnjama kao što su cenzura, politički i ekonomski pritisci, zastrašivanja, klevete, kao i fizičkim napadima.
“U skladu sa tim, moramo naglasiti važnost zajedničkog kontinuiranog rada i podrške slobodi izražavanja”, rekla je zamenica šefa Delegacije Saveta Evrope u Beogradu i izrazila zadovoljstvo što se ovako važan skup odigrava u srpskoj prestonici.
Državni sekretar Aleksandar Gajović je čestitajući ovaj jubilej, podsetio da ta ugledna organizacija, u svojoj posvećenosti, svih ovih godina trajanja i istrajavanja nastoji da kroz svoj rad održi vrednost osnovnih ličnih i demokratskih prava i sloboda u Evropi.
Gajović je naglasio da su posvećenost svim vidovima sloboda, poštovanju usvojenih normi, dobrom upravljanju i odgovornosti kroz politički dijalog, kritičku diskusiju i debatu različitih mišljenja, temelj svake demokratije, koju Srbija već dugo polaže pred međunarodnom zajednicom.
Zamenik šefa misije ambasade Francuske u Beogradu Nikolas Faj napomenuo je da su sloboda izražavanja, bezbednost novinara, medijski pluralizam i rad Javnog servisa među glavnim temama godinama unazad.
“Veoma važan aspekt ove teme je Poglavlje 23 u pregovorima Srbije za pristupanje Evropskoj Uniji. Francuska ambasada je spremna da podrži Srbiju u primeni obaveza u toj oblasti kako bi postigla medijski pluralizam, veću bezbednost novinara i slobodu informisanja”, rekao je on i dodao da su zainteresovani i za proces izrade nove medijske strategije i njenu primenu u realnoj sferi.
Pomoćnica ministra kulture i informisanja zadužena za informisanje i medije Slavica Trifunović je u završnom obraćanju istakla da su učesnicima kroz niz panel diskusija jasno i precizno predstavljeni mehanizmi, instrumenti, standardi i alati Saveta Evrope, iskustva i dobra praksa različitih zemalja.
“Jasno je da jedini put napred podrazumeva insistiranje na kontinuiranoj harmonizaciji i implementaciji pravnog okvira, a da odgovore na pitanja kako da prevaziđemo izazove sa kojima se suočavamo, treba da tražimo zajedno kroz snažnu međunarodnu saradnju i prenošenje znanja, razumevanje i dobre prakse”, zaključila je Trifunović.
Konferencija na kojoj su učestvovali eminentni stručnjaci iz zemlje i inostranstva, organizovana je sa ciljem je da se podigne svest o opsežnom radu Saveta Evrope, da se predstave instrumenti i standardi u oblasti medija i da se promoviše posao koji države članice preduzimaju u zaštiti slobode izražavanja, saopšteno je iz MKI.
Teme na koje se diskutovalo bile su: „Uloga i uticaj rada Nadzornog komiteta za medijsko i informaciono društvo (CDMSI) na zaštitu novinarstva / bezbednost novinara i slobodu izražavanja“, „Instrumenti i alati medijskog pluralizma“, „Medijski pluralizam u raznovrsnom svetu“ i „Mediji civilnog društva u digitalnom dobu“. Održana je i prezentacija “Studije o medijima, izborima i rodnoj ravnopravnosti”.
(Foto: MKI)