11. 05. 2017

Brajović: Zalagaćemo se za izmenu zakona

Državni sekretar za informisanje Nino Brajović bio je gost 13. Radio dana RAB Srbija, koji su održani prošlog meseca na Zlatiboru.

Sastav republičkih komisija za ocenjivanje medijskih projekata Ministarstva kulture i informisanja je formiran i očekuje se da će sledeće nedelje one krenuti sa zasedanjima, kako bi prvi ugovori bili potpisani već u maju – izjavio je Nino Brajović, državni sekretar za informisanje, na Zlatiboru gde je prisustvovao 13. Radio danima RAB Srbija.

            On je dodao da je ove godine ukupno pristiglo oko 1.100 predloga medijskih projekata, što je za oko 15 odsto više nego prošle godine.

            RAB SRBIJA: Kako ocenjujete postupak sufinansiranja medijskih projekata od značaja za javni interes od strane države?

            N. BRAJOVIĆ: Kada govorimo o projektnom sufinansiranju, moramo da konstatujemo da imamo jedinstven sistem finansiranja u čitavom regionu. Srbija je jedina zemlja u okruženju u kojoj je država stopostotno izašla iz medija. Nedostatak tog koncepta je u tome što je država izašla i s novcem koji je do tada ulagala u medije kojima je bila vlasnik. Tu je nastao paradoks koji moramo da popravljamo. Treba da se dovrši privatizacija „Politike” i „Večernjih novosti”, reši status TANJUG-a, ali i da se radi na tome da lokalni mediji opstanu, a jedan od načina je da se do kraja ove godine promeni Zakon o javnom informisanju i medijima, kako bi bili propisani minimum novca koji su lokalne samouprave dužne da izdvoje iz budžeta za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja, kao i rokovi za raspisivanje lokalnih, republičkih i pokrajinskih konkursa.

            • Znaju li se okvirno ti rokovi?

            – Već sada mogu reći da će republički konkurs za sledeću godinu biti raspisan već krajem ove godine. Trudićemo se da čim bude poznat budžet Srbije za narednu godinu, pa tako i naš budžet za informisanje, mi raspišemo konkurse, kako bi već u januaru 2018. godine on bio završen. Plan je da Republika raspiše u novembru, Pokrajina u decembru, a lokane samouprave u januaru, februaru i martu.

            • U mnogim sredinama konkursi za ovu godinu još nisu raspisani, poput Kraljeva, a u pojedinim mestima mediji još čekaju novac. Da li kod ovih stvari Ministarstvo može da pomogne i na koji način, jer u zakonu nema uporišta koje bi neku lokalnu samoupravu nateralo da raspiše konkurs?

            – Lokalne samouprave ne treba da oklevaju s raspisivanjem medijskih konkursa, jer je to njihova zakonska obaveza, bez obzira na to što za to nije propisana nikakva kazna. Ministarstvo je i napravilo istraživanje na tu temu i rezultati su poražavajući. Imamo opštine koje su izdvojile 0,01 odsto. Minimum treba da bude jedan odsto. Do sada je skoro polovina lokalnih samouprava raspisala medijske konkurse, i to 80 od 170, što je nešto malo više nego prošle godine. Istraživanje je pokazalo i da 120 od 170 lokalnih samouprava izdvaja manje od jedan odsto, da samo 18 odsto izdvaja između jednog i dva odsto i da samo dve lokalne samouprave izdvajaju više od dva odsto novca iz budžeta - Ražanj i Novi Pazar.

            • Pojedini mediji su, kada je reč o projektnom sufinansiranju, ograničeni deminimisom koji propisuje da za tri godine, sa sva tri nivoa vlasti, mogu dobiti do dvadeset tri miliona dinara državne pomoći. Vi ste predložili ukidanje tog ograničenja za televizije?

            – Promenom zakona taj problem bi se rešio, ali to iziskuje vreme. Čuo sam da bi televizije i produkcijske kuće mogle da potpadnu i pod drugačije tumačenje zakona. I u tom slučaju bi morali da se ispune određeni uslovi, a to je da medijski konkurs bude posebno raspisan samo za televizije. Do sada je takav konkurs jedino raspisalo naše ministarstvo.

            • Deo medijske zajednice je odmah reagovao smatrajući da Ministarstvo baš na taj način diskriminiše medije.

            – Niko ne diskriminiše medije. Na našem konkursu mediji po projektu mogu dobiti minimum 500.000 dinara, a maksimum pet miliona dinara. Da li će neki medij zato što pravi bolje projekte, s raznih nivoa vlasti, uspeti da dobije više od dvadeset tri miliona dinara, to je stvar tog medija, a ne diskriminacije. Mislim da je rešenje da se promenom te uredbe podigne prag od dvadeset tri miliona. To ograničenje ne važi za medije na manjinskim jezicima i za izveštavanje osoba sa invaliditetom. Inače, kada u maju budu potpisani ugovori s dobitnicima sredstava na ovogodišnjem konkursu, planiramo da nakon toga održimo sastanak s predstavnicima lokalnih samouprava, jer one različito tumače propise i zakone. Tako ćemo im, na primer, predočiti da PDV na novac koji mediji putem projekta dobiju, ne treba da plaćaju.

            • Kada možemo da očekujemo donošenje nove medijske strategije i najavljenu izmenu zakona?

            –  RAB Srbija će biti uključena u izradu nove medijske strategije, odnosno predsednica RAB-a Maja Rakovic. Nazire se sastav članova komisije koji će biti uključeni u izradu i donošenje medijske strategije 2017–2022. U komisiji će biti ljudi koji vode medijske organizacije i medijski eksperti, a do sada sam razgovarao s Dalilom Ljubičić iz Asocijacije medija, Majom Rakovic iz RAB Srbija i advokatom Milošem Stojkovićem. Sadašnja medijska strategija, na primer, ne daje odgovor na pitanje: šta ćemo sa onima koji ne raspisuju konkurse? Ministarstvo kulture i informisanja zalagaće se za to da se izmenom Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakonom o budžetu za 2018. godinu obezbede dodatni transferi lokalnim samoupravama za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, kako bi lokalnim medijima bilo na raspolaganju najmanje jedan odsto budžeta opština i gradova.

            • Kakav je status radija kao medija danas u Srbiji?

            - Ono što odlikuje radio jeste skromno marketinško tržište, pre svega u odnosu na televiziju, ali važno je to da je radio uspeo da se vitalno održi i to zahvaljujući edukacijama i obukama, poput ovih Radio dana. Formatiranje radija je napredak ka održivosti radija. Ono što mora da se razvija kod radija jeste i informativni sadržaj i to je ono što je u defanzivi. To mora da se savlada kroz sistem koji se zove projektno sufinansiranjemedija i dobro bi bilo da se sa dobrim i kvalitetnim programima mediji obraćaju svim nivoima vlasti, kroz kreativne projekte i tu vidim opstanak radija. Radio je prisutan u raznim formatima na teritoriji Srbije, ali i okruženja. To govori da su srpske radio-stanice napredne u formatiranju i širenju programa i van naše zemlje.

            Kada se može očekivati digitalizacija radija?

            – To je pitanje za inženjere i stručnjake i oni misle da to pitanje mora da se reši u okviru strategije i da radio u narednim godinama mora biti digitalizovan, ali i da paraleleno treba da postoji i fm mreža. FM mreža koja je delom u bombardovanju uništena bi trebalo da se obnovi u narednih godinu dana, a radio da se digitalizacuje u naredne tri ili četiri godine.

 

Miloš Rajković, član RRA, Maja Rakovic, predsednica RAB Srbija, Gordana Predić, državni sekretar za prosvetu i Nino Brajović, državni sekretar za informisanje na Radio danima 9-11 april 2017.