30. 05. 2012

Nenad Paunović: RAB-io i RAD-io

Verujući da su godine rada na RADIJU, (namerno pišem velikim slovima), neka moja prednost u doživljavanju ovog izuma , pokušavam svakodnevno da umirim svoja nemirna osećanja kada je to malo čudo komunikacije u pitanju, i da objektivno razmišljam o svemu!

Ukoliko bih prizivao vremena  (davno) prošla , onda bih se , gle kakvog  li osećanja, u isto vreme divio i brinuo o ovoj maloj kutiji koja nemirno svira i peva bez prestanka!

Zašto pomešana osećanja?!

 Ne, naravno, neću o osamdesetim, devedesetim... Namerno neću jer je to toliko “pasee” da je gubljenje vremena objašnjavati RADIO iz vremena kada je „dvadesetog u mesecu” redovno stizala državna plata, kada su se među novinare, tonce, muzičke redaktore, glavne i kojekakve urednike, muvali  moralno politički podobni, mamini sinovi i tatine  kćeri!!! Jedino čega se dobro i rado sećam iz tog vremena, je da su i tada, kao i danas  RADIO  nosili, vredni , borbeni,  i nadareni, mladi ljudi , koji su kao po običaju imali najmanje plate i dežurali uvek  kada ovima nije bilo po volji!

I samo još ovo iz prošlosti –jučerašnji  RADIO su za ovo danas sačuvali  upravo oni!

                                    ........

RADIO danas!

I dalje , kao i nekada, “razbijaju” ti isti mladi ljudi, svesni lepote posla kojim se bave, prepuni znanja o zahtevima koje pred njih postavlja ovo čudo od medija!  Rade oni, verujući da će jednog dana dosegnuti do snova na kojima žive!

To je  RADIO iznutra, tamo gde su ljudi  i visoka tehnologija! Tamo gde je početak prizvodnje namenjene brižnim, zahtevnim i opuštenim slušaocima!  Tamo gde se misija i vizija često svađaju i vole, sve ciljajući bliže željenom! Tamo gde noć i svitanje mire rađanja i odlaženja!

                                    ............

RADIO sutra!

E, to je moja briga i namerni povratak prošlom sa početka ovog teksta!

Jedna neobično posebna , a toliko - u ljubavi koju nosi za RADIO - obična žena , demantovala je moju strepnju, da je nas koji verujemo ovom izumu ostalo toliko malo, da ćemo se jednog dana ne rastati - već izgubiti u maglovitoj sutrašnjici raznolikih tehnologija!

Brinući o svom  Radiju, zarazno je prenela na mnoge influence svekolike izdržljivosti, pojačanih osećanja i vere u opstanak! Verujući Maji i mojoj ljubavi od  RADIJA,  počeo sam da verujem u sve ono što govore umniji od mene u razložnoj besedi o sudbini našoj! Odzvanja mi svakodnevno surova realnost mog dragog druga Duleta Mašića, čija se reč „jede” dalje od svih daljina koje  RADIO iz ove Srbije može da dobaci! Surova realnost da će ostati i opstati, samo oni koji što pre shvate zahteve vremena i ostave sve patetike ovog sveta koje nikada nisu i neće doneti profitu. Nosim sa sobom i sve poruke koje iz dalekog sveta šalju i večiti Rich i dovitljivi Bad,  mlada a Slovenka tako vredna a Lenja , smireni , a mudri moj komšija sa druge strane granice, u Bugarskoj čuveni Petar Punčev!!!

Slušajući njih , shvatam da nade ima! Shvatam da postoji put kojim će RADIO ići dalje...

                                      .....

Shvatam, međutim, na kraju i ovo: da svako od nas, svako od vas, ma gde bio, a ušao je duboko u ovaj uslovno rečeno biznis, mora da zatraži svoju formu, svoju boju, svoj ton, svoju „košuljicu”, svoju „pogaču” i svog „čiča Glišu” . Ako to ne uradimo, ili, ako to nismo do sada uradili, RAB Srbije, Maja, Dule, Petar, ostaće nam u sećanju kao ljudi koji su mnogo znali i mnogo voleli RADIO i u njemu , kao malo ko, potpuno uspeli, ili  brže razumeli!!!

RAB-io će dakle živeti, samo ako na vreme shvatite ,ako na vreme SHVATIMO,  da – može, ali i ne mora,da jeste, ali i nije, da hoće, ali i možda i nikada ne! Jer, surova igrarija oko nas, ne prašta!

RAD-ujte se RADIJU, ali i gledajte – da ga SAČUVATE , da bi živeli!!!

 

Nenad Paunović , novinar i vlasnik “PLUS RADIJA”