07. 10. 2022
RAB Srbija: S nestrpljenjem čekamo digitalizaciju radija
Radio-stanice s nestrpljenjem čekaju digitalizaciju. Potpuno su spremne i za DAB+ i za 5G mrežu, zaključak je panela koji je organizovao RAB Srbija uz podršku Grada Kragujevca.
Udruženje radio-stanica RAB Srbija je, uz podršku Gradske uprave za društvene deltanosti Grada Kragujevca, 5. Oktobra organizovalo panel pod nazivom „Dodela frekvencija i dozvola za emitovanje na FM, DAB+ i 5G“.
Na panelu, u Galeriji Doma omladine Kragujevca, učesnici su govorili o tome koliko je raširena i da li se planira komercijalizacija DAB+ mreže; kada se planira uvođenje 5G mreže i kada će operateri za radio-stanice imati u ponudi 5G; kao i da li će se uslovi za dobijanje FM dozvola promeniti za lokalne radio-stanice.
Učesnici panela bili su: Natalija Varagić, koordinator grupe Sektor za elektronske komunikacije u RATEL-u, Goran Laovski, glavni savetnik Grupe za fiksne i mobilne radio-komunikacije RATEL-a, Zoran Gaćinović, rukovodilac Službe radio planiranja i standardizacije JP Emisiona tehnika i veze (ETV), mr Filip Elčić, inženjer za tehnološku strategiju Direkcije za tehniku Telekom Srbija i Ferenc Berček, predstavnik lokalnih radio-stanica i zamenik predsednice RAB Srbija.
Predsednica RAB Srbija Maja Rakovic, koja je bila i moderator, rekla je da radio-stanice s nestrpljenjem čekaju digitalizaciju, odnosno da se RAB Srbija zalaže da u eksperimentalnu fazu DAB+ budu uključene i regionalne i lokalne radio-stanice.
- U Srbiji slušaoci ni ne znaju da je pušten DAB+ signal, jer se to nigde ne promoviše. Udruženje RAB Srbija je još pre četiri godine počelo da se interesuje za DAB+ i za mogućnosti da svi uđemo u taj sistem. Svi radijski ljudi sanjaju čist, kvalitetan zvuk. Pored DAB-a imamo želju i za 5G i tu vidimo puno mogućnosti, ne samo za radio već i za slušaoce jer će oni tada moći da slušaju digitalne radio-stanice bez korišćenja interneta - rekla je Maja Rakovic.
Zoran Gaćinović iz JP „Emisiona tehnika i veza” rekao je da su trenutno DAB+ mrežom pokriveni auto-putevi i da je proširenje u planu. Kaže da nedostaje strategija koja će ovu oblast definisati, ali i olakšati buduće planove.
- Prvo smo krenuli sa pokrivanjem auto-puteva jer se radio na DAB-u uglavnom sluša u kolima – rekao je on.
I RATEL uveliko radi na proširenju, a cilj je puštanje tri mreže:
- Mi smo predvideli uvođenje digitalnog radija, neće biti smetnji da se DAB uvede. DAB+ će doneti mnogo veću pokrivenost i lokalnim radio-stanicama – rekla je Natalija Varagić iz RATEL-a.
Govoreći o 5G mreži, za koju se očekuje da donese velike inovacije i to ne samo građanima, već pre svega svim granama industrije, Goran Laovski iz RATEL-a rekao je da ćemo sa 5G imati u proseku deset puta veći protok za krajnjeg korisnika, u odnosu na trenutnu 4G mrežu i da ćemo imati kašnjenje koje je deset puta manje, što je važno za servise kojima je bitan odziv u realnom vremenu.
Telekom Srbija kao operater je spreman u tehničkom smislu kaže mr Filip Elčić:
-Mi proširujemo transportne kapacitete, optičkim kablovima stižemo do svake bazne stanice i čekamo emitere – rekao je Elčić iz Telekoma.
U ime lokalnih emitera, Ferenc Berček je odgovorio predlogom da operateri svojim korisnicima u okviru paketa, pored besplatnih aplikacija ponude i radio-stanice.
- Slušaoci će tako imati mogućnost da slušaju radio, ali bez korišćenja interneta na svom uređaju. Dalje, ovo su sve platforme preko kojih radio-stanice distribuiraju svoj sadržaj, što znači da će nama sadržaj biti presudan. Od njega će zavisiti da li će tada slušaoci baš nas izabrati od svih radio-stanica koje će moći da slušaju, jer kao što smo čuli i male lokalne stanice će kroz ove sisteme imati mogućnost veće pokrivenosti – pojašnjava Berček.
Nakon panela odlučeno je da će Udruženje RAB Srbija na Skupštini izneti predlog pokretanja inicijative da se regionalnim i lokalnim radio stanicama omogući pristup eksperimentalnom programu digitalnog radija i da se što pre omogući uključivanje onih radio stanica koje to žele na 5G mrežu.
*Stavovi izneti u podržanom medijskom programu nužno ne izražavaju stavove grada Kragujevca koji je dodelio sredstva