10. 10. 2025
Istraživanje o održivosti lokalnih i regionalnih radio stanica u Srbiji: Reklame i optimizam pokreću radio industriju
Udruženje radio stanica RAB SRBIJA sprovelo je tokom leta istraživanje koje po prvi put sistemski sagledava stanje lokalnih i regionalnih radio stanica u Srbiji.
U uzorak je bila uključena 71 radio stanica, što čini 31,3% ukupnog broja registrovanih pružalaca medijskih usluga na lokalnom i regionalnom nivou. Iako učesnici nisu morali da se potpišu, svi su to učinili, što pokazuje visok nivo otvorenosti i poverenja. Autori ovog istraživanja, koje je javnosti predstavljeno 29. septembra na Fakultetu za bezbednost i diplomatiju, su Maja Rakovic, Uroš Rajčević, Ferenc Berček i Ivana Jordović.
Kako se finansiraju lokalne i regionalne radio stanice?
Rezultati istraživanja pod nazivom ,,Položaj i ekonomska održivost lokalnih i regionalnih radio-stanica u Srbiji“ pokazuju da se najveći broj stanica (73,2%) finansira od prodaje reklamnog prostora i projektnog sufinansiranja, a njih 28,2% finansira se isključivo od prodaje reklamnog prostora. Samo 5% funkcioniše isključivo uz pomoć projektnog sufinansiranja ili javnih nabavki, a više od 90% navodi da nema prihode iz javnih nabavki.
Ovi nalazi demantuju čestu pretpostavku da radio uglavnom živi od projekata. Naprotiv, istraživanje pokazuje da lokalne i regionalne stanice uspevaju da opstanu i razvijaju se na tržištu od prodaje reklama, što je važan pokazatelj njihove vitalnosti i prilagodljivosti.
Godišnji prihodi i broj zaposlenih
U pogledu godišnjih prihoda, 36,6% radio stanica ostvaruje do tri miliona dinara, dok njih 26,7% ostvaruje do šest miliona dinara godišnje, a preko šest miliona 19,7%. Sa druge strane, 16,9% stanica funkcioniše sa godišnjim prihodom manjim od milion dinara.
Većina stanica zapošljava mali broj ljudi – skoro 80% ima između jednog i pet zaposlenih. Ovo potvrđuje hipotezu da skromni prihodi iako utiču na broj zaposlenih, ne utiču na kvalitet sadržaja, prodaju i upravljanje projektima.
Model finansiranja i održivost
Istraživanje je pokazalo da velika većina smatra da su njihove radio stanice održive. Više od 2/3 radio stanica odnos ulaganja i onoga što se prihoduje ocenjuje kao odličan, veoma dobar ili dobar.
Jedan od zaključaka istraživanja jeste da kombinovanje različitih modela finansiranja može da bude problematično za stanice sa malim timovima, jer ne mogu u potpunosti da se posvete ni prodaji ni projektima. Kada jedno lice piše projekat, istovremeno prodaje oglasni prostor i vodi program, rezultati mogu biti ograničeni. Ipak, stanice koje imaju veći broj zaposlenih mogu lakše da podele obaveze i iskoriste prednosti oba modela.
Pogled u budućnost i preporuke
Značajan deo ispitanika veruje u mogućnost unapređenja svog rada. Ipak, mali procenat bi bio spreman da samostalno uloži sredstva u poboljšanje kvaliteta poslovanja. Većina radio stanica očekuje podršku udruženja u vidu obuka, seminara i osnaživanja kapaciteta.
Posebno je istaknuta uloga RAB SRBIJA kao potencijalnog nosioca dodatnih edukacija, radionica i sektorskih okupljanja. Naredni, 30. po redu Radio dani, zakazani za 26–28. oktobar na Zlatiboru, biće prilika da se analizira sprovedeno istraživanje i razgovara o daljim koracima.
Na kraju da izdvojimo hipoteze - šta je potvrđeno, a šta ne
Istraživanje je obuhvatilo i testiranje sedam hipoteza:
Hipoteza 1: Radiostanice nemaju velike mogućnosti da povećaju prihode zbog lošeg tržišta u okruženju– potvrđena. Čak 84,5% stanica ocenjuje da tržište prodaje nije dovoljno razvijeno.
Hipoteza 2: Socio-ekonomski položaj utiče na raznovrsnost programa – nije potvrđena. Ispitanici smatraju da i pored finansijskih izazova uspevaju da proizvode kvalitetan i raznovrstan program.
Hipoteza 3: Najvažniji faktori za unapređenje sektora su promocija radija, obuke i povezivanje sa oglašivačima – potvrđena.
Hipoteza 4: Vlasnici nisu spremni da prodaju svoje stanice – potvrđena. I pored teškoća, većina planira da nastavi sa radom i veruje u bolje uslove.
Hipoteza 5: Većina stanica ima mali broj zaposlenih – potvrđena, sa oko 80% stanica koje imaju 1–5 radnika.
Hipoteza 6: Upotreba veštačke inteligencije može doprineti kvalitetu i prihodima – delimično potvrđena. Dok 55% koristi AI, a 87% veruje da doprinosi kvalitetu, većina (61%) ne vidi direktan uticaj na prihode.
Hipoteza 7: Uključivanje u mreže stanica povećava prihode – potvrđena. Trećina ispitanika veruje da bi povezivanje u mreže doprinelo rastu prihoda i boljoj tržišnoj poziciji.
Premisa istraživanja da radio stanice u Srbiji rade dobro u potpunosti je dokazana i dokazano je da je percepcija radija mnogo lošija nego realna situacija u ovom trenutku. Svoje poslovanje više od 50% ispitanika (50,7%) ocenjuje kao dobro, kao vrlo dobro njih 11,3% - dakle većina radio stanica, njih 62% svoje poslovanje ocenjuje kao dobro ili vrlo dobro.
Radio stanice odnos ulaganja i onoga što se prihoduje na kraju sa 73,1% ocenjuju kao dobar, veoma dobar ili odličan (što je više od 2/3).
Zaključak koji možemo da izvedemo na kraju jeste da radio opstaju zahvaljujući velikom poverenju slušalaca i velikom entuzijazmu svih zaposlenih u radio industriji.
Istraživanje je pokazalo da lokalne i regionalne radio stanice u Srbiji funkcionišu u izazovnim uslovima, ali sa jasnim opredeljenjem za opstanak, razvoj i unapređenje. Prodaja reklamnog prostora i dalje ostaje ključni izvor prihoda, dok projektno sufinansiranje i javne nabavke imaju ograničen domet. Ipak, dominira optimizam — bilo kroz nadu u bolje tržišne uslove, bilo kroz veru da će udruženja i država prepoznati značaj ovog medija.
Radio se i dalje doživljava kao najintimniji medij, koji gradi poseban odnos sa slušaocima. Ljubav prema radiju, izražena i kroz učesnike istraživanja i kroz same rezultate, pokazuje da ovaj medij ima snagu, ali i potrebu za daljom podrškom i organizacijom. Sledeći koraci RAB SRBIJA uključuju jačanje mreža, obuke i promociju radija kod oglašivača — sve u cilju očuvanja njegove uloge u lokalnim zajednicama.
Ovo istraživanje Udruženje radio stanica RAB SRBIJA sprovelo je uz podršku Ministarstva informisanja i telekomunikacija.
