Ukupno 95 mališana posetilo je od 14. do 18. oktobra Naxi radio. Ovo je rezultat saradnje sa REM-om, a povodom obeležavanja ,,Dana medijske pismenosti” izjavila je Maja Rakovic, vlasnica i glavna i odgovorna urednica najslušanije beogradske radio stanice.   

- Naxi radio se odazvao pozivu REM-a i prihvatili smo da otvorimo vrata našeg medija, a kako bi se deca na najlepši način upoznala sa time šta je radio i kako zapravo jedna radio-stanica funkcioniše. Mališani su uživali u razgovoru sa poznatim voditeljima i imali su prilike da se i sami oprobaju u toj ulozi, a nama je bilo veoma drago što im se to dopalo – izjavila je Maja Rakovic.

Menadžer komunikacije Naxi radija Katerina Kovačević bila je tokom svih pet dana domaćin deci prilikom njihovog obilaska Naxi radija. Ona otkriva da su deca imala priliku da saznaju šta je to radio kao medij, na koji način se emituje radio signal, da se upoznaju sa radijskom opremom ali i da se oprobaju kao radio voditelji.

- Deci je bilo najinteresantnije prilikom snimanja, odnosno, trenutak kada u slušalicama čuju svoj glas. Mnoga deca su bila začuđena bojom svog glasa i na koji način ih u stvari svi drugi čuju. Pojedina deca su bila i veoma oduševljena svojim glasovnim mogućnostima, pa su imitirala crtane junake ili pozdravljala mamu i tatu. Veliki broj mališana izrazilo je želju da se, kada porastu, bave ovim poslom - rekla je Katerina Kovačević.            

Naxi radio posetili su predškolci iz pet beogradskih Predškolskih ustanova: ,,TNT”, ,,Biseri”, ,,Kraljevstvo Narnija”, ,,Ljubav, vera, nada” i ,,Mala akademija”.  Direktorka Predškolske ustanove ,,Mala akademija” Olga Rosić zahvalila je Naxi radiju na gostoprimstvu i na učešću u ovom projektu.

- Deca iz našeg vrtića kada su čula da će gostovati na Naxi radiju bila su oduševljena, kao i mi zaposleni, jer za sedam godina rada vrtića nismo imali priliku da posetimo jednu medijsku kuću. Vaspitači i ja smo gledali reakcije dece i ona su zaista bila oduševljena Naxi radijom– izjavila je direktorka Olga Rosić.

Ovaj projekat koji Regulatorno telo za elektronske medije organizuje treću godinu zaredom, a prethodne dve godine i u saradnji sa Savetom Evrope, ima za cilj podizanje svesti dece predškolskog uzrasta o medijskoj pismenosti, a kroz njihovo direktno upoznavanje sa načinom funkcionisanja i rada medija, u okviru posebne kampanje „Mediji širom otvorenih vrata“, a koja je deo Otvorenih dana medijske pismenosti, saopštio je REM. 

Takođe, od početka ove godine REM je održao treninge za vaspitače i stručne saradnike predškolskih ustanova u Novom Sadu, Nišu, Kraljevu, Čačku i Subotici, kojima je prisustvovalo preko 200 vaspitača i stručnih saradnika iz Srbije.

Obuke su namenjene članicama RAB SRBIJA koje se bave marketingom, prodajom i produkcijom radio-reklama.

Prva obuka će se održati od 28. do 30. septembra, a druga od 11. do 13. oktobra na Zlatiboru.

Predviđeno je da obuku pohađa ukupno 20 predstavnika loklanih radio-stanica.

Kao i tokom ranijih obuka u organizaciji RAB SRBIJA i ovog puta će obuka imati teorijski i praktičan deo, kao i puno primera iz prakse.

Predavači će biti: producent, radio-voditelj i vlasnik Reklamne agencije ,,Poenta” Srđan Merković , radijski stručnjak i vlasnik dve radio-stanice Ferenc Berček i  dugogodišnji novinar i urednik, account manager i PR Marina Dimitrić.

Teme predavanja će biti:

- komunikacija sa klijentima

- kreativa za reklamne spotove

- produkcija reklamnih spotova

- advertajzing – dobri i loši primeri oglašavanja na digitalu i na radiju.

Cilj obuke RAB SRBIJA je da polaznici sa lokalnih radio stanica nauče kako da komuniciraju sa klijentima i predstave sve prednosti koje oglašavanje na radiju nudi i kako da pronađu najbolje rešenje za reklamne kampanje. 

Ovo je započelo revoluciju u britanskim medijima, pružajući veći izbor publici i uvodeći pravu konkurenciju Bi-Bi-Siju.  

Premotajte unapred pet decenija i komercijalni radio ne samo da slavi svoj značajan rođendan, već je dostigao i nove prekretnice u slušanosti, prihodima i oblikovanju budućnosti.

Rekordna nedeljna publika od 39 miliona ljudi sada sluša komercijalni radio svake nedelje, dok njegov udeo u vremenu slušanja u poređenju sa Bi-Bi-Sijem nikada nije bio veći sa 54,5 odsto, a prihodi su porasli na rekordnih 740 miliona funti u 2022.

Prihvatanjem novih tehnologija i inovacija kako bi ostala relevantna, industrija je rasla i evoluirala kako bi postala jača nego što je ikada bila.

Direktor Radiocentra Met Pejton je rekao:

„Toliko dugujemo onim prvim pionirima koji su osnovali, vodili i predstavili prve komercijalne radio stanice. Bez njih jednostavno ne bismo bili tu gde smo danas. Iako su se industrija i način na koji koristimo radio promenili u poslednjih 50 godina, jedinstvena sposobnost radija da zabavlja, informiše i povezuje se sa zajednicama širom zemlje ostaje jača nego ikad. To je svedočanstvo moći medija i ljudi koji rade u našoj industriji koja nastavlja da napreduje.”

Ministar za medije, turizam i kreativnu industriju ser Džon Vitingdejl rekao je:

„Pet decenija britanski komercijalni radio ispunjava talase izuzetnim emisijama i zabavom svetske klase. Sa rekordnim brojem slušalaca koji slušaju svake nedelje, jasno je da ga cene lokalne zajednice kojima služi, kao i nacija u celini. Želimo da učinimo sve što možemo da pomognemo maksimiziranju potencijala komercijalnog radija tako da publika ostane zabavljena, a melodije i ćaskanje nastave da dolaze u narednim decenijama, dajući fantastičan doprinos našoj naprednoj kreativnoj industriji.

Izvor: https://www.radiocentre.org/commercial-radio-celebrates-50th-birthday/?utm_medium=email&utm_campaign=Newsletter%2012%20Oct&utm_content=Newsletter%2012%20Oct+CID_c88d2f998ab3938a9625036be572a89b&utm_source=Campaign%20Monitor&utm_term=Read%20more

Radio Hub čini 6 FM radija (bravo!, Antena, Enter Zagreb, TOP radio, Extra FM i Happy FM), 3 DAB+ radija, 22 e-radija, 23 kanala na Radioplayer-u, 2 TV kanala (bravo! i Extra), 3 agencije i 1 udruženje.

Uz prezentacije i zanimljive i konstruktivne razgovore sa Anitom Šulentić (predsednicom Institura radijske industrije), Dariom Antunovićem (direktorom Enter Zagreb, potpredsednik Hrvatskog radijskog foruma) i Ivanom Jurkovićem (programskim direktorom Extra FM) napravljeni su planovi za buduću saradnju.

 (Rakovic i Babogredac)

Narednog dana održan je još jedan prijateljski sastanak sa Želimirom Babogredcem, direktorom Croatia Records-a i susret sa Sašom Lozarom (radijskim voditeljem i pevačem).

 (Rakovic i Lozar)

Direktori i glavni urednici medija iz svih zemalja regiona – Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Slovenije, Makedonije i Crne Gore su se okupili da razgovaraju o regionalnim pogledima na održivost medija.  Ovu konferenciju su pratili i predstavnici RAB Srbija.

Sve više publike prebacivaće se na manje stanice, odnosno tražiće sadržaje koji ih interesuju, a postavlja se pitanje gde će taj sadržaj naći. Investicije i inovacije u medijima su važne, ali je sadržaj i dalje najvažniji, samo ga treba što bilje upakovati i prilagoditi za različite medije, neke su od poruka sa panela "Regionalni pogled na održivost medija – da li samo najinovativniji opsataju?”.

Glavna i odgovorna urednica Oslobođenja Sarajevo Vildana Selimbegović rekla da je medij u kojem ona radi, je pre 15 godina bio izdavač novina.

- Sada  je ,,Oslobođenje” medijska kuća koja ima televiziju,  četiri portala i posebnu platformu na kojoj su lansirani naši podkasti. U međuvremenu smo od svega toga napravili ono što se zove integrisana redakcija - , rekla je ona.

Govoreći o podkastima koje pravi taj mediji, Selimbegović je navela da su podkasti ,,Oslobođenja” usko specijalizovani, i navela primer jednog od podkasta koji se bavi odnosom prema urbanizmu i građevinarstvu, a koji vodi jedan od  najozbiljnijih regionalnih arhitekata.

- Okupljaju se sponzori i oko podkasta koji je namenjen mladim majkama, mi pokušavamo da iskoristimo one teme koje su ljudima potrebne i korisne, od kojih će da moći da se nauči - rekla je ona.

Gorazd Slak, izvršni producent TMK Slovenija je ocenio da će se sve više ljudi interesovati za određene teme, manje stanice i slično. Na primer, neko ko voli dokumentarce gledaće Discovery, neko ko voli telenovele gledaće to, a postavlja se pitanje gde će to ljudi dobiti.

- Ljudi će birati šta će gledati i kada će gledati, sadržaj i dostupnost će biti važna – rekao je on.

Direktor agencije FoNET Zoran Sekulić je naveo i da se agencija Fonet, iz "gerilske faze devedesetih", sada suočava sa novim izazovima, da su sada potrebne druge veštine i znanja, i poslovna i produkcijska.

- Moramo da se poslovno i finansijski reorganizujemo, da specijalizujemo pozicije u menadžmentu, da podmladimo sastav,  ono što se danas pojavljuje kao uslov za bavljenje poslom pred mladim novinarima nema veze sa onim što se od mene tražilo pre četrdeset godina. Za medije poput našeg, postavlja se pitanje naših kapaciteta da napravimo taj preokret, nemamo mogućnost sami da to izvedemo, potrebna nam je podrška - rekao je Sekulić i dodao da je malo kvalitetnih ljudi kada se radi o iskusnijem novinarskom i uredničkom kadru. 

 On je ocenio i da u Srbiji ako niste deo nekog "državog ili paradržavnog medijskog sistema", ili ako niste pod "korporpativnim kišobranom", nego se snalazite na velikim talasima između ta dva bloka, šanse za inovacije nisu velike, odnosno "maneverski prostor nije veliki". 

Sekulić objašnjava da je “generalno stvoren politički kontrolisani ambijent, pa i u medijskoj sferi, ako nisu naš onda si njihov, ako nisi njihov onda si ničiji, ako si ničiji onda plivaj kako znaš i umeš, gleda kako ćeš da opastaneš, kako ćeš da regulišeš plate, poreze, zakupe… “

Direktorka Vijesti Podgorica Marijana Bojanić rekla je da je prostor za rast u spoju dve suštinske stvari, a to je profesionalizam, maksimalno poštovanje etičkih pravila i kodeksa profesije, a druga stvar je inovativnost.

- Mi smo sve najveće i najoblje inovacije napravili iz gole muke, jer smo se nalazili i dalje se nalazimo na tržištu koje ne ceni profesionalno novinarstvo, jer moćni, ni oni pre, ni oni sad, ne cene kritiku kao nešto što može da unapredi stvarnost i da učini Crnu Goru boljim društvom, nego se cene mediji koji svirjau po notama koje odgovoraju moćnicima i koji su megafoni moćnih - rekla je Bojanić.

Pošto su takvom tržištu, najveći klijenti državne kompanije ili kompanije najuže vezane za koncesije, dozvole koje treba da im daju vlade, oni, prema njenim rečima, "po difoltu ne žele da sarađuju sa vama". 

"Da biste vi njih privukli da sarađuju sa vama morate da ste profesionalni da vas publika gleda, sluša, čita, da imate najbolju čitanost i gledanost, da vam ljudi najviše veruju, a sa druge starne da budete toliko inovativni da o svakom klijentu ponaosob razmišljate kako funkcioniše - rekla je ona. 

Direktorka informativnog programa Nova TV Hrvatska Ksenija Kardum je rekla da su investicije apsolutno važne, ali je i dan danas sadržaj “car”. 

- Moraš imati dobar sadržaj da bi, ako pričamo o tehnološki naprednim stvarima, imao taj sadržaj čime okititi - rekla je ona.

Ona je navela i da je iskustvo pokazalo da se, kada postoji važan događaj, ljudi vraćaju tradicionalnim medijima i vestima.

Miroslav Jovanović, direktor Sloboden pečat, Severna Makedonija, kaže da je štampa u blagom padu u Makedoniji i u svetu, ali da nije štampa ili papir to što je "outdated" već način na koje se prave novine. "Danas ne možete u novinama da ređate vesti koje su pre dva dana ili deset minuta objavljene na digitalnim platformama. Sloboden pečat ima i portal koji je, prema njegovim rečima, među prva tri po svim parametrima. "Na to smo pre par godina pokrenuli iptv kanal, u međuvremenu je glavni zadatak osmisliti strategiju, kako napraviti diverzifikaciju prihoda sa štampe u korist digitalnog, da digital bude dominanatan - rekao je Jovanović.

Ova konferencija okupila je urednke, novinare, vlasnike medija, predstavnike fondova i kompanija a sve sa zadatkom da analiziraju budućnost medijskog biznisa, navodi se u saopštenju organizatora.

(Foto: Nova ekonomija (Paola Felix Meza) )

- gde se tačno nalaze njihovi slušatelji, 

- koliko ih ima i 

- kakvo im je ponašanje dok slušaju radio.

Ovo se ne smatra podacima koji mogu da zamene Nielsen, već podacima koji imaju moć da podržavaju timove programa i prodaje na radio stanicama.

Od sledeće godine Xperi platforma će moći da prikaže takozvani Heat Map. Postoji uverenje da ce trgovina biti moćnija nego ikada i biće u stanju da prikaže klijentu gde im se tačno nalaze potencijalni kupci.

Za sada je ovaj softver dostupan u 100 država, a trenutno obezbeđuje podatke za 80.000 radio stanica širom sveta. Analitike će biti dostupne svim radio stanicama koje se priključe na - za sada - besplatnu platformu.

Xperi je registrovao 1.8 biliona slušalaca u celom svetu, a samo u Americi ih je 204 miliona. A kako će se automobili priključivati internetu tako će se ovaj broj povećavati.

Digitalizacija i AutoStage daje priliku da radio stanice sa svojim metapodacima budu zanimljivije sa cover slikama pesama, imenima DJ-a, sloganima i tekstovima pesama, a sve je to moguće zahvaljujući digitalizaciji.

2. Počni da se baviš sa svojom podcast strategijom!

Budućnost leži u digitalnim datotekama koje sadrže audio zapis koji se distribuira putem interneta. Lokalni podcast je moćno sredstvo, a trenutno ga čak i nema!

Sheryl Worsley direktorka podcast produkcije Bonneville i pobednica Marconi Awardsa za najbolji lokalni podcast kaže: 

„Šta će se desiti ako ne probaš? To je gore od svega!"

Po njenom mišljenju, najveći zadatak radio stanica je da isprobaju nove stvari, a rezultati neće doći odmah, ali vredi investirati.

U Americi smatraju da podcast nije radio, ali je radio idealno mesto preko kojeg možeš da promovišeš svoj podcast.
Danas je audio storytelling jedna od najpopularnijih vrsta sadržaja, gde su definitivno potrebne istinite priče.

3. Još uvek su lokalni slušaoci ključ uspeha!

Za mene, koja radim u nekoliko regionalnih radio stanica u Mađarskoj, lokalnost radio stanica je najveća potvrda ovoga pravila!

Danas kada svi mi u trenutku dešavanja imamo u džepovima sve moguće informacije, razlika između radija i svih ostalih medija je u moći lokalnog sadrźaja!

Lokalnost radija je prvenstveno snaga koju treba iskoristiti, a lokalnost u kolima je možda jedna od najvažnijih osobina radija.

U Americi veruju u to da će 2030-e godine, lokalnost i dalje biti najjača osobina radija!

4. Radio nije više samo FM! Radio je multiplatforma.

Radio danas nije više samo FM! Radio treba da koristi sve digitalne platforme za koje misli - ili zna - da su joj tamo slušaoci.

Radio je Cross platrofma, koja je toliko moćna da ima jačinu da svoje slušaoce preusmeri na druge platforme. 

U Americi tvrde: kada bi radio bio digitalna platforma, njegov Engagement Score bi bio najveći u medijima, a na svim platformama storitelling je najvažniji!

Oba događaja okupila su predstavnike javnih medijskih servisa iz Danske, Austrije, Belgije, Estonije, Finske, Francuske, Nemačke, Velike Britanije, Mađarske, Irske, Italije, Litvanije, Holandije, Švedske, Švacarske, Slovenije, Španije i Srbije.

Digitalizacija i konvergencija sa internetom donele su velike promene i u prozvodnji i u distribuciji radio-programa. Za vek postojanja, radio-stanice su emitovanje programa sa kratkih i srednjih talasa prenele na ultrakratke talase, a digitalizacija je donela novi DAB+ format i emitovanje/strimovanje programa na internetu.

Promene su brze, nameću ih tehnološke inovacije, tržište i nove korisničke navike, pa je jedno od ključnih pitanja koje je pokrenuto i to kako će se radio slušati u budućnosti?

Da li će FM i linearno emitovanje opstati na duge staze, ili će ga zameniti DAB+, internet, možda neki hibridni standardi?

Moglo bi se reći – svi ovi kanali komunikacije će još neko vreme biti prozori za plasman radijskog sadržaja, jer postoje razlike u tržištima, nivou razvoja i strateškom planiranju. Zajednički izazovi ostaju uređivanje i personalizacija programske ponude, a da bi se došlo do nekog odgovora na ova pitanja, ključno je upoznati svoju publiku i njene navike.

Aplikacije, društvene mreže, agregatori, sajtovi... publika je svuda 

Radio-programi su na internetu dostupni kao strim, zatim program može da se prati „na zahtev", odnosno odloženo, ili se može slušati na agregatorima kao što su Youtube, Spotify, TuneIn.

Ponuda se dalje širi kroz više tematskih, specijalizovanih programa uz ponudu multimedijalnih sadržaja. Kreatori radio-programa su više nego ikad zainteresovani za aplikacije i tu su ključna pitanja: da li imati jednu aplikaciju za sve programe i sadržaje ili više aplikacija koje će biti kreirane za različite ciljne grupe?

Takođe, marketinško tržište, raspolaganje podacima korisnika nametnuli su radio-emiterima i pitanje saradnje sa tzv. trećim stranama, odnosno kompanijama kao što su Spotify, Youtube i drugim – da li su ovi agregatori konkurencija radio-stanicama ili još jedan kanal za distribuciju programa.

Naime, pitanja koja se otvaraju odnose se i na uređivanje sadržaja, koji se često nalazi u okruženju neprimerenih sadržaja za određeni uzrast (primer je Jutjub, gde se često u pretragama uz ponudu javnih medijskih servisa nalaze i neprimereni sadržaji nepoznatih autora).

Zatim, otvoreno je i pitanje razmene informacija koje javni medijski servisi dobijaju od partnera "treće strane", posebno dostupnosti analitičkih podataka koji su značajni za dalje planiranje programa.

Tokom oba dana konferencije u Ženevi, vodila se debata i o tome koliko je aplikacija ili kanala komunikacije potrebno da bi se mediji približili svim uzrastima publike?

Javni medijski servisi imaju različite strategije distribucije programa. One zavise od uređivačke politike, budžeta, broja zaposlenih, krajnjeg cilja radio-stanice (kome se obraća, interakcije sa zajednicom).

Neki od izazova koji se nameću u slučajevima gde javni servis ima više aplikacija namenjenih specifičnim ciljnim grupama su: disperzija publike, otežano praćenje analitičkih podataka i prilagođavanje personalizovanih sadržaja korisnicima, brendiranje kompanije, povećanje troškova proizvodnje i plasmana, cross promotion (promovisanje proizvoda različitih brendova sa sličnom publikom koji nisu jedan drugom konkurencija), regionalizacija sadržaja.

Prednosti posedovanja jedne aplikacije u okviru koje su sadržaji podeljeni u kategorije namenjene različitoj publici su: smanjenje troškova, povećanje mogućnosti analize korisnika i njihovih navika, praćenje protoka publike u okviru aplikacije i u etru, bolje upravljanje brendovima i aplikacijom, generisana ponuda audio, video i drugih multimedijalnih sadržaja primerenih javnim medijskim servisima. 

Imajući navedeno u vidu, pred radio-industrijom je zaista velika dilema u pogledu izvora iz koga će slušalac dobijati program: koliko će FM i DAB+ biti aktuelan i inspirativan, ili još preciznije, koliko brzo će primat preuzeti internet strim ili neki od onlajn izvora.

Društvene mreže su važne za promociju sadržaja, ali otežavajuća okolnost su algoritmi i mogućnosti za dopiranje do većeg broja korisnika, koje zavise upravo od algoritamske kombinacije.

Praksa je pokazala i da je teško pregovarati o algoritmima sa kompanijama u čijem su vlasništvu najpopularnije društvene mreže, jer se one rukovode pre svega svojim komercijalnim interesima, dok javni medijski servisi, ograničeni zakonskim regulativama, nisu u istoj pregovaračkoj poziciji. 

Jedno od rešenja kako zaštiti svoj medijski proizvod, a ipak ga učini dostupnim i na "trećim stranama" mogla bi da bude strategija "prvo svoja platforma". Dodatni sadržaj plasiran na svojoj platformi ili aplikaciji može naknadno da bude deljen na agregatorima i društvenim mrežama uz čvrstu zaštitu autorskih prava.

Veće prisustvo publike na sopstvenoj platformi može se postići i automatizacijom sadržaja (izdvajanju klipova iz emisije i njihovoj zasebnoj ponudi uz tekstualni opis sadržaja). 

Radio više nije samo zvuk, televizija nije samo zvuk i slika, sve je i zvuk i slika i tekst. Ali, ono što publika najviše traži je live. Praćenje događaja uživo ili njegovo strimovanje je najposećeniji sadržaj na društvenim mrežama.

Dok je nekada vest putovala od izvora informacije do krajnjeg korisnika – gledaoca, slušaoca ili čitaoca i po nekoliko sati, danas vest pratimo u realnom vremenu.

Kako se moglo čuti na konferenciji, javni medijski servisi treba da strateški planiraju šta će prenositi uživo na svojim platformama. Postoje etičke, zakonske i profesionalne barijere uokvirene u standardima javnih medijskih servisa.

Svakako, prenosi "uživo" su vrlo atraktivni i primamljivi za publiku i mogu biti zahvalan format za brendiranje programa i povećanje broja posetilaca na sopstvenoj platformi. 

Radio u kolima – novi principi za novi vek 

Istraživanje o korišćenju radija u automobilu je predstavio Metju Revol. Cilj istraživanja je bio da uoči promene u slušanju radija i promene u korisničkim navikama širom Evrope.

Zajedničko za sve zemlje je da je radio i dalje veoma važan uređaj u automobilu. Mlađi ljudi su privrženi strimingu, a stariji tradicionalnom radiju.

Iskustva učesnika panela na ovu temu pokazala su da se radio u automobilu najčešće sluša preko FM/AM mreže, podksat sadržaji se najviše slušaju na mobilnom telefonu koji se može povezati sa multimedijskom konzolom u automobilu, a pojedine radio-stanice imaju u ponudi i radio "na zahtev" na sopstvenim platformama.

S obzirom na interesovanje vozača da u automobilu imaju radio, auto-industrija je veoma zainteresovana da unapredi konzole i posebno mogućnosti prijema radio-programa i njegovih pratećih servisa (TA, vesti, informacije o pesmama koje se emituju, vremenskoj prognozi, servisne informacije...). 

Radio je živ

Prema podacima UN, u svetu postoji oko 44.000 radio-stanica, ne računajući na desetine hiljada radio-stanica na internetu. Oko pet milijardi ljudi ima pristup nekom radio-programu.

Radio je medij koji je od svog nastanka, početkom 20. veka pokazao veliku prilagodljivost tehnološkim, društvenim i kulturološkim promenama. Tako i danas, u eri novih medija, digitalnog okruženja i društvenih promena u percepciji i konzumiranju medijskog sadržaja, radio pokazuje sposobnost da brzo i kvalitetno odgovori izazovima savremenih medijskih praksi.

Radio kao medij sasvim sigurno nije prevaziđen i to su, između ostalog, pokazale brojne krizne situacije, kao što je, između ostalih, pandemija kovida 19, kada je radio u Evropskoj uniji bio medij kome se najviše veruje. U novom medijskom, digitalnom ekosistemu važno je na vreme reagovati i prilagoditi resurse aktuelnim trendovima, pri tom ne gubeći iz vida da javni medijski servisi moraju da budu odgovorni, pristupačni, nepristrasni, nezavisni, pouzdani, univerzalni u dostupnosti i prezentaciji različitosti.

Kako je ocenjeno na skupu u Ženevi, javni medijski servisi imaju snagu brenda. Za razliku od platformi koje nude usluge strima video i audio sadržaja, javni medijski servisi proizvode programe koje publika može da gleda, sluša, čita.

Ovo je vreme integracije medija: radija, televizije i veba i javni medijski servisi to treba da iskoriste različite kanale plasmana svojih programa, od analognih do digitalnih.

Digitalni formati koji su trenutno popularni, ne znače da se uskoro neće pojaviti neki novi. Živimo u vreme Četvrte industrijske revolucije zasnovane na razvoju veštačke inteligencije i robotike, i to je novi izazov koji radio treba da iskoristi u drugom veku svog postojanja.

Izvor: rts.rs

Autorka teksta je Nataša Raketić, urednik, Radio Beograd 1

Nekada sam pokušavao da slušam Haurada Sterna tokom svoje desetominutne vožnje ujutru, ali zbog njegovih bezobrazno dugačkih reklamnih blokova, retko sam čuo njegov glas. Ti dani su prošlost, ali diskusije o dužini reklamnih blokova nisu. Zapravo, one se zahuktavaju.

Neke FM muzičke radio-stanice smanjuju broj reklama garantujući kraće reklamne blokove. Ideja je da kraći blokovoi obezbeđuju bolje iskustvo slušanja, poboljšavaju rezultate oglašivača i čine terestrijalni radio konkurentnijim u odnosu prema audio striming servisima i satelitskim radio-stanicama.

Mi smo ranjivi u borbi sa audio konkurentima kao što je Spotify koji pušta samo delić reklama u odnosu na radio.  

Istraživanje

Studije pokazuju da slušaoci odlaze sa stanice uglavnom tokom prelaza, naročito sa sadržaja na reklame. Teorijski, samo jedan ili dva reklamna bloka u satu održavaju veći TSL.

Međutim, prema Coleman Insights, duži reklamni blokovi su jednaki većem gubitku slušalaca. Slušaoci počinju da se isključuju posle oko 1 minuta, i što je duži reklamni blok to je veći gubitak. Ova stavka prkosi stavu stručnjaka koji preporučuju dva dugačka reklamna bloka u satu.

Rasprava se vodi oko toga da li dva dugačka (5-6 minuta) reklamna bloka zadržavaju više slušalaca nego tri kraća (3-4 minuta). Izgleda da to zavisi od sadržaja na radiju J

Strategija za reklamne blokove

Mnogi su savetovali da je dobitna kombinacija iz perspektive rejtinga da se nagura ogroman broj reklama između 5 i 6 sati ujutru kada je broj slušalaca mali (još je manji za vreme Covid-a) i samo jedan ili dva kratka reklamna bloka u prime terminu između 7 i 8 ujutru, a kako bi dobili sate bez reklama koji imaju slušanost.

Ali, što se tiče rezultata oglašavanja, to je gubitak za klijente koji su gurnuti u dugačke reklamne blokove između 5 i 6 ujutru jer to povećava bolju slušanost reklam oglašivača koji imaju sreće da se nalaze u kratkim blokovima u prime terminu. Hmmmm

Na kraju, ako se kod vas slušanost meri putem dnevnika i imate 10 ili više minuta reklama, ja bih preporučio 3, ili čak 4 kraća reklamna bloka. To bi trebalo uzeti u obzir na PPm tržištima ako je u jutarnjem programu naglasak na voditelju jer se program svakako češće prekida zbog sadržaja. Ključno za zadržavanje slušalaca u toj situaciji je doneti „tizere“ koji privlaće pažnju pre reklama ili izveštaja u saobraćaju, koji će ljude navesti da nastave da slušaju.

Hvala Kent Phillips iz Sinclair Seattle, John Peake iz iHeart LA i Jeff McHugh iz RLC za njihov doprinos ovom članku.

Randy Lane

Izvor: https://radioink.com/2020/06/29/do-shorter-stop-sets-work/ 

Foto: Sajt RTS-a

Prenosimo vam tekst ,,Sedam pitanja za vaš jutarnji program", a autor je Loyd Ford, radijski konsultant i trener voditelja.

Koja pitanja možete da postavite sebi u vezi vašeg jutarnjeg programa da biste povećali njegovu vrednost i došli do novog rejtinga i prihoda? Kako da vaš program napreduje?

Osvrnućemo se na sedam pitanja koja svaki urednik/voditelj jutarnji program može da iskoristi.

Da li vaš jutarnji program svakog jutra stvara atmosferu u kojoj slušaoci čuju osmeh? Ne radi se o tome šta radite. Radi se o tome kako činite da se ljudi osećaju. To ste već čuli. Sjajni jutarnji program se oslanjaju na zabavu i na aktulenost. Nazovite to hemijom. Nazovite to planiranom pozitivnošću. Nazovite to kako god želite, ali to je važan neizgovoren sastojak koji može da bude moćan i svakako važan u tome da vaš jutarnji program bude mesto na kojem slušaoci žele da se zadrže.

Da li poznajete jezgro slušalaca vašeg jutarnjeg programa (naročito onih sa dužim slušanjem radija) dovoljno dobro da im obezbedite brze informacije od prethodne večeri koje su njima najzanimljivije? Iznenađen sam koliko jutarnjih programa se ne trudi da upozna svoje slušaoce, da nauči njihova životna iskustva i to kako ih slušaoci “koriste”. To nije priprema, to je znanje koje informacije su važne vašim vermin slušaocima i kako da ih brzo povežete sa informacijama do kojih im je najviše stalo ujutru, što vas čini pobednicima.

1. Šta ako se ne radi o tome da budete bolji od konkurencije? Čuli ste često ljude u našem poslu kako kažu: “Naš jutarnji program je mnogo bolji od njihovog. Oni su bez veze!” Šta bi bilo kada biste prebacili rešavanje problema na nešto drugo od tog “bolji”? Šta ako bi se fokusirali na stvaranje jedinstvenog i prijatnog okruženja za bazu svojih slušalaca? Šta ako bi vaš program bio takav da svoje strasti koje su iste kao kod slušalaca stavite u pogon na način koji će saseći konkurenciju?
2. Da li postoje “benchmark-e” koji se pamte i koje slušaoci očekuju da čuju u vašem programu? Često se velika pažnja stavlja na “benchmark-e” u jutarnjem programu, ali nisam čuo o njihovom balansiranju i pravljenju strategije da smislite koji od njih se najviše pamte. Ako nemate strategiju za ovo, svakako biste trebali da je napravite. To može da bude i važnije od samih “benchmark-a”. Danas imamo mnogo alata koji mogu da nam pomognu da otkrijemo šta funkcioniše i šta se najviše pamti.
3. Da li je vaš program savršeno izbalansiran i da li se dovoljno brzo okrećete ka publici kada pričate? Kao što se programeri trude da izbalansiraju muzičke kategorije u muzičkim satima i vi biste trebali da poradite na arhitekturi vašeg jutarnjeg programa da izbalansirate iskustva, emocije i iznenađenja za svoje slušaoce. Vi ste kao kuvar koji priprema jelo koje je potpuno jedinstveno (ili bi trebalo da bude). Postarajte se da su u ravnoteži zvučno iskustvo koje privlači i uključuje slušaoce i učinite vaš program jedinstvenim i posebnim tokom njihove vožnje na posao. I jutarnji programi bi trebalo uvek da se okrenu mišljenju slušalaca. U poslu “govornika”, okrenite se više i slušajte.
4. Da li svi koji rade na vašem jutarnjem programu rade na elementu zaraznosti za program? Više nije dovoljno da samo uradite program. Ovo je 2020. Slušaoci su rastrzani kratkim držanjem pažnje i sve većom mogućnošću izbora. Bolje bi vam bilo da svaki put imate nešto za svoju “najbolju igru” što uključuje elemente zaraze. Uložite u kreativnost i strategiju da razvijete zaraznost vašeg programa za lokalne slušaoce.
5. Da li vaš jutarnji program ima nepredvidljive promene koje su dovoljno izbalansirane tako da to ne bude neprijatno, ali ipak dovoljno sveže da vam publika “ne odluta”? Ovo pitanje se odnosi na planirano remećenje rutine. Noćni klubovi i retorani ovo stalno rade kako bi ostali u poslu i povećali bazu gostiju. Setite se McDonald`s-ovog McRib-a. Facebook se takođe redovno menja samo da bi naveo ljude na razmišljanje, učenje i da bi bili u iščekivanju. Tako ostajemo „aktuleni“. Kada se to uradi kako treba to drži publiku angažovanom u pokretan, živ, dišući koncept da „vi pratite šta se dešava“ kroz svoj jutarnji program. Bukvalno nećete postati bajati ako ovo radite, a to je ono što želite da budete: Sveži.

U prošlosti smo verovatno svi pokušavali da preoblikujemo naš jutarnji program u imidž koji smo imali u svojoj glavi. Danas je najdelotvornije angažovati ljude zbog toga ko su, koji su njihovi talenti i potencijali za razvoj i raditi na stimulisanju njihove kreativnosti dajući im slobodu da budu ono što jesu. Da bi se to uradilo treba postavljati dobra pitanja, dobro upoznati svoje voditelje i dati im podršku koju zaslužuju da bi postali zaista poznati na vašem tržištu i kao brend vašeg radija, kako bi mogle da se dese sjajne stvari.

Loyd Ford je radijski konsultant, trener voditelja i pruža bihevioralno i strateško programiranje radija sa RPC.

Izvor: https://radioink.com/2020/07/19/7-questions-for-your-morning-show/

ROĐENDANSKA RADIO ČESTITKA V 1.0

Svi se sjećamo vremena kad su ljudi zvali radio i poželjeli nekom sretan rođendan. Nekako gledamo na ta vremena s nostalgijom i ukoliko bismo danas uveli taj segment u program, na prvi pogled ne bismo donijeli ništa revolucionarno. Ali samo na prvi pogled. Danas je radio puno više od FM signala. Digitalne platforme, društvene mreže i novi mediji donijeli su radiju sjajnu priliku za kreiranje image-a, jačanje brand awareness-a i na kraju povećanja slušanosti.

IDEJA VERZIJE 2.0

Mario Radojković, vlasnik i programski direktor NAXI BANKER radija:

“Došli smo na ideju onog trenutka kada smo shvatili da zbog izvanrednog stanja i kućne izolacije, veliki broj naših slušatelja neće moći proslaviti rođendan sa svojim voljenima. Onda smo im dali mogućnost da ipak uz našu pomoć pripreme iznenađenje za slavljenike! Dan ranije nam jave informacije i snime audio poruku koju nam šalju putem vibera. Mi obradimo tu audio poruku i emitiramo je u dogovoreno vreme. Obaveza naručitelja čestitke je da organizira da slavljenik u dogovoreno vrijeme sluša Banker radio i da netko tko živi sa slavljenikom snimi video trenutka u kome čestitamo rođendan. Reakcije slavljenika su neprocjenjive. Dovoljno je da im se gleda u oči, i tada razumiješ moć RADIJA! Video dalje dijelimo na društvenim mrežama gdje dobijemo ogromne reakcije koje se mjere u tisućama lajkova, i u reach-u od više stotina tisuća! Napominjem ORGANIC reach-u.”

Baka Vida

Na prvi pogled, jednostavna ideja. Ali vrlo kompleksna, jer u realizaciji uključuje ne samo ljude s radija, već i slušatelje koji trebaju obaviti producentski, snimateljski zadatak, pripremiti slavljenika da ne pokvare iznenađenje. Rezultat je fantastičan. Ogromna količina emocija. Ne samo kod slavljenika, veći kod gledatelja koji na društvenim mrežama šalju tisuće poruka pohvale za ideju priznajući da su mnogi zaplakali. Donešena je potpuno nova pesrpektiva slušanja sadržaja, jer kao gledatelji ulazimo u nečiji dom i pratimo reakciju slušatelja. Po prvi put vidimo naše slušatelje i njihove reakcije. I to je prava mala revolucija. Ta perspektiva koju do sada još nismo imali priliku vidjeti. Važno je reći kako jednako reagira i mlađa i starija populacija. To samo potvrđuje da nitko nije imun na emociju.

Posebno emotivna poruka bila je od Vladimira Štimca reprezentativca Srbije upućena dječaku koji se bori s leukemijom.

Mihajlo

Dejana

Dragana

Baka Ratka

REZULTATI KAMPANJE?

Bez financijskih ulaganja, uz sjajnu ideju i još bolju realizaciju, rezultati su sjajni. Tisuće ljudi i danas šalju poruke Bankeru sa molbom da i oni sudjeluju u akciji. Za više video materijala posjetite fb stranicu https://web.facebook.com/banker.radio/

Bravo za cijelu ekipu Banker radija! Kao konzultant NAXI Banker radija ponosan sam na cijelu ekipu i ideju koju su samostalno odradili od početka do kraja. Siguran sam da smo iz ovog primjera svi puno naučili!

Izvor: https://www.facebook.com/notes/bmc-brand-media-consulting/kako-je-mala-i-slo%C5%BEna-ekipa-naxi-radio-bankera-uvela-radio-revoluciju-u-doba-kor/3213621978701752/

Kao vlasnik, vi ste suviše usmereni na svakodnevne aktivnosti i zaposlene, tako da ne možete da posvetite previše vremena marketingu i oglašavanju, ALI možete da kontrolišete poruku koja će se emitovati na radiju/televiziji/portalu. Takva poruka/reklama može da: naglasi pozitivno; negira negativno ili dođe do novog klijenta. To je prilika da se započne nova saradnja.

Ja sam marketinški profesionalac i moj zadatak je da smislim poruku i postavim kampanju koja će postići sva tri od jednom – i to važi za svaku osobu uključenu u proces na svakoj radio/TV stanici, novinama i reklamnoj agenciji.  

Ako emiteri žele da poboljšaju rejting, podignu cene i donesu rezultate, moraju da poštuju svoju publiku tako što ih neće vređati glupostima koje žele da provuku kao dobar spot ili kreativan oglas.

Nedavno sam se sreo sa vlasnikom lokalne firme i prva stvar koju mi je rekao bila je da nije bilo efekta od radio-reklame, a i nije postojao način da se izmeri učinak. Tada sam odgovorio da me to ne iznenađuje. Znate, ima desetine načina da se pogrešno oglašavate i samo šačica načina da to uradite na pravi način.

Malo je spustio gard. Pretpostavio sam da mu je predstavnik radio-stanice na koju je otišao, napisao tekst reklame „Imamo posvećen tim profesionalaca koji žele da vam pruže najbolje korisničko iskustvo...“  Svo vreme je moj klijent klimao glavom i govorio TAKO JE! Takođe sam zakazao sastanak par nedelja kasnije koji je doveo do novog klijenta!

Emiteri, molim vas naučite da NIKOGA NIJE BRIGA što je firma vašeg klijenta porodična firma i ima prjateljsko, stručno, posvećeno osoblje koje se trudi da obezbedi izvanrednu uslugu, sa timom sertifikovanih tehničara koji iz prve urade posao kako treba. "Zaboravite na druge i probajte najbolje, nalazimo se na šest odličnih lokacija..“.

Ponovo, nikoga ne zanima ništa od navedenog.  

Ukoliko vam je zaista stalo do vaše publike, poštujte ih, kao i svoje klijente, dovoljno da napišete i napravite reklame/kreativna rešenja koje ljudi žele da čuju/vide.

Razumem i da vlasnici firmi žele sami da napišu tekstove za svoje reklame i mnogi od njih misle da je ovo što sam gore naveo važno. Nije. Pristojno im se suprotstavite. Vi ste (nadam se) profesionalni prodavci i stručnjaci u onome što radite. Naglasite to i recite im da kada biste vi to dozvolili i takvu reklamu pustili na radiju, oni bi kao vlasnici firmi postali jedni od hiljadu koji bi rekli da su probali s radijskim oglašavanjem, ali da ono nije dalo rezultate.

Potrošači slušaju radio (ili gledaju TV, ili čitaju novine) i očekuju da vide/čuju reklame/oglase. Ako želite više slušalaca, put je sledeći - napišite dobar scenario koji angažuje vašu publiku i ne samo da će slušati, nego će slušati duže. Ne samo da će oni slušati, nego će to raditi i vaši klijenti. Više mušterija kroz njihova vrata znači više prodaje, što vodi dužim kampanjama i višim cenama.

Suština: Poštujte nečiju inteligenciju tako što ćete prenositi iskrenu poruku koja se u potpunosti odnosi na potrošača, a ne na oglašivača!

James Bahm, 25 godina radijski profesionalac, stručnjak za oglašavanje i marketing i vlasnik ,,Bahm Consulting“.

(Komentar autora: Ovaj članak se prvenstveno odnosi na vlasnike radio-stanica i drugih medija, a ipak, podjednako je primenljiv na druge kompanije i celokupnu poslovnu industriju.)

Izvor: https://radioink.com/

Forum je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja koje i sufinansira projekat „Bela kuga i mediji", a čiji nosilac projekta je I FM radio.

Na čelu Organizacionog odbora je Predrag Filipović, glavni i odgovorni urednik iFM radija u Topoli, a programski odbor TOPOLA - MEDIJSKOG FORUMA je bio u sastavu: prof. dr Mirko Miletić, redovni profesor Fakulteta za kulturu i medije u Beogradu, član žirija i uvodničar na panelu; prof. dr Zoran Jevtović, redovni profesor Filozofskog fakulteta u Nišu (Departman za komunikologiju i novinarstvo),  uvodničar na panelu i član žirija i dipl. politikolog Aleksandar Avramović, novinar i producent, predsednik Programskog odbora, voditelj panela, urednik Zbornika, nekadašnji glavni i odgovorni urednik i direktor Radio Svetozareva i predsednik saveta pozorišnih i filmskih festivala („Dani komedije",Festival dokumentarnog filma u Beogradu i dr.) i drugo. 

U svečanom delu skupa uručene su novoustanovljene nagrade za najbolje novinarske radove sa konkursa, koje nose ime dr Marka Mladenovića, stručnjaka i humaniste, jednog od pionira borbe protiv „bele kuge".

Dodeljene su tri ravnopravne nagrade za medijski doprinos borbi protiv depopulacije u Srbiji, koje se sastoje od plakete i 10.000 dinara, a dobitnici su: Katarina Đorđević iz Beograda za tekstove pod zajedničkim naslovom „Pražnjenje Balkana", objavljene u dnevnom listu „Politika", Aleksandar Nićiforović iz Novog Pazara za televizijsku reportažu „Trojke iz Novog Pazara", emitovanu na Televiziji Novi Pazar i Jelena Stojković iz Vranja za reportažu „Kostin osmeh nam vraća nadu u život", objavljenu u dnevnom listu „Večernje novosti".

Posebnu nagradu – za izuzetan medijski doprinos u borbi protiv depopulacije u Srbiji dobio je Milan Popović iz Beograda za TV seriju „Zadnja kuća Srbija", emitovanu na RTS 1. Nagrada se, takođe, sastoji od plakete i novčanog iznosa od 10.000 dinara.

Žiri je dodelio i PLAKETU-POHVALU za kolektivnu redakcijsku posvećenost i primerne rezultate u obradi tema iz sfere ovog konkursa. Ovo priznanje dobila je Redakcija RTV „Kopernikus" iz Jagodine, a zaslužili su ga autori konkursnih novinskih i TV priloga: Rade Milosavljević, Jelena Lukić, Dejan Milošević, Dušan Miletić i Tanja Mitrović.

Prvi  uvodničar na skupu je bio dr Ivan Ž. Marinković iz Instituta društvenih nauka (Centar za demografska istraživanja), čija tema je bila „Depopulacioni trendovi u Srbiji".

U nastavku foruma usledio je tematski blok „Iskustva i mogućnosti medijske obrade depopulacije, posebno „bele kuge".  Nekadašnji istaknuti novinari: dr Mirko Miletić i dr Zoran Jevtović, redovni profesori univerziteta, govorili su o temama:

„Kompetentnost i medijska pismenost kao preduslovi za razumevanje problema i borbu protiv depopulacije" i „Depopulacija, iseljavanje mladih iz Srbije, globalne migracije – medijske teme u funkciji borbe protiv katastrofalnih ishoda, uz poseban osvrt na bezbednosni aspekt u bliskoj budućnosti i perspektivi".

Od sadržaja na skupu - uvodnih saopštenja, rasprava, nagrađenih radova sa konkursa i ostale građe sačiniće se zbornik dokumenata i kazivanja.

Nakon tematksih blokova usledila je diskusija – sa pitanjima i komentarima gde su učestvovali novinari i vlasnici medija. U diskusiji je učestvovača i Slavica Trifunović, pomoćnica ministra kulture i informisanja.

Na forumu su učestvovali  vlasnici i direktori radio i tv stanica, portala i štampanih medija, urednici, voditelji i novinari, predstavnici udruženja, predstavnici ministarstava i institucija.

Forum, konkurs za nagradu dr Marko Mladenović i projekat koji realizuje I FM radio podržalo je više od 50 nacionalnih, regionalnih i lokalnih medija iz Srbije, a svoju podršku su dali i mediji iz okruženja.

I FM radio je ceo forum video signalom prenosio uživo i ovo je prvi skup iz Topole, čiji sadržaj su mogli da prate gledateljke i gledaoci širom sveta.

Da li ste ikada razmišljali o tome zašto neke reklame tako lako pamtite, a druge vas nerviraju? Kako zbog nekih reklama imate osmeh od uha do uha, dok vas neke teraju da isključite radio? I kako “iritirajuće” reklame pomažu poslu? Ne čine to. Uspešna reklamna kampanja počinje s dobrom strategijom za samu reklamu. Stvaranje delotvorne radijske reklame nije baš nuklearna fizika, ali jeste veština koju treba prepustiti kvalifikovanim profesionalcima kojima je stalo do uspeha vašeg posla.

DOBRO OGLAŠAVANjE

Najvažnija stvar koju donosi dobra reklamna kampanja jesu rezultati. Bilo da je u pitanju televizija, radio, pošta, digitalno oglašavanje, elektronska pošta, ili bilbord, reklama mora da pokrene publiku na akciju. Možda pozivate slušaoce da posete vaš veb sajt ili da pozovu vašu kancelariju. Možda želite da ih navedete da dođu u vašu radnju. Bez obzira, ako vaše oglašavanje ostvari svoj cilj, to je dobra reklama. Ipak, mnogi se upetljaju u sadržaj, pametovanje, privlačnost, ili umetnički aspekt svega toga. Jednostavnost je ključ. Zapravo, neke od najjednostavnijih (i najjeftinijih) reklama bile su veoma učinkovite – radost za male preduzetnike!

Ako sam upravo pregazila sve što ste znali o strategiji oglašavanja, obratite pažnju! Ispod navodim četiri ključne stavke za najbolju strategiju oglašavanja. Pogledajte.

KLjUČNE TAČKE DOBRE REKLAMNE STRATEGIJE

UPOZNAJTE SVOJU PUBLIKU

Ovo možda deluje jednostavno, ali nekada to može da bude najteže za određivanje. Najbolje reklame počinju tako što reflektuju potrošačeve misli, motive, želje, osećanja i potrebe. Pre nego što napišete scenario za svoju sledeću reklamu odvojite vreme da prodrete u glavu svoje publike. Razmišljajte o tome šta vaš proizvod čini za njih, zašto im je potreban baš vaš proizvod, šta ih motiviše. Ako imate problema oko toga, pitajte potrošača. 

OBEĆAJTE

Zašto bi vozač trebalo da odabere vašu benzinsku pumpu umeto one preko puta? Šta vaš proizvod čini što ostali ne mogu? Jedan način da se izdvojite od konkurencije jeste da uključite obećanje u svoju reklamu. Ali budite spremni da ispunite to obećanje u svakom trenutku. Poslovni termin za ovo je vrednost predloga.

Neke vrednosti predloga koje možda prepoznajete:

•“Sjajno brijanje za nekliko dolara mesečno.” (Dollar Shave Club)

•“Svetlo. Godinama unapred.” (Apple MacBook)

•“Muzika vašeg života.” (Spotify) 

Stvaranje delotvorne vrednosti predloga nije jednostavno. Ono zahteva detaljno poznavanje i vaše publike i vaše konkurencije. Ali to je neverovatno moćna marketinška alatka. Vrlo je vredna vremena i napora.

STVORITE OSEĆAJ HITNOSTI

Vaši potrošači brzo žive, baš kao i vi. Pa kako onda da ih navedete da deluju sada, dok su vaše prednosti i obećanja još uvek sveži u njihovim umovima? Naglasite prednosti brzog delovanja, stvorite osećaj hitnosti.

POZIV NA AKCIJU

Vaša reklama je usmerena prema vašoj publici, obećava im nešto, navodi ih da brzo delaju, ali prema čemu deluju? Kako da dođu do vašeg proizvoda? Kroz “poziv na akciju”. Time potrošačima govorite šta tačno želite od njih i ne ostavljate prostora za sumnju. Na primer:

•Pozovite 888-888-8888 za besplatne konsultacije.

•Požurite danas, rasprodaja se završava u nedelju.

•Svratite danas i uštedite dodatnih 40%.

Poziv na akciju je način da naglasite prednosti i stvorite osećaj hitnosti u umovima vaših potrošača. Ne zaboravite da spomenete ime kompanije nekoliko puta kako klijenti ne bi zaboravili o kome se radi.

Prepustite oglašavanje vašeg posla proverenim profesionalcima. Oni će pomoći vašem poslu, a istovremeno će se postarati da izvučete maksimum od svog budžeta za oglašavanje. Za stvaranje brenda je potrebno vreme i mnogo iskustva. Svaka radijska produkcija koja to razume i živi pridržavajući se četiri osnovna, gore navedena principa ima iskustva da vam pomogne da uspete na tržištu.

Izvor: http://blog.leightonbroadcasting.com/blog/good-vs.-bad-advertising

Stephanie Theisen

Ukoliko je vaš format naklonjen Current  i Recurrent pesmama Callout istraživanje vam je potrebno kako biste dobili aktuelne indikatore trenda za životni ciklus pesme, od njenog početnog pojavljivanja, preko najviših rejtinga i onda postepenog pada rejtinga (obično kroz „sagorevanje“, kada slušaocima ona dosadi). Trendovi se analiziraju kako bi vam omogućili da odlučite o premeštanju pesama po muzičkim kategorijama na osnovu hijerarhije testiranih pesma - od najbolje do najlošije rangiranih.

Zašto biste se mučili sa sopstvenim muzičkim istraživanjem kada umesto toga možete jednostavno da pratite liste, download  i streaming trendove? Odgovor je – da biste razumeli kako ljudi konzumiraju muziku. Vaši slušaoci konzumiraju radio na mnogo drugačiji način nego što bi koristili streaming servise kao što je Spotify. Rezultati u Callout istraživanju za određene pesme koje su najviše strimovane možda neće pokazati isti nivo interesovanja. Još jedna važna stvar je da je metodologija koja se koristi za izračunavanje rezultata značajno drugačija. Na primer, u Velikoj Britaniji, Official Charts Company uključuje prodaju, digitalni download i statistiku streaming-a. Dok prodaja i digitalni download podrazumevaju neki trud od strane potrošača, audio stream treba da se sluša samo 30 sekundi da bi bio uključen u listu. Iako se sada 150 stream-ova smatra ekvivalentom jedne „prodaje“ pesme, kada se streaming broji milionima, postoji mogućnost da ono što je zapravo „blago“ interesovanje za pesmu (od strane relativno velikog broja potrošača) utiče na to šta vidimo na listi.

Na radiju mi moramo da se postaramo da se slušaoci vrate, ostanu lojalni i da zadržimo dobar TSL. Mi tražimo pesme koje će zadržati interesovanje i pažnju slušaoca mnogo duže od 30 sekundi! Sopstveno istraživanje omogućava mnogo bolji uvid u to šta vaši slušaoci zaista žele da čuju. Download i stream mogu da budu dobri pokazatelji interesovanja, ali potrebno je taj interes kvalifikovati u okvirima vašeg okruženja. Vaše pesme, vaši slušaoci.

Sledećeg meseca donosimo još uvida u istraživanje muzike, s detaljima o najboljoj i jedinoj meri koju treba da koristite da biste bili sigurni da je vaša primarna rotacija zasnovana na najboljim pesmama u vašoj muzičkoj biblioteci. U praksi , ta mera će vam pomoći da identifikujeta PRAVE hitove. Takođe ćemo se osvrnuti na to zašto „i ja“ strategija formata ne funkcioniše na konkuretnom tržištu.

Ukoliko želite dodatne informacije o Powergold softveru za programiranje muzike ili biste želeli da saznate kako istraživanja zasnovana na web-u i app-u mogu da vam pomognu, kontaktirajte me na mejl ispod. I ne zaboravite sjajan izvor veoma informativnih članaka i saveta o radiju vam je na raspolaganju na http://www.radioiloveit.com/. Čitajte online ili uživajte u nedeljnim novostima koje će vam stići na mejl bez troškova. Mi ih s ponosom podržavamo.

Uz najlepše želje za Novu godinu,

Stiv Silbi

Powergold Music Scheduling

www.powergold.com

steve@powergold.com

- Mediji su digitalni i oni se takođe bore za prostor, zajedno sa svim drugim firmama. Mi svi imamo određeni rezervoar pažnje i u taj rezervoar su prijatelji, ali i brednovi, mediji… I mediji treba da budu kreativni da bi privukli pažnju, a to znači manje oglašivača. Mediji treba da znaju da ispričaju dobru priču – savetuje Džamić.

 Dodaje da pojedini biznisi, poput digitalnih firmi, ne mogu da postoje bez kreativnih ljudi. Džamić naglašava da je kreativnost danas jedna od najvećih prednosti jer iako se tehnologije brzo menjaju, nije dovoljno da se firme samo na njih oslone već moraju da budu kreativne i u primeni, ali i kreiranju novih proizvoda.

– Kreativnost je naša poslednja odbrana. Danas, u digitalnom svetu, proizvode i usluge izvozimo tako što pritisnemo dugme. To znači da nije bitno gde se geografski nalazimo. Budućnost je već stigla u Srbiju, ali je neravnomerno raspoređena. Mi ovde već imamo vodeće svetske kompanije, poput „Nordeusa”, i to su naši svetski igrači. Problem je u tome što nama treba veći broj takvih firmi, kako bismo imali i više digitalnog i kreativnog biznisa, i što se zemlja i dalje, nažalost, oslanja na ostale velike kompanije. To je i naša najveća barijera jer nema kreativnosti u takvim tradicionalnim biznisima. A kreativaca i ljudi koji znaju posao ima svuda, i u Beogradu, Pančevu, Novom Sadu, Nišu... u čitavoj Srbiji – rekao je Džamić.

Pitali smo ga da li vlasnici i biznismeni smatraju danas da im je kreativnost neophodna.

– Ako postoji tržište s pravom konkurencijom, biznismeni će morati, jer neće imati izbora, da angažuju kreativce zato što on sam mora da bude konkurentan, to jest kreativan. Problem je ako imate tržište koje se uređuje zahvaljujući ličnim vezama, pa onda dolazi do iskrivljenja tržišta i onoga „šta će mi kreativnost kada imam vezu”. To je deo našeg problema – jasan je Džamić. 

E, to je mesto gde se svakodnevno, uz redovne goste, sastajemo mi, “mali ljudi” iz Radija 021 – novinari, voditelji, prodavci, međusobno, a i sa svojim klijentima. Tu se “krčkaju” nove ideje. Tu se dogovaramo o realizaciji promocija i programu u nastupajućim mesecima.

Kod nas, a verujem i u svim radio stanicama u Srbiji, a i šire, u ovom periodu pripremaju se jesenje i novogodišnje promocije. Uz to, zajednički sa našim klijentima, tražimo i osmišljavamo nove forme integrisane marketing komunikacije, koje će na najbolji način pomoći poslovanju naših klijenata.

Naša, kroz ovo „krčkanje“ skuvana forma integrisane komunikacije, iskustvo kaže - pobednička, jeste kombinacija „radio i internet". Rezultati su izuzetno dobri! "Skrčkana" ukusna virtuelna poslastica!

Malo o analizama tržišta

Kao što pokazuju analize, ulaganje u internet oglašavanje raste veoma brzo iz godine u godinu, najviše na uštrb štampanih medija, ali radio kao idealan prateći medij nikada ne gubi svoj značaj.

O tome treba pitati sve one u saobraćajnom špicu zaglavljene vozače, ljude u kancelarijama, koji uvek tu negde u pozadini vole da čuju šta ima novo u gradu, zanesene kuvarice i kuvare koji spremaju ručak za porodicu uz omiljenog voditelja, od koga ponekad ukradu i neki dobar recept... Ako im u toku kuvanja neplanirano nestane voda, zaneseni kuvari za čas se pretvore u ni malo zanesene slušaoce koji u pomoć najčešće zovu baš – radio. Svi oni zajedno, i svi mi zajedno – činimo tačnom rečenicu da „radio nikad ne gubi svoj značaj“.

I korak više od toga: "Radio drives digital traffic" - Gordon Borrell, medijski analitičar (2016RadioShow, 21-23 September "Radio – The Local Media Company of the Future.")

Idealna lokalna kampanja

Lokalni radio ima izuzetno jak uticaj na svoju publiku. Prednost lokalnog radija, u odnosu na nacionalni, je mnogo veća bliskost sa slušaocima iz naših gradova i mesta, brže dopiremo do njih, nama više veruju, jer smo uvek tu za njih. Pričamo im šta je novo u gradu, gde i kad se održavaju kulturni i zabavni događaji i poklanjamo im odlazak na iste, pitamo ih šta misle, šta žele da učine, da poprave u svojoj okolini, utičemo na vlast da poprave uslove našeg života... Naši slušaoci uvek mogu doći do nas, da se požale, da pohvale, da podare, da dobiju... Mi smo tu, na dohvat ruke, u njihovom gradu. Radio je njihov prijatelj! Prijatelj koji će pomoći, koji će oraspoložiti, koji će preporučiti... Radio je prijatelj sa kojim se dele emocije.

Zato, lokalne kampanje su idealan način da se brzo dođe do kupca. Naše idealne lokalne kampanje izgledaju ovako: radio spot + PR tekst + baner + voditeljska promocija (sa nagradnom igrom ili bez) + FB objava. (Sve to se lepo "krčka" na umerenoj temperaturi :) )

Još jedan razlog zašto je ovo dobitna kombinacija: Radio i internet su najjeftiniji i najbrži mediji! 

Sezonske promocije traju cele godine

U našem gradu u ovom periodu organizuje se mnogo novih događaja, kampanja, ali i starih, tradicionalnih festivala, manifestacija… Očekuje nas Novosadska jesen, manifestacija na kojoj  Radio 021 već tradicionalno organizuje dečju predstavu, uz predstavljanje raznih oglašivača, naših klijenata, koji na diskretan i kreativan način osvajaju simpatije svoje ciljne grupe (dece, roditelja, baka, deka). Zatim, prvi put u Novom Sadu, organizuje se nova manifestacija Novosadski Oktoberfest, na kojoj ćemo svoje slušaoce pozvati na odličnu žurku uz muziku i tradicionalna jela i pića.

Zatim se vidimo na Radio danima, da razmenimo svoja iskustva, da naučimo nešto novo, da se družimo i bolje upoznajemo! Potom već dolazi novembar i akcije za Novogodišnje praznike. 

Sezonske kampanje se nižu tokom cele godine, a mi se uvek trudimo da ih ispratimo, sadržajno i marketinški, da budemo u trendu, aktuelni, vidljivi, brzi, zabavni. Kroz osmišljene poruke publici,  nagradne igre i druge promocije, povezujemo klijente i pomažemo im da se istaknu, da dobiju nešto drugačije, neku novu vrstu marketinškog predstavljanja. Neizostavan deo je PR tekst koji plasiramo na sajt 021.rs.

Bogato novinarsko iskustvo redakcije 021 u pisanju PR tekstova koji se pretaču u priloge na radiju, voditeljsku reč i deljenje na društvenim mrežama, je izuzetno značajno za predstavljanje naših klijenata, njihove delatnosti, proizvoda ili usluga. Čitanost teksta isključivo zavisi od vesti koju prenosimo posetiocima sajta. Oni čitaju. Čak i ako je vidljivo da reklamiramo neku novu prodavnicu, restoran, turistički aranžman, proizvod koji će im ispuniti želje i snove, oni će čitati i reagovati. Ali ta vest mora biti vest. To mora biti nešto što je posebno, drugačije, novo. Od toga zavisi interes publike. Zajedno sa našim klijentima tragamo za tim šta u njegovom proizvodu ili usluzi zaslužuje da bude vest. To je jedan kreativan proces u kom i klijenti dolaze do nekih novih saznanja o sebi i do novih ideja.

Uz PR tekst na sajtu 021.rs i digitalnu kampanju, radio je podrška. Na radiju se emituje spot, voditeljska promocija, PR prilozi, nagradne igre. To je najefikasnija kampanja koja sigurno donosi odličan rezultat.

I čokolada za kraj...

Parče kolača za digitalno oglašavanje u svetu i kod nas, rapidno raste, ali bez čokolade odgore - nije to to! RADIO JE TA ČOKOLADA!

Na nedavno održanoj dodeli nagrada V(RAB)AC, naš prijatelj Radovan Kupres (kreativni direktor agencije LUNA TBWA),  izgovorio je reči koje mi još odzvanjaju u glavi:

RADIO JE BESMRTAN!

Hvala mu na tome i potpuno se slažem!

Radio je kao prva dama, kao državni sekretar, kao potporni stub, kao čokoladna glazura na torti :)

Svetlana Tomov

Direktorica marketinga i prodaje

Radio 021 i portal 021.rs

Decu, učesnike u programu, koji je sadržao muzičke numere za sve generacije, od Adel do starih srpskih pesama, Ferijalni savez Prokuplja nagradiće odlaskom na more.

- S obzirom na to da ćemo zahvaljujući Ferijalnom savezu Prokuplja leto provesti u Kampu ,,Šulajko i Monika" u Buljaricama, u Crnoj Gori, osnovci su presrećni, kao i mi odrasli koji učestvujemo u organizaciji – rekao je Pejčić.

Dan ranije u Galeriji ,,Boža Ilić”, u centru Prokuplja, članovi ,,Ansambla Srce” su takođe organizovali kulturno-zabavni program, kao uvertiru u ovaj humanitarni koncert.

Članovi ovog prokupačkog udruženja su deca, nastavnici, osobe s invaliditetom, deca ometena u razvoju. U ovom humanitarnom programu aktivno su učestvovali i gosti – članovi RAB Srbija!

Poznajte sopstvenu istoriju/priču

Ovo se podrazumeva: sastavni deo toga da budete ličnost jeste da budete ono što jeste. Ali da biste zvučali kao „vi“ u programu, prvo morate da znate ko ste. Da biste zauzeli poziciju, morate da znate svoj stav. Ovog vikenda, napravite listu prekretnica i ključnih trenutaka u svom životu. Razmislite o izborima koje ste napravili i zašto, koji je bio njihov ishod, šta sada mislite o njima i kako se osećate zbog njih, da li biste i šta uradili drugačije, na osnovu ličnih saznanja i životnog iskustva koje sada imate. Ovakvo samoposmatranje će vam dati dobar uvid u sopstvena mišljenja, verovanja, osećanja, želje, ciljeve itd. Ako ovo radite s nekom dragom osobom – ili nekim ko vam je manje blizak, radi veće objektivnosti – možete da dobijete vrednu perspektivu. (Ova vežba može da učini i mnogo više za vas od samog razvoja vaše ličnosti u programu).

Pronađite sopstveni identitet

Osim samoanalize ličnosti, korisno je i napisati u čemu uživate, kao i neke manje poznate činjenice o vama. Glavni cilj ovoga je da znate šta je ono što vas čini „vama“ (a možete da pronađete i neke dobre teme za vašu emisiju). Kada znate ko ste i dozvolite tome da se probije kroz vaše prisustvo u programu, i vaša publika vas upoznaje, što im pomaže da se poveže s vama.

Definišite svoje lične jedinsvene prodajne karakteristike

Možda je teško razlikovati se od drugih voditelja na vašem tržištu, ali to može da bude i relativno lako zbog jednostavne činjenice da ste vi individua. Ne postoje dve potpuno iste osobe. Baš kao što ste rođeni s otiscima prstiju koji su jedinstveni na celoj planeti, vi nosite priču koja ne postoji nigde drugde u svetu. Vaše životno iskustvo dolazi s mnogo jedinstvenih priča, od kojih je velika većina interesnatna vašoj publici, jer će se (delimično) prepoznati u vašim pričama. I niko ne može da ispriča priču (naročito  vašu priču) kao vi, jer vi donosite sopstveni jedinstveni karakter, sklonosti i stanovišta. Zato, šta je vaša jednistvena prodajna karakteristika? Kako se vaša priča razlikuje? Šta čini vaša iskustva zanimljivim? Šta je vaša fascinantna crta?

Istražite svoju ciljnu grupu

Najvećim delom vaš odnos s publikom je kao i vaš odnos s prijateljima. Oni vas znaju i vi znate njih. To znači da ne samo da želite da delite stvari iz svog života – takođe želite da znate detalje iz njihovih. Ko je vaš slušalac? Da li je to muškarac ili žena, i da li je on/ona u 20-im, 40-im ili 60-im godinama? Studira, radi ili je u penziji? Da li se zabavlja, ili je u braku ili u krizi srednjih godina? Da li ide na piće svakog petka, šiša travnjak svake subote ili čuva unučiće nedeljom? Od toga koje vrednosti neguje do toga kojim šalama se smeje i koje emisije gleda, treba sve da znate. Ukoliko je vaša stanica radila istraživanje o načinu života vaše ciljne grupe verovatno imate predstavu o tome šta je ono što vaše slušaoce „pomera“. Ukoliko nemate, možete da sprovedete sopstveno istraživanje (statistički irelevantno, ali ipak korisno) tako što ćete razgovarati s ljudima koji se uklapaju u vašu ciljnu grupu.

Potražite zajedničke tačke

Sada možete da kombinujete saznanja o sopstvenoj istoriji, identitetu i jedinstvenim prodajnim karakteristikama sa znanjem o vašoj publici da vidite šta imate zajedničko s vašim tipičnim slušaocem, (izmišljenom) osobom koja predstavlja demografsku suštinu vaše ciljne grupe. Primer: vaš tipičan slušalac je menadžer prodaje Karen (39), koja živi s vatrogascem Erikom (41), decom Skotom (8) i Mendi (6) i psom Biverom. Možda ste i vi roditelj (ili imate prijatelje koji imaju decu).

Precizno naštimujte svoj voditeljski profil

Kada znate ko ste vi i ko su vaši slušaoci, možete da se pozicionirate (i svoju emisiju) definišući teme i pitanja po kojima želite da budete poznati (i vaša emisija). Tako, ako je jedna od vaših tema porodični život, priča može da bude o aktivnostima napolju. Idealno, niko drugi na vašem tržištu još uvek nije izgradio poziciju za ove teme i pitanja, ali čak i ako jesu, možete da pronađete jedinstbeni ton i originalan ugao iz kojeg ćete im pristupiti. Dalje, identifikujte sopstvene osobine koje su prirodni deo vas i koje su zajedničke za vaše slušaoce. Ne morate da se držite samo njih. Dodajte osobine koje smatrate da će drugima biti zanimljive i zabavne. Pokušajte da budete (malo) drugačiji od konkurentskih voditelja i emisija po tome. I onda, svakog dana, pustite vaš (radijski) karakter da zablista kroz ono o čemu pričate.

Koristite svoje urođene talente

Ne postoji jedan jedini način da budete radijska zvezda. Jedna osoba će možda zvučati veoma smešno, ali će sve imati unapred pripremljeno. Priča se da najbolji radio voditelj na Nemačkom najvećem tržitu sve čita iz scenarija. Neko drugi će možda sjajno pričati priče, ali će biti manje iskusan u interakciji s pubilkom. Treći će možda biti izvanredan kada ima pomoćnike, ali neće biti tako dobar kada je sam. Svi su različiti. Uvek želite da odaberete ulogu u kojoj se dobro osećate i koja odgovara vašim urođenim talentima. Ako imate urođen dar za pričanje priča usredsredite se na to i pustite drugog člana ekipe da pravi smešne zvuke i imitira poznate ličnosti. Iako do razvoja dolazi kada izađete iz zone udobnosti, prvo možete da „iskoristite“ ono u čemu ste dobri kako biste u toj oblasti postali izvanredni – a onda probajte nešto novo. Ono u čemu uživate je najčešće najbolji put!

Thomas Giger, Radio)))ILOVEIT.COM

http://www.radioiloveit.com/

zahvaljujući Powergold Music Sheduling

Polarizujte ljude (sa svrhom)               

Kao radijska zvezda koja zauzima stav i govori o tome, verovatno ne možete da izbegnete povremenu polarizaciju među slušaocima kako biste istakli ono što smatrate važnim, čak i ako očekujete da se deo vaših slušalaca neće složiti s onim što govorite. Iako ćete možda neke iznervirati do te mere da će isključiti radio, korist je ta što ćete one koji ostanu da slušaju mentalno uključiti (što je mnogo bolje nego da se mentalno isključe jer nemate ništa zanimljivo da kažete). Ako ste prava radijska zvezda želite povremeno da razdrmate svoje slušaoce, čak i ako zbog toga neki odu (privremeno). Vrlo je verovatno da će se vratiti pre ili kasnije jer ih zanima šta ćete sledeće da kažete.

Balansirajte „vruće“ i „hladno“

Ono što možete da naučite od Haurda Sterna jeste da oni koji se naljute na radijsku zvezdu možda slušaju čak i duže od fanova! To nije dozvola za prostakluk i nema potrebe da budete šokantni – ali postoji potreba da budete primećeni. A iskusne radijske zvezde znaju i da je potrebno da smirite stvari nakon što ih zakuvaju. Potrebno je da pravilno balansirate s „liberalnim“ i „konzervativnim“ sadržajima.

Upoznajte se sa slušaocima

Verujem da čak i kada je potrebno da emisija zvuči dinamično – zato molim vas, razmrdajte stvari povremeno (u meri koja odgovara vašem formatu i slušaocima) – takođe želite da budete i prijatelj svojim slušaocima. Ne moraju svi podjednako da vas vole, to nije ni moguće, jer ne možete da udovoljite svima svaki put (a verovatno to ne bi trebalo ni da želite). Ali želite da vas poznaju kao što poznaju svoje prijatelje i porodicu. Zato podelite neke detalje iz svog privatnog života, makar one koje vam odgovara da podelite, kako bi slušaoci mogli da se identifikuju s vama. Možda čak želite da podelite i neke stvari za koje znate da se neće svideti svima (osim vašim najvernijim fanovima J)

Dozvolite sebi da se iskažete

Kad već pričamo o deljenju: to važi za više od „samo“ vašeg privatnog života. Potrebno je da uključite prave emocije u vašu ličnu emisiju, jer radijska zvezda je ljudsko biće a ne robot, i na radiju treba tako i da zvuči. Emocije su ono što nas čini ljudima, a ne robotima. Iskažite različita osećanja u svakoj emisiji. Ne morate uvek da budete (ili zvučite) potpuno srećno, kao što neki voditelji pokušavaju da se pretvaraju jer žele da (njihova stanica) zvuče saosećajno. Za vaše slušaoce nije dobro ni ako stalno zvučite cinično. Osim ako odaberete da budete isključivi (i izgradite određeni imidž), ponašajte se u skladu s tim kakav odnos imate prema svakoj temi u emisiji, i neka se to čuje (u vašem glasu).

Dodirnite srca svojih slušalaca

Moć radija je u tome što mi govorimo direktno ljudima u mozak. Često na podsvesnom nivou, jer većina sluša radio dok radi nešto drugo. Oni pasivno konzumiraju radio, izuzev u aktivnim intervalima (kada govorite nešto zanimljivo ili razmrdavate stvari). Ipak, najbolji način da ljudima uđete u mozak (i navedete ih da zapamte vas i vašu emisiju) nije kroz uši, već kroz emocije. Zato sledite svoje srce i podelite svoja osećanja.

Budite prirodni i iskreni

Kao radijska zvezda želite uvek da budete svoji. Uvek treba da želite da kažete ono što stvarno mislite, a podjednako je važno da se ne plašite onoga šta drugi misle o vama! To je kategorički prva stvar koju morate da savladate ukoliko želite da postanete sledeći Hauard Stern. A to možete da postanete sopstvenim stilom i sopstvenim temama – iako on zaista dobro razume šta njegovi slušaoci žele da čuju (jer u suprotnom ne bi postigao toliki uspeh). Samo budite iskreni prema sebi, imajte na umu da će slušaoci kad-tad otkriti (i napustiti vas) da se pretvarate da ste neko drugi (ili da govorite nešto što nije istina). Uvek – uvek – budite prirodni i iskreni. 

Osigurajte podršku tima i uprave

Najvažnija stvar u vašem radnom okruženju jeste dobar timski duh. Postizanje sjajne slušanosti i zarađivanje mnogo novca u poznatoj stanici nije sve. Želite da se osećate srećno; želite podršku kolega i uprave. Kada želite da postanete prava radijska zvezda koja ima odanu publiku i neverovatnu slušanost, potrebno vam je da se osećate slobodnim da koristite svoj talenat i izrazite svoju kreativnost. Kada pogrešite u programu (npr. ispričate loš vic) i telefon zazvoni i slušaoci se žale, želite da vas vaše direktne kolege (pomoćnici, producenti itd.) i uprava stanice (programski direktor, organizator itd.) podrže pred spoljašnjim faktorima (pred slušaocima) i unutrašnjim (u samoj stanici). Zato se potrudite da izgradite i održite dobre odnose i sa slušaocima i sa svojim timom.

Budite društveni kolega

Nemojte da izigravate primadonu i zaboravite na ponašanje zvezde. Pomoćnik koji vredno radi na pripremi vaše emisije je na svoj način podjednako važan za vas i vašu stanicu kao i vaš generalni direktor. Pre nego što od bilo koga zatražite poverenje i podršku zaslužite ih tako što ćete pokazati da ste ih dostojni. Razmišljajte, osećajte, razgovarajte i ponašajte se pozitivno prema drugima i prihvatite njihove greške. Prema svima se ponašajte onako kako želite da se drugi ponašaju prema vama. Budite dopadljiva osoba i timski igrač.

Posmatrajte žalbe u kontekstu

Osim dobrih odnosa (i poverenja) s drugima, potrebno je da imate dobar odnos (i poverenje) sa sobom. Baš kao i vaše kolege i menadžment, trebalo bi da budete otporni kada vas neko pozove i kaže da se ne slaže s onim što ste rekli (ili da vam je cela emisija bez veze). Nekoliko poziva ne predstavlja sve slušaoce! Ljudi imaju tendenciju da reaguju kada su nezadovoljni, ne kada su srećni, a većina ljudi ionako nikada ne zove radio stanicu, čak ni da osvoji 10,000 dolara. Umesto toga, obratite pažnju n dugoročne podatke o slušanosti i imidžu. Takođe, pitajte bliske prijatelje i kolege u koje imate poverenja za iskreno mišljenje i konstruktivne komentare. Slušajte druge i uzmite u obzir njihove sugestije, ali na kraju slušajte sebe i pratite svoju zvezdu! Kada radite ono što vi smatrate da je dobro, vrlo je verovatno ste na putu uspeha.

Thomas Giger, Radio)))ILOVEIT.COM

http://www.radioiloveit.com/

zahvaljujući Powergold Music Sheduling

To NIJE prihvatljiv način da se poveća prodaja kod postojećih klijenata. Nažalost, to može da upali jednom ili dva puta, ali dugoročan uticaj na vaš ugled i odnos s klijentom može da bude izuzetno štetan.

Kako da prodate više postojećim klijentima? Evo nekih početnih ideja:

1. Kopajte dublje. Izgradite odnos s više odseka i potrudite se da rešite više problema. Ako zovu prodavnicu automobila većina će se zaustaviti na menadžeru za polovna i nova vozila. Okrenite se sektoru ljudskih resursa za zapošljavanje, sektoru za delove i popravku, finansije i osiguranje itd. U svakoj kategoriji posla postoje brojni „centri profita“. Razvijte odnos sa svakim od njih. Banke imaju odseke za pozajmice za fizička lica i redovne štedne i druge račune, ali takođe imaju i sektor za pravna lica, pa čak i sektor za društveni rad.
2. Donesite ideje. Zapamtite prvo pravilo kupovine: ljudi NE kupuju proizvode ili usluge, oni kupuju ono što taj proizvod ili usluga ČINE za njih. Na primer, ljudi ne kupuju madrac. Oni kupuju dobro prospavanu noć. Ne kupuju Rolex da bi znali koliko je sati. Kupuju ga zbog statusa koji im donosi. Zato se usredsredite na to šta vaš proizvod ili usluga ČINE za klijenta. Koje probleme možete da rešite? Koje ideje možete da im donesete da bi poboljšali posao? Usredsredite se na klijenta, a ne na svoj proizvod i pronaći ćete svoje prilike. Ne prodajete „sekunde“, rešavate probleme svojih klijenata.
3. Održavajte stalnu i redovnu komunikaciju. Tužno je koliko često se desi da sklopimo posao s novim klijentom, ali u našoj panici da povećamo promet zanemarimo klijente koje imamo i svu pažnju posvetimo sklapanju novih poslova. To mogu da bude rukom napisana zahvalnica, članci koji bi im mogli biti zanimljivi, ideje za promocije i sl. Da li dovoljno često i kvalitetno komunicirate sa svojim postojećim klijentima da bi oni prvo pomislili na vas da im iskrsne neki problem?
4. Obezbedite rezultate svojim klijentima. Ništa ne motiviše bolje od uspeha. Zadovoljan klijent će nastaviti da posluje s vama. Ako rešavate njihove probleme i obezbeđujete im uspeh, zašto ne bi želeli više?

Ideje prodaju bolje nego prodavci. Stalno tražite načine da pomognete postojećim klijentima da povećaju posao. Ukoliko vas vide kao partnera u svom uspehu, daće vam priliku da više sarađujete.

Sada ćemo razgovarati o svima omiljenoj temi – napretku i novim poslovnim dostignućima. (Sarkazam)

Moram nešto da vam priznam: mrzim da zovem nove potencijalne klijente. Od pomisli na smišljanje nekog lukavog scenarija i zvanje nekog koga ne poznajem, ko mi nije rekao da mu se javim i ko ne zna za mene, zaboli me stomak. Nemojte pogrešno da me shvatite, agresivna strategija za zvanje novih klijenata je neophodna. Ma koliko prezirao ovakve pozive, obavljao sam ih svake nedelje. Ipak, pokušajte da smanjite broj poziva nepoznatima i predstavite im se barem malo unapred. Evo nekoliko načina za to.

1. Preporuke/svedočenja. Kada bih razgovarao sa starim klijentima, pitao bih ih za mišljenje o našoj saradnji. Ukoliko bi mi klijent rekao kako su naše usluge imale neverovatan uticaj na njihov posao, zamolio bih ga da snimim poziv. Onda bih taj audio snimak mejlom poslao kao „uvod“ za moj poziv ljudima koje klijent poznaje. Ko bi bolje mogao da smekša potencijalnog klijenta od druge srećne mušterije s pozitivnim iskustvom? Takođe bih zadovoljnog klijenta zamolio za preporuku koga drugog iz njihovog kruga prijatelja bih mogao da pozovem. To nisu pozivi nepoznatima; to su pozivi po preporuci i oni su zabavni.
2. Postanite lider/stručnjak koga se odmah sete. Tehnologija je vaš prijatelj. Uz pomoć LinkedIn-a, Twitter-a, Facebook-a i blogova možete da postanete samostalan izdavač. Ukoliko stalno pišete o svojoj stručnoj oblasti postajete poznati kao vodeći stručnjak u određenoj industrijskoj grani. Radite to stalno i ljudi će početi da vas zovu jer su „čuli“ od nekog drugog da se vama treba obratiti u vezi s „X“.
3. Uključite se. Da li ste član nekog kluba ili dobrotvorne organizacije? Donesite svoju stručnost tim organizacijama i bićete u prilici da se susretnete s velikim brojem raznovrsnih ljudi u neutralnoj sredini. Radite na prikupljanju sredstava, budite deo Privredne komore, iznenadićete se koliko ljudi ćete sresti koji bi mogli da vam postanu klijenti samo zato što ste oboje na istom mestu.

Da biste povećali posao morate ili da dobijete više od postojećih klijenata, ili da nađete nove. Jednostavno. Pa, zašto onda ne radimo više? Iako je možda jednostavno, nije lako. Nadam se da sam vam dao neke početne teme za razmišljanje.

Jeff Schmidt, viši potpredsednik Profesionalnog razvoja za Radio Advertising Bureau