12. 03. 2014
Slavica Savić Vujanac: Pobedimo dosadne vesti
"Danas sunčano i toplo" ili " Na severu Srbije, negde oko Subotice biće malo oblaka, centralna Srbija uglavnom sunčano i toplo dok će na jugu biti slabe kiše". Kakvo je vreme u Valjevu?
Nije tajna da radijska vest ne bit rebalo da bude duža od pet ili šest redova, ali zašto onda i kada nam je poznata ta činjenica pribegavamo pukom iščitavanju i prenošenju agencijskih vesti? Zašto toliko volimo lid?
Poštujući pravilo da vest na radiju treba da bude kratka i jezgrovita, da treba da privuče pažnju slušalaca, ali da ga pre svega obavesti o nečemu, najčešće se dešava da u radijskom programu čujemo zapravo lidove agencijskih vesti ili pak vesti koje su pisane za neke druge oblike medija. Ako upitate u redakcijama zašto se to dešava, najčešći odgovor je da nema potrebe nešto prepravljati, ima taman toliko redova, možda i manje. Ali da li nam je realno sve to potrebno? Šta se dešava kada imate 4 takva lida u programu? Računica kaže, imate 24 reda! Ova brojka već je ozbiljna forma, ali ne vesti, već dnevnika.
Ako smo došli u takvu situaciju, najčešće se dešava da se čita brzo. Dakle, još jedna greška. Pravo je pitanje kako da izbegnemo sve te greške? Odgovor je više nego jednostavan.
Da bi smo uredili vesti na našem radiju najpre nam je neophodno da znamo kakav je tačno format našeg radija. Kome se obraćamo? To saznanje odrediće i selekcija vesti. Da li vašeg 18-godišnjeg slušaoca zanima vest sa berze ili koliki je BDP? Verovatno ne. Ali, da li ga zanima ko ima novi album? Verovatno da. Vesti bi dakle trebalo da budu primerene interesovanju naših slušalaca. Zašto trošiti svoje vreme, a slušaoca navoditi da promeni stanicu, ako možemo jednostavno pripremiti vesti koje ih zanimaju.
Ako smo napravili ovaj prvi korak, možemo se dalje baviti dužinom vesti ili njihovim redosledom. Informativni programi na lokalu trebalo bi da budu okrenuti pre svega lokalnim vestima, ali mnogi programi imaju i agencijske vesti. I za jedne i za druge važi isto pravilo, ne smeju biti preduge. Moraju sadržati osnovnu informaciju koja će biti prilagođena slušaocu. Ne postoji nijedan dobar razlog zašto biste recimo, slušaoca informisali o tome da je neki sastanak počeo u 10 sati, a vreme kada o njemu izveštatavate je daleko nakon što se on završio.Vesti koje se često čuju počinju baš tako: "Na sastanku koji je počeo u deset, a kome su prisustvovali svi članovi kabineta gradonačelnika, doneta je odluka da se u pešačkoj zoni u potpunosti zabrani ulazak biciklama", ili "Ovog prepodneva je najavljena poseta lidera (neke partije) Valjevu. Pretpostavlja se da će njegov dolazak uslediti nakon 16 časova". Vremenske odrednice potpuno su ovde suvišne . Šta je vest? Vest je: "U pešačkoj zoni je zabranjen ulazak biciklistima, nova je gradska odluka". Od informacije da će posle podne doći neko, važnije je zašto dolazi. Da li se to unapred zna? Da li je očekivano ili iznenadno? Može li se pretpostaviti razlog? Da li je u pitanju predstavljanje partije, ako se navodi vreme, pa se slušaoci obaveštavaju kada događaju mogu da prisustvuju? Pokušajte da sami pretpostavite onda, kako bi ta sve vest mogla zvučati.
Brzo kratko i jasno. Mnogi smatraju da ukoliko su vesti na radiju kratke biće nezapažene. I taj problem moguće je rešiti većim brojem ponavljanja. Ukoliko je redakcija dovoljno velika, misli se na broj ljudi koji uređuju vesti, svaki put ista informacija može biti drugačije saopštena i ona će slušaocu zvučati drugačije pa će biti izbegnut efekat "papagaja". I ponovo dolazimo do toga da je važno kome to govorite, pa će od toga zavisiti i način kako ste mu to saopštili.
Šest redova nije neophodno, ako se u tih šest redova nalazi obilje bespotrebnih poštapalica, besmislenih dodatnih informacija koje ponekad slušaoca mogu dovesti u zabludu ili u nedoumicu šta je zapravo čuo/la?
"Dosadne" vesti mogu se, dakle, pobediti zanimljivim načinom saopštavanja. Duge, zamorne vesti skraćivanjem i upodobljavanjem za onog ko ih sluša, ali i većim brojem ponavljanja.
Radio programi koji nisu pre svega informativni određene informacije takođe mogu saopštavati prilagođavajući ih emisiji ili delu programa u okviru kojih se emituju.
Ne bi trebalo da budemo lenji. Ne bi trebalo da nas mrzi da nešto prekrajamo i prepravljamo. Ne bi trebalo, jer su nam slušaoci potrebni koliko i mi njima. Ako želite da ih i uz vesti zadržite, pronađite pravu meru. Robovanje "pravilima" ponekad može da bude štetnije nego malo slobode. Jedino o čemu treba voditi računa jeste da se slušaocu uređivanjem i pripremom vesti ne uskrati prava informacija.
Slavica Savić Vujanac, glavni i odgovorni urednik Radija 014 iz Valjeva