04. 10. 2012
Ana Martinoli: Vizuelizacija radija
Konvergencija tradicionalnog radija sa novim medijskim kanalima i platformama uvela je i pitanje vizuelizacije radija u praktična razmatranja strategija plasmana i produkcije sadržaja radija. Zahvaljujući mogućnostima novih medija, radio danas ima mogućnost da slušaocima ponudi dodatne, vizuelne sadržaje, a najjednostavnija forma su web kamera u studiju, fotografije i galerije, snimci dešavanja vezanih za produkciju i realizaciju programa. I ne samo mogućnost, već i obavezu – da za novu publiku, naviknutu na nove medije i medijske sadržaje na više platformi, kreira nove radio sadržaje.
Međutim, mogućnosti vizuelizacije daleko nadilaze ove osnovne oblike i postaju nezaobilazna tačka prakse radio stanica, kojoj je neophodno posvetiti posebnu pažnju. Nije svaka vizuelizacija radija poželjna i nema svaka vizuelizacija radija obavezno pozitivan rezultat, u smislu uticaja na slušaoce ili dodavanja vrednosti osnovnom radijskom sadržaju. Ona mora biti pažljivo osmišljena i realizovana.
Za početak, šta je to što razdvaja vizuelnost radija od televizije? Već sam termin - vizuelni radio – inicira pitanje - radio sa slikom, zar to nije televizija? Vizuelizacija radija obuhvata sve forme, od najjednostavnijeg prenosa sadržaja putem web cama do radio feature-a, dokumentarnih audio filmova ilustrovanih slikom ili videom.
Vizuelizacijom radija bi trebalo da se ispune očekivanja publike da će moći da vide nešto od onoga što se pravi za radio program i što bi trebalo da nadogradi sam audio doživljaj, da pomalo demistifikuje zvučnu sliku i obogati je. Vizuelizacija radija nisu video trejleri i najave za radio program i vizuelizacija radija ne sme ni na koji način da kompromituje radio sadržaj.
Jo Harland sa BBC Radio 1 ističe razliku između samih načina konzumiranja televizije i vizuelnosti radija - televizija od nas zahteva punu pažnju, dok u slučaju radija možemo da ''zaronimo'' u sliku ili video koji nam se nude, samo na trenutak, i da time obogatimo primarno iskustvo slušanja audio sadržaja.
Vizuelizovan radio sadržaj se, na neki način, može smatrati spasiocem tradicionalnog radija i zasigurno predstavlja jedan oblik budućeg razvoja, posebno imajuci u vidu navike i potrebe mlade publike koja tradicionalni radio ne opaža kao relevantan i skoro da ga i nema u njihovom medijskom repertoaru.
Najjednostavniji nacin vizuelizacije radija su zivi video streamovi i oni vec funkcionisu kao redovna sistemska ponuda radio stanica za najveci deo programa. Video live stream, medjutim, posle prvobitne fascinacije, slusaocima ne nudi previse, ukoliko prenosimo samo sliku iz studija tokom redovnog programa. U situacijama kada program ima gosta, odziv i interesovanje publike znacajno porastu - zele da vide interakciju gosta i voditelja, zele da se osete blize desavanjima u studiju.
BBC 5 Live je poznat po live stream praksi vezanoj za dešavanja van studija. U ovom slučaju, prenos samog dešavanja, koje se može slušati i samo kao radio sadržaj, obogaćen slikom i prisustvom publike značajno menja doživljaj.
Fighting Talk
Sličan primer je i Fighting Talk, govorni kviz program koji se snima uz prisustvo 3000 posetilaca - iskustvo za radijske slušaoce, kada prate video stream ovog programa, je značajno bogatije, emotivnije, oseća se jača veza sa program i snažnija interakcija i uključenost.
Vizuelizacija radija je, čak i u najkompleksnijim primerima, na mnogo načina zapravo izrasla iz pukog korišćenja web kamere za live video stream iz radio studija. Složenije operacije vizuelizacije najčešće zahtevaju više kamera, što automatski uvodi pitanje neophodnosti režije, miksovanja slike.
Tako BBC 5 Live vizuelizaciju radio sadržaja sa više kamera radi uz automatsko miksovanje, sama tehnika praktično bira koga snima, kada se prebacuje na drugog sagovornika, iz kog ugla se snima, a sve to na osnovu dinamike dešavanja u studiju.
Zasto je vizuelizacija radija važna?
Ona predstavlja odgovor tradicionalnog radija na neminovnosti koje je proizvelo novomedijsko okruženje, na suštinske izmene karakteristika tradicionalnih medija, očekivanja, navike i potrebe publike, medijsku praksu u digitalnoj svakodnevici. Multiplatform radio nije samo ponudio više sadržaja po više medijskih kanala ili platformi publici, već se suočio i sa pitanjem na koji način bolje ostvariti uključivanje publike i njeno jače povezivanje sa sadržajima. Vizuelizacija je jedan od mogućih načina, ne samo za jači angažman slušalaca, već i za proširivanje slušalačke baze stanice, za privlačenje novih slušalaca kojima možda sama audio dimenzija nije bila dovoljna ili koji su možda za neki radijski sadržaj saznali tek kada je dobio i video dimenziju.
Vizuelizacija radija neminovno otvara i pitanje režije slike – koliko je radio program spreman da se stavi pod upravljanje i manipulaciju kako bi se prilagodio novoj dimenziji?
Zar vizuelizacija neće nepovratno razotkriti sve tajne radija, na kojima je, u velikoj meri, zasnovana njegova čarolija? Najvažnija preporuka je da vizuelizacija radija ne sme narušavati prirodan tok radijskog programa – audio sadržaj je primaran i ima prioritet, ne sme biti menjan ili nadograđivan da bi se prilagodio slici.
Kako izmeriti uspeh i kako proveriti da li je vizuelizacija radio sadržaja naišla na pozitivan prijem kod publike?
Broj poseta odnosno pregleda video spota na nekoj od društvenih mreža ili servisa je jedan od nacina. U ovom trenutku jedan od jako dobrih primera prakse vizuelizovanja radio sadržaja je BBC Radio 1 Live Lounge serijal (na slici iznad Kajli Minog u programu BBC Radio 1 Live) koji u toku sedam dana pregleda i više miliona posetilaca. Ovo je ujedno i ilustracija značaja vizuelizacije za uspeh i popularnost radio programa – kumulativna publika koju čine gledaoci nekog vizuelizovanog radio sadržaja može značajno da nadmaši broj slušalaca tog istog sadržaja dostupnog samo u audio format, čak i ako ga nudimo kao podcast ili za odloženo slušanje u celini.
Takođe, vizuelizacija radija omogućava i dodatnu promociju radio voditelja, prezentera, koji kroz ovako producirane sadržaje mogu da se oprobaju u novim ulogama, dobiju nove dimenzije kao medijske ličnosti, dodatno nadograde svoj medijski imidž.
Posebna pažnja mora se posvetiti brendiranju vizuelnih sadržaja, mora postojati konzistentnost sa vrednostima stanice i njenog programa.
Konačno, pre započinjanja vizuelizacije radio programa, neophodno je postaviti uredničko pitanje – šta dobijam ovim procesom, šta dodajem radio programu i šta isporučujem publici? Vizuelizacija ne sme da bude opterećenje za radio program i ne sme da bude nešto suvišno, veštački nadograđeno.
Urednik ili producent programa se više puta moraju zapitati – ima li smisla vizuelizacija ovog dela programa?
Ne može svaki radio sadržaj biti uspešno vizuelizovan – muzički DJ satovi koji se sastoje od najava i odjava voditelja teško mogu biti vizuelno atraktivni i zato u njihovom slučaju narušavanje radio magije i demistifikacija takvog programa mogu biti kontraproduktivne.
Rezultat vizuelizacije radija ne sme biti jeftina, skromno producirana i skučena televizija, već uzbudljiv, drugačiji, višedimenzionalniji radio program, sa svim svojim specifičnostima sa kojima je i ušao u proces dobijanja slike.
Ana Martinoli, direktor programa Radija B92