18. 10. 2022

Nataša Raketić: Vreme je da se radio prilagodi mlađim generacijama, svi vole kada radi u kolima

Koja je pozicija radija u savremenom medijskom ekosistemu? Da li su radio, TV, digital prevaziđeni termini? Koliko je aplikacija potrebno jednom radiju? Šta nudi radio u automobilu? Da li su linearni radio i mlada publika kontradikcija? Odakle će dolaziti radio-signali u budućnosti? Ima li istine u tezi da ono što nije onlajn kao da se nije ni dogodilo? O ovim pitanjima diskutovalo se dva dana u Ženevi.

U Ženevi su održana dva važna događaja za radio-industriju koja je 5. i 6. oktobra organizovala Evropska radiodifuzna unija (EBU): New Radio Day i Digital Media Day.

Oba događaja okupila su predstavnike javnih medijskih servisa iz Danske, Austrije, Belgije, Estonije, Finske, Francuske, Nemačke, Velike Britanije, Mađarske, Irske, Italije, Litvanije, Holandije, Švedske, Švacarske, Slovenije, Španije i Srbije.

 

Digitalizacija i konvergencija sa internetom donele su velike promene i u prozvodnji i u distribuciji radio-programa. Za vek postojanja, radio-stanice su emitovanje programa sa kratkih i srednjih talasa prenele na ultrakratke talase, a digitalizacija je donela novi DAB+ format i emitovanje/strimovanje programa na internetu.

Promene su brze, nameću ih tehnološke inovacije, tržište i nove korisničke navike, pa je jedno od ključnih pitanja koje je pokrenuto i to kako će se radio slušati u budućnosti?

Da li će FM i linearno emitovanje opstati na duge staze, ili će ga zameniti DAB+, internet, možda neki hibridni standardi?

Moglo bi se reći – svi ovi kanali komunikacije će još neko vreme biti prozori za plasman radijskog sadržaja, jer postoje razlike u tržištima, nivou razvoja i strateškom planiranju. Zajednički izazovi ostaju uređivanje i personalizacija programske ponude, a da bi se došlo do nekog odgovora na ova pitanja, ključno je upoznati svoju publiku i njene navike.

Aplikacije, društvene mreže, agregatori, sajtovi... publika je svuda 

Radio-programi su na internetu dostupni kao strim, zatim program može da se prati „na zahtev", odnosno odloženo, ili se može slušati na agregatorima kao što su Youtube, Spotify, TuneIn.

Ponuda se dalje širi kroz više tematskih, specijalizovanih programa uz ponudu multimedijalnih sadržaja. Kreatori radio-programa su više nego ikad zainteresovani za aplikacije i tu su ključna pitanja: da li imati jednu aplikaciju za sve programe i sadržaje ili više aplikacija koje će biti kreirane za različite ciljne grupe?

Takođe, marketinško tržište, raspolaganje podacima korisnika nametnuli su radio-emiterima i pitanje saradnje sa tzv. trećim stranama, odnosno kompanijama kao što su Spotify, Youtube i drugim – da li su ovi agregatori konkurencija radio-stanicama ili još jedan kanal za distribuciju programa.

Naime, pitanja koja se otvaraju odnose se i na uređivanje sadržaja, koji se često nalazi u okruženju neprimerenih sadržaja za određeni uzrast (primer je Jutjub, gde se često u pretragama uz ponudu javnih medijskih servisa nalaze i neprimereni sadržaji nepoznatih autora).

Zatim, otvoreno je i pitanje razmene informacija koje javni medijski servisi dobijaju od partnera "treće strane", posebno dostupnosti analitičkih podataka koji su značajni za dalje planiranje programa.

Tokom oba dana konferencije u Ženevi, vodila se debata i o tome koliko je aplikacija ili kanala komunikacije potrebno da bi se mediji približili svim uzrastima publike?

Javni medijski servisi imaju različite strategije distribucije programa. One zavise od uređivačke politike, budžeta, broja zaposlenih, krajnjeg cilja radio-stanice (kome se obraća, interakcije sa zajednicom).

Neki od izazova koji se nameću u slučajevima gde javni servis ima više aplikacija namenjenih specifičnim ciljnim grupama su: disperzija publike, otežano praćenje analitičkih podataka i prilagođavanje personalizovanih sadržaja korisnicima, brendiranje kompanije, povećanje troškova proizvodnje i plasmana, cross promotion (promovisanje proizvoda različitih brendova sa sličnom publikom koji nisu jedan drugom konkurencija), regionalizacija sadržaja.

Prednosti posedovanja jedne aplikacije u okviru koje su sadržaji podeljeni u kategorije namenjene različitoj publici su: smanjenje troškova, povećanje mogućnosti analize korisnika i njihovih navika, praćenje protoka publike u okviru aplikacije i u etru, bolje upravljanje brendovima i aplikacijom, generisana ponuda audio, video i drugih multimedijalnih sadržaja primerenih javnim medijskim servisima. 

Imajući navedeno u vidu, pred radio-industrijom je zaista velika dilema u pogledu izvora iz koga će slušalac dobijati program: koliko će FM i DAB+ biti aktuelan i inspirativan, ili još preciznije, koliko brzo će primat preuzeti internet strim ili neki od onlajn izvora.

Društvene mreže su važne za promociju sadržaja, ali otežavajuća okolnost su algoritmi i mogućnosti za dopiranje do većeg broja korisnika, koje zavise upravo od algoritamske kombinacije.

Praksa je pokazala i da je teško pregovarati o algoritmima sa kompanijama u čijem su vlasništvu najpopularnije društvene mreže, jer se one rukovode pre svega svojim komercijalnim interesima, dok javni medijski servisi, ograničeni zakonskim regulativama, nisu u istoj pregovaračkoj poziciji. 

Jedno od rešenja kako zaštiti svoj medijski proizvod, a ipak ga učini dostupnim i na "trećim stranama" mogla bi da bude strategija "prvo svoja platforma". Dodatni sadržaj plasiran na svojoj platformi ili aplikaciji može naknadno da bude deljen na agregatorima i društvenim mrežama uz čvrstu zaštitu autorskih prava.

Veće prisustvo publike na sopstvenoj platformi može se postići i automatizacijom sadržaja (izdvajanju klipova iz emisije i njihovoj zasebnoj ponudi uz tekstualni opis sadržaja). 

Radio više nije samo zvuk, televizija nije samo zvuk i slika, sve je i zvuk i slika i tekst. Ali, ono što publika najviše traži je live. Praćenje događaja uživo ili njegovo strimovanje je najposećeniji sadržaj na društvenim mrežama.

Dok je nekada vest putovala od izvora informacije do krajnjeg korisnika – gledaoca, slušaoca ili čitaoca i po nekoliko sati, danas vest pratimo u realnom vremenu.

Kako se moglo čuti na konferenciji, javni medijski servisi treba da strateški planiraju šta će prenositi uživo na svojim platformama. Postoje etičke, zakonske i profesionalne barijere uokvirene u standardima javnih medijskih servisa.

Svakako, prenosi "uživo" su vrlo atraktivni i primamljivi za publiku i mogu biti zahvalan format za brendiranje programa i povećanje broja posetilaca na sopstvenoj platformi. 

Radio u kolima – novi principi za novi vek 

Istraživanje o korišćenju radija u automobilu je predstavio Metju Revol. Cilj istraživanja je bio da uoči promene u slušanju radija i promene u korisničkim navikama širom Evrope.

Zajedničko za sve zemlje je da je radio i dalje veoma važan uređaj u automobilu. Mlađi ljudi su privrženi strimingu, a stariji tradicionalnom radiju.

Iskustva učesnika panela na ovu temu pokazala su da se radio u automobilu najčešće sluša preko FM/AM mreže, podksat sadržaji se najviše slušaju na mobilnom telefonu koji se može povezati sa multimedijskom konzolom u automobilu, a pojedine radio-stanice imaju u ponudi i radio "na zahtev" na sopstvenim platformama.

S obzirom na interesovanje vozača da u automobilu imaju radio, auto-industrija je veoma zainteresovana da unapredi konzole i posebno mogućnosti prijema radio-programa i njegovih pratećih servisa (TA, vesti, informacije o pesmama koje se emituju, vremenskoj prognozi, servisne informacije...). 

Radio je živ

Prema podacima UN, u svetu postoji oko 44.000 radio-stanica, ne računajući na desetine hiljada radio-stanica na internetu. Oko pet milijardi ljudi ima pristup nekom radio-programu.

Radio je medij koji je od svog nastanka, početkom 20. veka pokazao veliku prilagodljivost tehnološkim, društvenim i kulturološkim promenama. Tako i danas, u eri novih medija, digitalnog okruženja i društvenih promena u percepciji i konzumiranju medijskog sadržaja, radio pokazuje sposobnost da brzo i kvalitetno odgovori izazovima savremenih medijskih praksi.

Radio kao medij sasvim sigurno nije prevaziđen i to su, između ostalog, pokazale brojne krizne situacije, kao što je, između ostalih, pandemija kovida 19, kada je radio u Evropskoj uniji bio medij kome se najviše veruje. U novom medijskom, digitalnom ekosistemu važno je na vreme reagovati i prilagoditi resurse aktuelnim trendovima, pri tom ne gubeći iz vida da javni medijski servisi moraju da budu odgovorni, pristupačni, nepristrasni, nezavisni, pouzdani, univerzalni u dostupnosti i prezentaciji različitosti.

Kako je ocenjeno na skupu u Ženevi, javni medijski servisi imaju snagu brenda. Za razliku od platformi koje nude usluge strima video i audio sadržaja, javni medijski servisi proizvode programe koje publika može da gleda, sluša, čita.

Ovo je vreme integracije medija: radija, televizije i veba i javni medijski servisi to treba da iskoriste različite kanale plasmana svojih programa, od analognih do digitalnih.

Digitalni formati koji su trenutno popularni, ne znače da se uskoro neće pojaviti neki novi. Živimo u vreme Četvrte industrijske revolucije zasnovane na razvoju veštačke inteligencije i robotike, i to je novi izazov koji radio treba da iskoristi u drugom veku svog postojanja.

 

Izvor: rts.rs

Autorka teksta je Nataša Raketić, urednik, Radio Beograd 1