14. 06. 2018

Mario Radojković: Evropski Radio dani i pregled istih

U martu su održani i ti 9-i po redu Evropski Radio dani. Ja sam lično prvi put prisustvovao najvećem radijskom okupljanju sa ove strane Atlantskog okeana, pa mogu da izložim neka svoja mišljenja o njima počevši od samog starta.

Oko 1.500 ljudi je učestvovalo na ovim Radio danima, 1.500 radijskih duša iz Evrope. Biti deo toga je zaista lepa stvar, osećaš se kao da si među svojima. :-)

 

Ovde ću malo pisati o nekim interesantnim predavanjima, a probaću i da uporedim njihov način rada i naš, kao i to gde su oni sada, a gde smo mi.

Ono što mi je drago je da ne postoji baš toliko veliki jaz između njihovih i naših balkanskih radio stanica. Barem kada je reč o načinu rada i kreativnosti. Nisu mnogo kreativniji, ali realizuju mnogo više kreativnih ideja od nas. Čini mi se da je glavna razlika finansijsko stanje. Radio stanice po Evropi nemaju tih egzistencijalnih problema koje mi imamo, rade sa mnogo više para. A to ti daje mogućnost da energiju umesto na krpljenje kraja sa krajem usmeriš na kreativu. Tu je sada naša misija u Srbiji da probamo da egzistencijalni problemi što manje utiču na našu kreativu, i siguran sam da će nakon toga i ta pomenuta kreativa moći bolje da ispliva u etar.

Ono gde se primećuje veća razlika između nas i njih jeste korišćenje društvenih mreža i modernih tehnologija. Radio stanice po Evropi ulažu mnogo vremena i novca u svoje predstavljanje na društvenim mrežama. Najviše se koriste platforme kao što su Instagram, Facebook, ali i Podcast (posebno video podcast, što kažu i da se nije pokazalo najbolje pa su neki dali savet da ukoliko radio stanica radi podcast, to treba da bude AUDIO podcast, jer u suprotnom voditelji više brinu o tome kako izgledaju nego o tome šta govore)…

Predstavljanje na društvenim mrežama je to koje se radi planski, iza kojeg stoje dizajneri i to je postalo veoma bitan deo funkcionisanja radija. Svako ima svoje modele. Neki rade live video emitovanja, neki samo objavljuju fotografije vezane za radio, dok treći objavljuju fotografije koje imaju jedini cilj da povećaju broj lajkova na njihovim stranicama. Pa kada dođe trenutak da urade neku promociju na društvenim mrežama, imaju veliku bazu za realizovanje te promocije čime raste i njena uspešnost. Pominjem i poruku jednog broja predavača o modernim tehnologijama: “Sve su one sjajne, i mnogo nam pomažu, samo se pazite da fokus sa FM-a ne pređe na njih, onda ništa niste uradili.”

Napominjem da su vodeće radio stanice po pitanju web predstavljanja radija - javni servisi. Tako da je donekle jasno zbog čega imaju enormne količine novca za realizovanje tih web aktivnosti.

Ono što smo takođe primetili jeste da lokalne, privatne radio stanice, ulažu puno truda da budu upravo LOKALNE radio stanice. Dakle, bave se lokalnim aktivnostima, preuzimaju neke lokalne inicijative za promene raznih propisa, pravila itd. Važno je istaći da se sve te lokalne aktivnosti rade planski. Dakle, ne postoji onaj odnos ka lokalnim inicijativama: “OK, javićemo i time podržati tu i tu aktivnost...” Ne, oni se zaista pozabave određenim problemom. I to su uvek problemi koji se tiču života ljudi i njihovih slušalaca, čime ih zapravo i animiraju da prate rad te radio stanice.

Neko je rekao da i globalne teme mogu da budu lokalne, ako se obrade iz ugla lokala. To mi je bilo interesantno izlaganje jer je otvorilo mnogo mogućnosti lokalnoj radio stanici. Navešću primer: WV je automobilska korporacija koja je pre godinu dana imala problema oko lažiranja podataka vezanih za zagađivanje životne sredine od strane njihovih motora. To može biti lokalna tema, tako što objavimo vest o WV i onda pošaljemo reportera na ulicu sa ciljem da pita vozače WV u Srbiji: “Koliko je tebi, dragi Srbine, bitno to što tvoj WV zagađuje više nego što piše u prospektu? Da li mislite da je to mnogo više od onog Stojadina koji je upravo prošao pored nas?” Verujem da bi uz malu razradu i usmeravanja, ova ideja mogla da ode u dosta komičnu stranu. Nisam siguran da je najbolji primer, ali verujem da vidite poentu. :-)

Zanimljiv mi je bio i koncept MOJO novinarstva (mobile journalism – Mo-Jo). Mobilni telefoni su radio stanicama omogućili da na ulicu pošalju reportera koji će istovremeno raditi intervju (mikrofon povezan sa mobilnim telefonom), live video na društvenim mrežama, fotografisanje određenog događaja i sav taj materijal taj isti novinar će odmah ili poslati u redakciju ili će ga sam zakačiti na net… U Švedskoj je jedna radio stanica čak osmislila ranac u kome se nalaze sve potrebne spravice kako bi reporter na terenu uradio najbolji posao, a ujedno i najbrži. Ovo je nešto što svi mi bez mnogo ulaganja možemo da počnemo da praktikujemo, čime ćemo postati “moderniji i aktuelniji”.

Par reči i o oglašivačima. U jednom trenutku na bini su bili predstavnik “KFC”-a, velikog lanca restorana, kao i predstavnik “Red Bull”-a, kompanije koju je RADIO pokrenuo (u početku su se reklamirali isključivo na radiju)! Vodila se polemika zbog čega te kompanije više ne koriste radio ili ga manje koriste za oglašavanje. Radijski moderator te tribine je čak postavio pitanje gospodinu iz KFC-a: “Prijatelju, reci mi zašto radio nije dovoljno dobro mesto za tvoja jeftina i nezdrava pileća krilca!?” Naravno svi smo se smejali tome…  :-)

Na osnovu njihovog izlaganja došlo se i do nekih zaključaka. Razlozi, odnosno opravdanja su slična kao i kod nas: “nemaju osećaj da je radio dovoljno moderan medij”, “radio nema sliku, a neke stvari ne možeš da predstaviš bez slike”… Ljudi sa radija su imali spremljene odgovore na njihove primere, i dokazali su im da radio itekako ima sliku. I da itekako možeš da uradiš sve ono što radiš na televiziji, samo je model drugačiji. Na primer, skok Feliksa Baumgartnera sa ivice orbite koji je Red Bull organizovao mogao je da se ponovo prenosi na radiju dan nakon skoka. Taj prenos bi bio zvučni prenos, i ljudi bi slušali Feliksove komentare, slušali bi njegovu komunikaciju sa zemljom, slušali bi njegove otkucaje srca, slušali bi strujanje vazduha u tom strmoglavom padu… Na taj način bi drama tog skoka bila mnogo bolje približena slušaocu nego što je to bilo televizijskim prenosom. Tako da ima načina, naše je da klijentima damo najbolje predloge i najbolje kampanje koje se ne svode na puko emitovanje spotova. Na taj način, i takvim radom možemo da budemo sigurni da će se neki veliki oglašivači ponovo vratiti radiju. Ali to je misija radija na globalnom nivou. Naše je da budemo deo te velike misije i da na svom lokalu, svojim lokalnim klijentima damo najbolje stvari.

Digitalizacija radija. Nešto da napišem i o tome. Direktor BBC-ja je bio TAJ koji je otvorio Radio dane. On je u svom govoru istakao Srbiju kao naredno mesto digitalizacije radija - posle Norveške. Taj podatak nas je iznenadio, eto u nečemu i Srbija da postane inovator. :-) Ali njegova poruka o digitalizaciji (kao i poruka većine ljudi koji su pričali o tome) jeste ta da digitalizacija nije nešto što će se desiti u skorijoj budućnosti. Čak smo saznali, od čoveka iz Norveške, da nije baš istinita tvrdnja da se Norveška kompletno digitalizovala i da je ugasila FM. Zapravo je samo nekoliko NACIONALNIH radio stanica prešlo na DAB (Digital Audio Broadcast) sistem, i to zbog terena Norveške koji je teško pokriti FM signalom - zbog ogromnih planina.  Sve lokalne radio stanice su ostale na FM-u i tu se stvari neće prometi još dugo. Dakle ljudi, FM koliko vidim, nema razloga da strepi od DAB sistema - stari, dobri FM je čvrsto na nogama u Evropi i ne vidim razloga da mi žurimo sa tim.

Probao sam ukratko da iznesem ovde nekoliko interesantnih stvari koje sam tamo čuo i naučio, zaključak bi bio sledeći:

Da, jeste, imaju više para. Da, jeste, zbog više para mogu bolje da rade. Da, jeste, imaju bolju opremu. Da, jeste, imaju jače oglašivače. Ali ne, nisu baš toliko daleko. Zajednička nam je spremnost da se našim poslom bavimo profesionalnije i bolje! Kada rešimo da podignemo kvalitet našeg rada, to ćemo moći dobrim delom da učinimo i bez svih tih pogodnosti koje oni imaju na nekim drugim tržištima. Hrabro napred i haj’mo svi zajedno da radimo bolje i da ih polako sustižemo!

 

Mario Radojković, direktor i glavni urednik Naxi BANKER radija, Niš