03. 12. 2020
100 godina komercijalnog radija
Na jubilarnim 20-im Radio danima RAB Srbija Rich McClear održao je veoma zanimljivo predavanje o 100 godina komercijalnog radija (2.novembar 1920.). Na ovaj način RAB Srbija obeležava 100 godina komercijalnog radija
Dugačka i zanimljiva istorija radija ima kontroverzan početak. Još uvek traje debata o tome ko je zaista izmislio radio. Iako možda nikada sa sigurnošću nećemo znati ko je napravio prvi radio uređaj, ono što znamo jeste da je Nikola Tesla 1893. godine predstavio bežični radio u Sent Luisu u Misuriju. Uprkos tome Giljermo Markoni je osoba kojoj se najčešće pripisuje otkriće radija. Markoni je dobio patent za prvi bežični telegraf u Engleskoj 1896. godine, čime je osigurao svoje mesto u istoriji radija. Tesla je godinu dana kasnije predao patent za njegov prvi bazični radio u SAD i patent mu je odobren 1900. Godine – četiri godine posle Markonija. U svakom slučaju Markoni je ušao u istoriju 12.decembra 1901. godine kada je postao prva osoba koja je poslala signale preko Atlantskog okeana. Radio se u početku koristio za komunikaciju sa brodovima i to pomoću Morzeove azbuke.
Prva osoba koja je prenela glas putem radio talasa bio je Redžinald Fesenden na Badnje veče 1906. godine. On je svirao violinu i čitao delove Biblije, a njegova supruga je otpevala božićnu pesmu.
Godinu dana kasnije Li de Forest je opremio mornaricu bežičnim telefonima i transmiterima i puštao fonogramske ploče stanicama duž obale dok su brodovi ulazili u luke, a u Njujorku je u nekoliko navrata prenosio opere publici koju su činili novinari. Njegova želja bila je da kulturu prenese u domove. U periodu 1912-1917. Čarls Herold je sa studentima emitovao muziku i govorne segmente po definisanom rasporedu na prvom koledž radiju u San Hozeu.
Tokom Prvog svetskog rata zabranjen je rad svim amaterskim radio-stanicama kako bi radio koristila Vlada u odbrambene svrhe. Posle rata Li de Forest je pokrenuo radio-stanicu u Njujuroku i emitovao je muziku, vesti, izborne rezultate itd. Kada ga je Federalni radio inspektorat zatvorio rekaviši da „u etru nema mesta za zabavu“, on se preselio u San Francisko i tamo 1919. godine pokrenuo drugu stanicu.
Frenk Konrad, inženjer koji je radio za Westinghouse korporaciju, imao je dozvolu za emitovanje tokom rata kako bi radio na usavršavanju de Forestove vakumske cevi što je on koristio za puštanje ploča svake subote uveče. Westinghouse korporacija mu je ponudila da redovno bude u programu i emituje muziku, a oni će prodavati radio aparate da bi mu platili uslugu. U novembru 1920. dobili su dozvolu za emitovanje i tako je rođena prva komercijalna radio stanica na svetu - KDKA. Većinu tih prvih radio stanica otvarale su kompanije kako bi na njima reklamirale sopstvene proizvode.
Uloga i značaj radija u životima ljudi došli su do izražaja 30-ih godina prošlog veka za vreme Velike krize. Ljudi su se oslanjali na radio da im podigne moral, a predsednik Ruzvlet bio je prvi „radijski predsednik“ čiji su vatreni govori podizali samopouzdanje Amerikanaca tokom najmračnijeg perioda. Na radiju su velike zvezde, a na programu komedija, sapunice, ozbiljne drame, muzika uživo, kvizovi... To je i vreme kada se pojavljuju prvi noćni programi, namenjeni svima onima koji rade noćne smene. Bio je to program koji im je pravio društvo u vreme kada svi drugi spavaju i zahvaljujući kome su ti slušaoci zauvek ostajali odani radio stanicama koje su bile s njima.
Brzina radija u to vreme dolazi do izražaja. Izdavači novina su se plašili da će ih ona izbaciti iz posla i zato odbijaju da dozvole radio stanicama da čitaju iz njihovih novina pre nego što se novine nađu u prodaji, a i muzički sindikati žele veću kontrolu, pa zabranjuju muzičarima da nastupaju na radiju. Do početka 40-ih radio postaje važan izvor vesti i informacija.
Tokom II svetskog rata radio je tu da umiri zbunjenu javnost i da informiše. Radio ujedinjuje sve. U Velikoj Britaniji postao je glavni izvor informacija zbog gašenja TV stanica. Period od 1948-1952. je vreme napretka televizije i prvi put se javlja bojazan da će televizija uništiti radio. TV programe uglavnom kontrolišu iste mreže i sponzori kao radio i sve velike zvezde, programi i oglašivači se sele sa radija na televiziju. Radio mora da se menja i prilagođava, pa se okreće lokalnom sadržaju i emitovanju muzike.
Sredinom 50-ih godina Tod Storc je sedeći u restoranu primetio da tinejdžeri (koji će kasnije postati bebi bumeri) stalno biraju iste pesme na džuboksu i zapitao se zašto ne bi napravio takav radio program sa kratkim plej listama i ponavljanjem. I tako je nastao format TOP 40. U to vreme DJ Alan Frid stekao je svetsku slavu promovišuću mešavinu bluza, kantrija i ritam i bluza na radiju pod imenom rokenrol i time pomogao da se premosti segregacijski jaz između američkih tinejdžera i crnih umetnika, a organizovao je koncerte za mešovitu publiku, što je sve bilo neizvodljivo na televiziji.
Početkom 60-ih godina nastalo je na stotine TOP 40 stanica i svi su se vodili parolom „budite veseli, budite kratki“. Sadržaj i muzika bili su usmereni na određenu ciljnu grupu (12-35 godina) na osnovu istraživanja da oni najviše troše. Ali krajem 60-ih situacija se menja. Sv je više nove, drugačije i odvažne muzike, u kampusima na koledžima počinju protesti protiv rata i regrutacije, a na radiju na scenu stupa FM, sistem koji je izmišljen 40 godina ranije, ali tek sada je zaživeo zato što je pop muzika postala bolja i zahtevala da kvalitet prenosa zvuka bude jednak kućnim audio sistemima.
70-ih godina radio je u punoj snazi – puno je slušalaca, puno oglašivača i puno novca. Takođe, ne postoje više samo dva formata – TOP 40 na AM i „progresivni rok“ na FM stanicama, sada su tu i soft hits, new rock, classic rock, disco, Latino...
80-ih godina situacija nije tako sjajna za radio, ali zato 90-e donose digitalizaciju i nove prednosti. Automatizacija je značajano olakšala i ubrzala rad – troškovi su manji, a posao se brže završava. Kao što je nekada vladao strah da će televizija uništiti radio, tako se isti strah pojavio i kada je na scenu stupio Internet. Ali naravno, radio se, kao i u prošlosti, prilagodio i neprekidno se razvija kako bi pratio nove tehnologije. Radio danas više nije samo u kući, sa slušaocima je i u kolima, na telefonima i još uvek je jedini medij koji svuda može da ih prati i uvek bude sa njima. I kao i od samog početka i danas RADIO JE PRIJATELJ, može se reći NAJBOLJI PRIJATELJ.