Ovogodišnji izveštaj ukazuje na značaj digitalnih platformi za praćenje i produkciju vesti, uključujući i porast značaja video sadržaja sa vestima na društvenim mrežama poput TikToka, Instagrama i YouTubea. Istražuje stavove publike prema upotrebi veštačke inteligencije za vesti, ulozi influensera i koliko je publika voljna platiti za onlajn vesti.

Na društvenim mrežama tradicionalni mediji i novinari i dalje igraju važnu ulogu kao izvori informacija

U mnogim zemljama, posebno izvan Evrope i Sjedinjenih Američkih Država (SAD), zabeležen je pad u korištenju Facebooka za praćenje vesti i sve veće oslanjanje na niz alternativnih platformi, među kojima su i aplikacije za privatne poruke i platforme za video sadržaje. Upotreba Facebooka za praćenje vesti opala je za četiri posto u svim zemljama u prošloj godini.

Publika sve više prati vesti na različitim platformama. Gotovo jedna trećina ispitanika (31%) koristi YouTube jednom sedmično da prati vesti, WhatsApp jedna petina (21%), dok je prvi put TikTok (13%) pretekao X (10%) kao izvor vesti. Izveštaj pokazuje da video postaje sve važniji izvor vesti na internetu, posebno među mlađim grupama.

Na svim tržištima, za samo jednu petinu ispitanika (22%) web stranice ili aplikacije s vestima su glavni izvor vesti na mrežama – to je deset procenata manje u odnosu na 2018. Izdavači na nekoliko severnoevropskih tržišta uspeli su sprečiti ovaj trend.

Ispitanici sve više koriste pristrasne komentare, influensere i mlade kreatore sadržaja, posebno na YouTubeu i TikToku, kao izvore vesti!?!

Na društvenim mrežama kao što su Facebook i X, tradicionalni medijski brendovi i novinari ipak i dalje igraju važnu ulogu kao izvori informacija.

Potražnja za lokalnim vestima

Podaci izveštaja sugerišu da se izdavači previše trude da publici ponude najvažnije i najnovije vesti ali i da ne troše dovoljno vremena da pruže različite poglede o određenim pitanjima koje mogu pružiti osnovu za optimizam. Što se tiče tema, izveštaj pokazuje da publika dobija dovoljno vesti o politici i sportu, ali nedostaju lokalne vesti u nekim zemljama, kao i vesti iz zdravstva i obrazovanja.

Podaci pokazuju mali rast pretplate na vesti u 20 bogatijih zemalja. Severnoevropske zemlje poput Norveške (40%) i Švedske (31%) imaju najveći udeo onih koji plaćaju vesti, dok Japan (9%) i Ujedinjeno Kraljevstvo (8%) najniže.

Podcasti sa vestima ostaju svetla tačka za izdavače, privlačeći mlađu, dobro obrazovanu publiku, ali takva aktivnost i dalje nije široko rasprostranjena. Od 20 zemalja, nešto više od trećine ispitanika (35%) mesečno pristupa podcastu, a 13 posto pristupa emisijama koje se odnose na vesti i aktuelnosti.

Poverenje u vesti ostalo je stabilno

Zabrinutost o tačnim i lažnim sadržajima na internetu kada su u pitanju online vesti porasla je za tri posto u odnosu na prošlogodišnji izveštaj. Brojka je znatno veća u Južnoj Africi (81%) i Sjedinjenim Američkim Državama (72%), zemljama u kojima se ove godine održavaju izbori.

Izvještaj pokazuje široko rasprostranjenu sumnju o upotrebi veštačke inteligencije za sadržaje vesti, posebno za rubrike kao što su politika (rat).

Poverenje u vesti (40%) ostalo je stabilno tokom prošle godine, ali je i dalje četiri procenta manje nego što je bilo na vrhuncu pandemije koronavirusa. Finska je i dalje zemlja s najvišim nivoom poverenja (69%), dok Grčka (23%) i Mađarska (23%) imaju niži nivo.

Izbori su povećali interes za vesti u nekoliko zemalja, uključujući SAD (+3), ali ukupni trend ostaje opadajući. Interes za vesti u Argentini, na primjer, pao je sa 77 posto u 2017. na 45 posto danas. U Ujedinjenom Kraljevstvu se interesovanje za vesti gotovo prepolovilo od 2015.

Istovremeno, izveštaj pokazuje porast selektivnog izbegavanja vesti. Ispitanici sada kažu da ponekad ili često izbjegavaju vesti uz značajnija povećanja u Brazilu, Španiji, Nemačkoj i Finskoj.

Izvor i opširnije: https://media.ba/bs/vijesti-i-dogadaji-vijesti/digital-news-report-2024-povecava-se-trend-izbjegavanja-vijesti

Britansko udruženje komercijalnih radio stanica Radiocentar i platforma za kreativnu efikasnost Sistem1 sačinili su ,,Listen Up!“ jedinstvenu i revolucionarnu publikaciju koja se bavi ulogom emocija u efikasnosti audio oglašavanja.

,,Listen Up!“ je prvo istraživanje te vrste koje definiše kreativne karakteristike levog i desnog dela mozga za audio, nudi praktična učenja o kreiranju oglasa koji će emocionalno odjeknuti kod publike i postići bolje dugoročne i kratkoročne rezultate za brendove. Istraživanje sadrži reakcije potrošača na audio oglase merene pomoću novog alata Test Your Ad Audio i podatke o efikasnosti oglašavanja na radiju koje je Radiocentre prikupio u poslednjih 10 godina.

Sistem1 Audio platforma Test Your Ad meri emocionalne odgovore slušalaca na reklame za radio, podkast i druge audio platforme kako bi predvidela njihov dugoročni uticaj (definisan ocenom u zvezdicama) i kratkoročni uticaj (Spike Rating). Sistem1 takođe nudi kreativne smernice koje pomažu oglašivačima da poboljšaju potencijal svojih kampanja za izgradnju brenda.

Analiza je zasnovana na 131 radio oglasu sa podacima o efikasnosti i emocionalnom uticaju prikupljenim od preko 50.000 radio slušalaca.

Ključni nalazi uključuju:

1. Audio oglasi koji čine da se slušaoci osećaju pozitivnije - podstiču promene ponašanja potrošača i pružaju dugotrajnije efekte brenda.

Audio kampanje koje su stvorile više pozitivnih, a manje negativnih emocija izazvale su znatno više promena u ponašanju, uključujući kupovinu i korišćenje brenda (iz reklame).

Kada se uporede kampanje sa natprosečnom ocenom (mnogo pozitivnih osećanja, manje negativnih) sa kampanjama sa ispodprosečnom ocenom (nizak nivo pozitivnih osećanja, visoki nivoi negativnih), došlo je do povećanja od 8,2% slušalaca koji preuzimaju neku akciju.

2. Radio može izazvati dugotrajne efekte kroz emocionalni odgovor kao i TV reklama.

Prosečna dugoročna metrika efektivnosti u bazi podataka Sistem1 je ista za radio i TV oglase – 2,4 zvezdice od 5,9.

3. Dobro brendirano oglašavanje na radiju stvara veće efekte poverenja.

Radio je pouzdan medij – ovo se ističe kao medijska platforma za izgradnju poverenja u brend. Međutim, dobro brendirani oglasi pokazuju značajno povećanje ovog efekta.

4. Verovatnije je da će audio oglasi sa više funkcija desnog mozga izazvati dugotrajnije efekte brenda.

Audio oglašavanje koje koristi karakteristike poput odvijanja priče, osećaja mesta i dramatične intimnosti, stvara više pozitivnih emocija i privlači pažnju šire publike (nešto što je ključno za trajne efekte brenda) i formira jača sećanja (podižući svest o oglašavanju).

***

„Prvi put smo prilagodili kreativne principe iznesene u IPA publikacijama Orlanda Vuda Lemon and Lookout da bismo uzeli u obzir jedinstvenost zvuka kao medija“, rekao je Endru Tindal, autor Listen Up! i globalni direktor u Sistem1.

U „Listen Up! pokazujemo kako iskoristiti poverenje i intimnost radija za stvaranje dugotrajnih poslovnih efekata ne zahtevajući pažnju, već privlačenjem pažnje upotrebom glasa, dijaloga, muzike i drame. Pokazujući koliko dobro izvedeno samo audio oglašavanje može biti jednako moćno kao audio-vizuelno oglašavanje i važnost korišćenja emocionalnijih kreativnih karakteristika desnog mozga u optimizaciji njegovog efekta, Sistem1 ispitivanje audio kreativnosti zasnovano na podacima ima potencijal da transformiše stavove prema audio oglašavanju uopšte“, rekao je Mark Barber, direktor planiranja Radiocentar .

*

(Da biste preuzeli Listen Up! izveštaj, posetite https://sistem1group.com/listen-up

https://Britanko -and-radiocentre-unveil-groundbreaking-research-on-audio-advertising-effectiveness/?utm_medium=email&utm_campaign=Nevsletter%203%20Oct&utm_content=Nevsletter%203%203%2038d38d28d08d38d08d08d08d08d08d200 5aeea520887f&utm_source=Kampanja %20Monitor&utm_term=Pročitajte%20ovde)

Bez obzira na veličinu i obim brenda, krajnja tačka kupovine i potrošnje često je unutar lokalne zajednice.

U nedavnom izveštaju CMO Saveta zasnovanom na anketi više od 140 marketinških lidera, trećina ispitanika kaže da 40 ili više procenata prihoda njihove kompanije dolazi od lokalnih poslovnih partnera. Ipak, navodi se u izveštaju, manje od 30% malih preduzeća se u potpunosti oporavilo od pandemije. Izveštaj naglašava odgovornost nacionalnih brendova da podstaknu lokalnu tražnju da povećaju prihod i pomognu učinku lokalnih partnera.

Lokalna veza

Čak 89% radio slušalaca veruje da je jedna od primarnih prednosti radija njegov lokalni osećaj, a značaj prisustva lokalnog sadržaja među slušaocima je u porastu, za 33% u poslednjih pet godina, prema istraživanju Jacobs Media Techsurvey iz 2023. Uparite to sa otkrićem Horizon Media da 72% odraslih ceni brendove koji pokušavaju da upoznaju lokalnu kulturu i zajednicu i radio postaje očigledan put za brendove da podstaknu lokalni angažman i akciju.

Prema nedavnom istraživanju Katz Radio Group, lokalizacija radio poruka dovodi do povećane pažnje i uticaja među slušaocima. Studija je testirala generičke i lokalizovane verzije audio oglašavanja za maloprodaju, brend osiguranja i pružaoca zdravstvenih usluga u različitim geografskim oblastima. Studija je otkrila da, iako je svaki oglas poboljšao nameru kupovine, oglasi koji su uključivali lokalne elemente u proseku su imali povećanje efikasnosti za 24%.

Sigurno je da se deo efikasnosti lokalnog radija može pripisati vezi koju dele lokalni radijski voditelji i njihovi slušaoci. „Zamislite da uzmete telefon i pozovete prijatelja i ćaskate dva puta mesečno nekoliko godina“, rekao je Dejmon Amendolara, voditelj emisije DA za CBS Sports Radio, za Barrett Sports Media u nedavnom intervjuu.

 „S obzirom na to koliko danas šaljemo poruke i koliko retko zovemo jedni druge, pozivalac u radio emisiji može zapravo imati bližu vezu sa vama nego neki od vaših prijatelja ili članova porodice. Redovno slušanje glasa te osobe stvara duboku vezu." Brendovi mogu da iskoriste ove veze na autentičan način za efikasnije kampanje.

 Uključivanje u zajednicu – primer Nissan

Angažovanje zajednice i iskustveni marketing mogu izgraditi jake veze i podstaći pozitivan imidž brenda. Radio je verovatno pionir iskustvenog marketinga za masovnu publiku kroz događaje uživo koji pružaju zabavu i informacije lokalnim zajednicama. A sada kada se događaji uživo vraćaju nakon vrhunca pandemije COVID-19, brendovi mogu da iskoriste inkluzivno iskustvo događaja koji se održavaju na radiju kao što su muzički festivali, prikupljanje sredstava i žurki kako bi izgradili odnose, povećali potražnju za lokalnim proizvodima i uslugama i, na kraju, podstaknu rast za svoje lokalne poslovne partnere.

Zaista, kada brendovi maksimalno iskoriste ono što radio nudi, rezultati mogu i da premaše očekivanja.

Nissan je 2022. godine, u saradnji sa iHeartMedia, Black Effect Podcast mrežom i popularnim voditeljem i podkasterom Charlamagne Tha God, pokrenuo kampanju u kojoj su pozivali studente sa istorijski crnih koledža i univerziteta (HBCU) da se prijave za događaj posvećen revolucionarnom mentorstvu fokusiranom na profesije u nauci, tehnologiji, inženjeringu, umetnosti i matematici (STEAM). Ogromna većina studenata HBCU-a koji su učestvovali naznačili su da je događaj ispunio ili premašio njihova očekivanja i pružio nezaboravno iskustvo učenja.

Lanae Jackson, viši menadžer multikulturalne marketinške strategije u Nissan-u, govoreći na konferenciji ANA Advances in Measurement 2023, rekla je da je kampanja „postigla bolje rezultate nego što su ikada mogli zamisliti“. Kombinacija napora da se promoviše događaj koji sponzoriše Nissan uz platforme iHeartMedia i Charlamagne Tha God, uključujući radio, digitalne i društvene medije i podkaste, ne samo da je doveo do ogromnog porasta za automobilski brend, nego je takođe doprineo učvršćivanju posvećenosti brenda povećanju zastupljenosti crnaca u karijerama vezanim za STEAM.

 Lokalni doseg, globalni rezultati

Koncept globalnog razmišljanja i lokalnog delovanja spaja globalne aspiracije brendova sa relevantnim lokalnim vrednostima.

Kako potrošači nastavljaju da traže lokalna preduzeća i preferiraju brendove koji razumeju nijanse njihove zajednice, brendovi koji razvijaju odnos sa ovim zajednicama i na nacionalnom nivou kroz moć svojih lokalnih i nacionalnih radio partnera će nesumnjivo postići održivi rast.

Izvor: https://radiomatters.org/index.php/2023/08/08/using-radio-to-drive-growth-in-local-markets/

Ove nove brojke pokazuju da slušanost svih radija na pametnim zvučnicima ostaje velika - 14,4%, što je povećanje sa 10,8% u drugom kvartalu 2022. Za komercijalno slušanje radija taj udeo je još veći i iznosi 17,4% (u odnosu na 12,7% u K2 2022).

Ukupno za radio, digitalno slušanje je 69%. Od toga, DAB je 40,3% (pad u odnosu na 40,8% u K2 2022), dok je ukupno online slušanje 24,9% (porast sa 22,3% u K2 2022).

Komercijalni radio sada ima 7,5 miliona slušalaca više od BBC-ja, što je porast u odnosu na 3,3 miliona u drugom kvartalu 2022, dok kombinovana nedeljna slušanost svih BBC i komercijalnih radija u Velikoj Britaniji ostaje izuzetno jaka na 49,5 miliona ljudi, što je 88% odrasle populacije.

Direktorka klijenata Radiocentra Lusi Baret rekla je: „Ovi brojevi pokazuju da komercijalni radio daje publici upravo ono što ona želi da čuje. Porast komercijalnog slušanja radija je takođe odlična vest za oglašivače. Rast online slušanja još jednom nas podseća koliko je podrška radiju u Predlogu zakona o medijima važna za budućnost našeg sektora”.

Izvor: https://www.radiocentre.org/best-ever-rajar-results-for-commercial-radio/?utm_medium=email&utm_campaign=Newsletter&utm_content=Newsletter+CID_f63e8e7db01e03e32d681c84064f0138&utm_source=Campaign%20Monitor&utm_term=Read%20in%20full

U nedavnom izveštaju CMO Saveta zasnovanom na anketi više od 140 marketinških lidera u B2C i B2B brendovima, trećina ispitanika kaže da 40 ili više procenata prihoda njihove kompanije dolazi od lokalnih poslovnih partnera. Ipak, navodi se u izveštaju, manje od 30% malih preduzeća se u potpunosti oporavilo od pandemije. Izveštaj naglašava odgovornost nacionalnih brendova da podstaknu lokalnu tražnju da povećaju prihod i pomognu učinku lokalnih partnera.

Podrška lokalnoj ekonomiji i uspostavljanje veze sa ljudima u lokalnim zajednicama (tj. informisanje, zabava i povezanost) je prikladna definicija za radio. Kako se direktori marketinga suočavaju sa pritiskom da postignu profitabilne ciljeve i od kojih se često očekuje da urade više sa manje, radio može pomoći brendovima da podstaknu lokalnu potražnju i održivi rast širom zemlje.

Lokalna veza

89% radio slušalaca veruje da je jedna od primarnih prednosti radija njegov lokalni osećaj, a značaj prisustva lokalnog sadržaja među slušaocima je u porastu, za 33% u poslednjih pet godina, prema istraživanju Jacobs Media Techsurvey iz 2023. Uparite to sa otkrićem Horizon Media da 72% odraslih ceni brendove koji pokušavaju da upoznaju lokalnu kulturu i zajednicu i radio postaje očigledan put za brendove da podstaknu lokalni angažman i akciju.

Prema nedavnom istraživanju Katz Radio Group, lokalizacija radio poruka dovodi do povećane pažnje i uticaja među slušaocima. Studija je testirala generičke i lokalizovane verzije audio oglašavanja za maloprodaju, brend osiguranja i pružaoca zdravstvenih usluga u različitim geografskim oblastima. Studija je otkrila da, iako je svaki oglas poboljšao nameru kupovine, oglasi koji su uključivali lokalne elemente u proseku su imali povećanje efikasnosti za 24%.

Isto važi i za kontekstualne poruke. Kada postoji sinergija između audio oglasa i sadržaja, bolji je ishod. Dopiranje do ljudi u pravom trenutku i na pravom mestu sa relevantnošću i sa lokalnim nijansama može da pomeri ključni indikator performansi.

Sigurno je da se deo efikasnosti lokalnog radija može pripisati vezi koju dele lokalni radijski voditelji i njihovi slušaoci. „Zamislite da uzmete telefon i pozovete prijatelja i ćaskate dva puta mesečno nekoliko godina“, rekao je Dejmon Amendolara, voditelj emisije DA za CBS Sports Radio, za Barrett Sports Media u nedavnom intervjuu. „S obzirom na to koliko danas šaljemo poruke i koliko retko zovemo jedni druge, pozivalac u radio emisiji može zapravo imati bližu vezu sa vama nego neki od vaših prijatelja ili članova porodice. Redovno slušanje glasa te osobe stvara duboku vezu." Brendovi mogu da iskoriste ove veze na autentičan način za efikasnije kampanje.

Uključivanje u zajednicu

Angažovanje zajednice i iskustveni marketing mogu izgraditi jake veze i podstaći pozitivan imidž brenda. Radio je verovatno pionir iskustvenog marketinga za masovnu publiku kroz događaje uživo koji pružaju zabavu i informacije lokalnim zajednicama. A sada kada se događaji uživo vraćaju nakon vrhunca pandemije COVID-19, brendovi mogu da iskoriste inkluzivno iskustvo događaja koji se održavaju na radiju kao što su muzički festivali, prikupljanje sredstava i žurki kako bi izgradili odnose, povećali potražnju za lokalnim proizvodima i uslugama i, na kraju, podstaknu rast za svoje lokalne poslovne partnere.

Zaista, kada brendovi maksimalno iskoriste ono što radio nudi, rezultati mogu i da premaše očekivanja. Nissan je 2022. godine, u saradnji sa iHeartMedia, Black Effect Podcast mrežom i popularnim voditeljem i podkasterom Charlamagne Tha God, pokrenuo kampanju u kojoj su pozivali studente sa istorijski crnih koledža i univerziteta (HBCU) da se prijave za događaj posvećen revolucionarnom mentorstvu fokusiranom na profesije u nauci, tehnologiji, inženjeringu, umetnosti i matematici (STEAM). Ogromna većina studenata HBCU-a koji su učestvovali naznačili su da je događaj ispunio ili premašio njihova očekivanja i pružio nezaboravno iskustvo učenja.

Lanae Jackson, viši menadžer multikulturalne marketinške strategije u Nissan-u, govoreći na konferenciji ANA Advances in Measurement 2023, rekla je da je kampanja „postigla bolje rezultate nego što su ikada mogli zamisliti“. Kombinacija napora da se promoviše događaj koji sponzoriše Nissan uz platforme iHeartMedia i Charlamagne Tha God, uključujući radio, digitalne i društvene medije i podkaste, ne samo da je doveo do ogromnog porasta za automobilski brend, nego je takođe doprineo učvršćivanju posvećenosti brenda povećanju zastupljenosti crnaca u karijerama vezanim za STEAM.

Lokalni doseg, globalni rezultati

Koncept globalnog razmišljanja i lokalnog delovanja spaja globalne aspiracije brendova sa relevantnim lokalnim vrednostima.

Kako potrošači nastavljaju da traže lokalna preduzeća i preferiraju brendove koji razumeju nijanse njihove zajednice, brendovi koji razvijaju odnos sa ovim zajednicama i na nacionalnom nivou kroz moć svojih lokalnih i nacionalnih radio partnera će nesumnjivo postići održivi rast.

Izvor: https://radiomatters.org/index.php/2023/08/08/using-radio-to-drive-growth-in-local-markets/

Prema ovom istraživanju (rađenom početkom godine na uzorku od 1.138 ljudi) tradicionalni mediji – televizija, radio ili štampa – bili su prvi izbor za ispitanike koji imaju samo osnovno obrazovanje, penzionere i osobe starije od 50 godina.

Zanimljivo je da je radio zadržao popularnost. Više od pola ispitanika ga prati, (54 %), ali je još interesantnije da je dosta slušan i među mlađim generacijama – delom i „zato što je ostao pretežno izvor zabave”. Uprkos blagom padu tokom pandemije, studija kaže da je slušanost radija stabilna tokom prethodne dve godine.

Mlađi od 30 godina se oslanjaju na društvene mreže kao glavni izvor informacija.

Konstantan rast onlajn publike, ali ne i oglašavanja

Digitalni mediji imaju konstantan rast publike, posebno među mlađima, obrazovanijima i urbanim stanovništvom, pokazalo je i ovo istraživanje.

I pored toga, za medije je teško da uspostave uspešan biznis model radeći onlajn –  digitalno oglašavanje i dalje ne predstavlja značajajn izvor prihoda. Pre svega zato što u Srbiji postoji ogroman broj medija, a mali broj oglašivača, a i malo je onih koji žele da plate za informacije onlajn.

U Srbiji postoji 2.518 medija – 1.024 sajtova, 827 štampanih publikacija, 313 radio i 219 televizijskih stanica. Ajreks i Ipsos dodaju da ih je 2020. u Agenciji za privredne registre bilo registrovano samo 1.141.

Kako se procenjuje u ovoj studiji, svi oni dele ukupne prihode koji iznose 453 miliona evra godišnje – od čega na televizije odlazi 278 miliona (uz profit od 63 miliona), a na beogradske medije 355 miliona (profit 70 miliona).

Od oglašavanja dolazi 44 odsto prihoda, pretplate na javne servise RTS i RTV 20 odsto, prodaje (pretplata, štampa…) 21 odsto, dok od države kroz medijske konkurse stiže tek sedam odsto prihoda. Međunarodno finansiranje medija je zanemarljivo – dva odsto.

Tačnost i pouzdanost tek četvrti razlog za odabir medija

Popularnost štampanih medija i dalje opada. Postojanje digitalnih medija i besplatan pristup informacijama predstavljaju izazov za štampana izdanja, koja moraju da nađu načine da naplate svoj sadržaj i privuku verne čitaoce.

Neki štampani mediji već razmatraju mogućnost ili imaju digitalne modele pretplate kako bi se prilagodili promenama u medijskoj industriji. Dnevne novine su u najvećem opadanju jer samo dva posto građana novine kupuje svakodnevno. Ipak, važno je napomenuti da i dalje postoji publika koja ceni štampane medije zbog jedinstvenog iskustva čitanja na papiru, 11 posto publike kupuje neko štampano izdanje jednom nedeljno.

Čak 73 odsto na pitanje da li su spremni da plate kratke informacije koje su pripremljene u skladu s njihovim interesovanjima odgovara da ne bi – zato što su dostupne besplatno ili zato što mogu sami da nađu informacije koje ih zanimaju.

Ipak, 22 odsto ljudi bi platilo takve dajdžeste „zato što ih tako lakše i efikasnije dobiju“.

Najpopularnije vrste informacija za koje bi čitaoci platili su „obrazovanje, nauka i tehnologija“, sport, zdravlje i lokalne vesti. Političke teme su tek na petom mestu, a vesti iz kulture na desetom.

Tačnost i pouzdanost su tek četvrti razlog zbog kog ispitanici biraju neki medij. Najviše biraju one kod kojih do informacija mogu doći lako, onda one koji nude informacije koje im odgovaraju i potrebne su im, kao i informacije koje stižu na vreme.

Digitalno oglašavanje raste, ali i dalje najniže u Evropi

Digitalno oglašavanje u Srbiji, prema ovom istraživanjiu, je na najnižem nivou u Evropi. Mada Srbija beleži brz rast digitalnog oglašavanja od 19 odsto (treći u regionu), još nije iskorišćen pun finansijski potencijal digitalnih medija.

To što oglašavanje na digitalnim platfomama još nije na dovoljno visokom nivou delom proizlazi i iz strukture medijske scene. Najznačajniji digitalni mediji u Srbiji su deo većih medijskih konglomerata, gde se digitalna izdanja često „pakuju“ zajedno s drugim medijskim platformama kao što su TV, radio i štampa.

Ovakav pristup smanjuje vrednost digitalnog medijskog prostora i čini ga manje privlačnim za oglašivače, ali i pored toga srpsko tržište ima značajan rast, a veliki broj ljudi svakodnevno koristi internet i društvene mreže kako bi pristupio informacijama.

Izvor: European Western Balkans

Ceo tekst:uns.org.rs 

Za tri četvrtine građana EU televizija je glavni izvor vesti, pogotovo za starije od 55 godina, a slede onlajn platforme (43%), radio (39%) i društvene mreže i blogovi (26%). Na petom mestu je štampa i svaki peti ispitanik navodi novine i časopise kao glavni izvor informisanja, pokazalo je novo istraživanje Eurobarometra.

Građani više veruju tradicionalnim elektronskim i štampanim medijima nego onlajn platformama za vesti i kanalima društvenih medija, pokazalo je istraživanje. Kako se navodi, bezmalo polovina ispitanika očekuje istinite vesti sa javnih TV i radio stanica, a čak 27% ispitanika je kao izvor vesti od poverenja navelo privatne televizije i radio stanice u Evropi.

Plaćanje za praćenje onlajn sadržaja i dalje je retko i 70% onih koji prate vesti onlajn čita samo besplatne sadržaje.

Kada je reč o temama, polovina ispitanika navela je da je najviše interesuje domaća politika a slede evropske i međunarodne (46%) i lokalne (47%) vesti.

Iako su tradicionalni izvori informisanja, posebno televizija, važni, 88% ispitanika bar deo vesti prati onlajn preko pametnih telefona ili kompjutera.

Pri tome 43% prati sajtove medija, npr. novina, a gotovo trećina čita tekstove ili postove na društvenim mrežama, pokazalo je istraživanje čije rezultate prenosi Evropski parlament.

Na značaj poverenja u medije ukazuje i podatak da 54% ispitanika da otvori neki onlajn sadržaj motiviše naslov a 37% kaže da im je važno da veruju mediju koji je postavio neku vest.

Istovremeno nešto više od četvrtine ispitanika misli da je u prethodnih sedam dana bilo često izloženo dezinformacijama ili lažnim vestima. U Bugarskoj to misli 55% građana a u Holandiji samo desetak procenata.

Izvor: EURACTIV.rs

"U vreme povećane nesigurnosti i prekinutih rutina, konzumenti se okreću radiju kao pouzdanom izvoru informacija i nekome ko povezuje zajednicu, ponavljajući obrasce primećene tokom ranijih regionalnih i nacionalnih katastrofa i vremenskih neprilika”, kaže Brad Kelly, generalni director Nielsen Audio.

Fokusirano na stav Amerikanaca u vezi COVID-19 krize i slušanje radija, istraživanje naglašava važnost napora koje radio ulaže da svoju publiku informiše tokom ove krize. Pokazalo se da je 92% odraslih Amerikanaca zabrinuto (umereno ili ekstremno) zbog pandemiije. Dodatno, više od polovine ih je reklo da je radio dobar izvor informacija o korona virusu i povezanim ograničenjima; da veruju da je ono što čuju na radiju tačno; i da veruju informacijama koje dobijaju od svojih omiljenih radio voditelja.

Osim toga, više od 42% ispitanika je reklo da im je radio pomogao da se izbore sa krizom. Malo veći procenat (46%) je rekao da im radio pomaže da saznaju koje prodavnice su otvorene i gde da idu u nabavku u lokalu.

U mnogim delovima zemlje zdravstvena kriza je u velikoj meri zaustavila ekonomiju, osim osnovnih usluga kao što su prodavnice hrane, apoteke i benzinske pumpe. Dok trgovci i oglašivači procenjuju uticaj krize na ekonomiju, uvid u osećaje potrošača je važniji nego ikada. Nielsen-ovo istraživanje pokazuje da će oni koji dnevno slušaju radio pre ići u nabavku i kupovati osnovne namirnice u sledećoj nedelji nego ostali Amerikanci. 

Radio je u velikoj potražnji i ima raznovrsne slušaoce kada se uzme u obzir koliko ga ljudi sluša, u svim grupama po dobu, polu i etničkoj pripadnosti. Nije iznenađujuće da su odrasle osobe od 18 do 49 godina demografska grupa koja se najviše poistovećuje s ovim medijem. Mesečni doseg za ovu grupu u SAD-u je 132,4 miliona (98% stanovništva), a kantri muzika je među njima najpopularniji žanr. Odrasli, od 25 do 54 godine, su druga grupa, pa tako u ovoj grupi radio dopire do 123,6 miliona (ili 99% grupe) svaki mesec.

Kada posmatramo ove demografske grupe po polu, i žene i muškarci, od 18 do 49 godina, masovno koriste radio, a njihova slušanost je gotovo jednaka sa 65,9 miliona žena (97%) i 65,4 miliona muškaraca (98%). I opet, kantri muzika je omiljeni žanr oba pola.

Popularnost radija se proteže i na tinejdžere, te mesečno doseže 93% ove grupe u SAD-u. To se odnosi na 23,3 miliona dece, od 12 do 17 godina, koji svaki mesec slušaju radio. Kod ove mlađe grupe, savremena pop muzika je omiljeni žanr, dok je kantri na drugom mestu. Odrasla afroamerička i latino populacija takođe, slušaju radio – 98% svako od ovih grupa sluša radio mesečno, što znači 35.1 milion afroameričke populacije i 45.6 miliona latino populacija .

Radio se povezuje sa pravom publikom u pravo vreme, naročito kada su potrošači u pokretu i spremaju se ići u kupovinu. Potrošači koriste radio najviše kada su izvandoma. Slušanje izvan kuće tokom cele nedelje je više nego dvostruko (69%) nego slušanje u kući (31%).

Budući da se većina radija sluša izvan kuće (pogotovo kada se vozi do i sa posla), radio nudi i značajnu priliku oglašivačima da isporuče svoju poruku neposredno pre potencijalne kupovine. Dalji uspeh i dugovečnost radija ogleda se u zavidnom prostoru koji taj medij suvereno drži u automobilima. On je besplatan, sveprisutan i na dohvat ruke gotovo svakog potrošača na putu. Veći deo slušanja radija izvan doma odvija se upravo u automobilu: 66% tokom nedelje,  71% tokom putovanja na posao i 79% vikendom.

Kada je u pitanju budućnost, nove tehnologije i platforme za distribuciju, uključujući podkaste i pametne zvučnike, proširuju opseg, pružajući korisnicima više specijaliziranog sadržaja i načina slušanja. Prilikom merenja korišćenja podkasta na tržištu, Washington D.C i Seattle-Tacoma (46%) imali su najveće učešće u domovima koja su deo Nielsenovog programa sa piplmetrima. New York je bio vodeći kada je u pitanju broj pametnih zvučnika u domovima (46%), a sledi ga Minneapolis St. Paul i Philadelphia (36,9%).

Radio je i dalje dinamičan medij, budući da se razvija i povećava kroz nove platforme i tehnologije.

Izvor: Media Marketing

Takođe, izveštaj pokazuje da je među razlozima „potcenjenosti“ radija to što je način na koji se meri slušanost upitna. “Kada tražite da ljudi sami procene svoje navike u slušanju, oni teže da ih potcene, verujući da slušaju manje nego što zaista slušaju. Ali izmerena stvarnost pokazuje da je radio još uvek živ i da je dobro… Glavni razlog zašto oglašivači još uvek vole radio jeste populacija koja sluša”, ističući da su slušaoci radija zaposleni, bolje obrazovani i imaju veće prihode.

Izveštaj završavaju time što kažu da radio da bi privukao više prihoda od reklamiranja, mora bolje da prezentuje istinu koja se krije iza njegove otpornosti. “Sama industrija je delimično kriva za ove nesporazume i agresivna kampanja razbijanja ovog mita – uvek podržana čvrstim dokazima – će verovatno morati da bude ključna strategija za emitere.”

Što se domaćeg tržišta tiče, pet miliona građana Srbije gleda televiziju, a slede internet sa 4,9, radio (3,6), magazini (2,5) i dnevne novine sa dosegom od 1,3 miliona, rezutat je istraživanja agencije Ipsos za 2018. godinu. To znači da se građani Srbije najviše informišu putem televizije, interneta i radija. Iz IPSOS-a su nam potvrdili ove podatke koji su deo njihove desk analize medijske scene Srbije.

Radio je prethodnih godina bio na četvrtom mestu u Srbiji, ali velika popularnost FM radio-stanica je takođe tipična i u Evropi (godinama u nazad) i u Americi. Konkretno na svetskom tržištu se dešava nešto što niko nije mogao da predvidi, a ide u prilog radiju – naime, sve manje ljudi koristi streaming servise sa skidanje muzike (nakon početnog buma, korisnici su shvatili da ne žele i ne moraju da plaćaju za muziku), a ako se ispune nagađanje da će i YouTube uskoro uvesti neki vid pretplate, radio će se učvrstiti na poziciji broj jedan za slušanje muzike.

Izvori:

https://radioink.com/2019/01/30/tv-watching-declining-much-faster-than-radio-listening/

IPSOS Strategic Markting

Ispitanici su imali između 20 i 49 godina, a sama metoda je sasvim jednostavna: dok je MRI skenirala mozak učesnici su slušali radio reklame.

Inače, svi učesnici su mislili da učestvuju u lingvističkom istraživanju. Dva zadatka su morala da se sprovedu istovremeno: jedan je bio da se jednoj grupi ispitanika skrene pažnja na reklame, dok je kod drugih simulirano slušanje radija iz pozadine.  Na ovaj način su istraživači stvorili svesno i nesvesno stanje dok su testirali 32 različite vrste radio reklama.

Istraživanje je pokazalo efekte sledećih elemenata u reklamnim spotovima:

• Humor
• zvučni potpisi
• oglasi sa vizuelnom tranzicijom, ili
• reklame za stvaranje brenda.

O rezultatima:

1. Radio reklame funkcionišu i svesno i podsvesno

Način na koji komercijalna poruka dopire do mozga - svesno ili podsvesno - određuje kako se ona obrađuje. U toku svesnog slušanja ispitanik razmatra činjenice koje čuje u oglasu. Kada ispitanik sluša reklamu u pozadini, mozak je zauzet drugim aktivnostima, tako da ne razmatra činjenice već samo prihvata podatke. Drugim rečima, u ovom stanju obećanje brenda može se delotvornije aktivirati u umu ispitanika. Štaviše, u takvom "nesvesnom" stanju, mozak ne može čak ni da obradi činjenicu da je poruka koju je priomio zapravo reklama.

Da bismo postigli uspeh u svesti o brandu/radiju, moramo imati već unapred poznati brend/radio. Sa ovakvim načinom oglašavanja, možemo biti mnogo efikasniji ako je subjekat u zauzetom ili "off" stanju. Prodavci bi trebalo da preporučuju da poruke koje sadrže konkretne ponude i racionalne činjenice budu emitovane u terminima kada slušaoci svesno slušaju radio.

2. Vizuelni prenos je zaista emocionalni prenos

Pod vizuelnim transferom se podrazumeva da radio reklama ima pandan i na televiziji. Prema dosadašnjim uverenjima, radio reklama slušaocu stvara slike koje je već  video u TV reklami. Međutim, ovo istraživanje to ne podržava: ovaj tip prenosa se ne pojavljuje u korteksu vidnog polja - ni u memorijskoj oblasti - hipokampusu. Umesto toga, radio reklame povezane sa TV reklamama, aktiviraju emotivnu konekciju kada ih čujemo na radiju. Ona može biti pozitivna ili negativna, što znači da reklame koje nisu dovoljno nabijene emocijama na TV-u, nemaju smisla kao radio reklame, pa ih ne treba koristiti u izvornoj formi.

Ovi rezultati nam govori da su radio reklame mnogo bolje za stvaranje brenda nego što se mislilo, jer proširuju i jačaju efekat koji je prvobitno generisala TV reklama.

3. Zvučni potpis jača efekat

Prema istraživanju, zvučni potpis, tj. jedinstveni zvučni signal, povećava potencijalni uticaj reklamnog spota. Ispostavilo se da je ovo rešenje najbolji način da se privuče pažnja kako bi se postigao bolji emocionalni efekat. Ovo važi za sve brendove, ali je posebno izraženo za poznate brendove.

Stoga vredi preporučiti svim oglašavačima da  zvučni potpis koriste i za rešenja sa drugim audio sadržajem, na primer  TV reklamama ili pre-roll oglasima.

4. Humor povećava pažnju, ali polarizuje

Reklamni spotovi koji sadrže humor dobijaju više pažnje i stvaraju više aktivnosti u mozgu nego reklame bez elemenata humora. Reklamni spotovi sa elemntima humora pokazuju izvanredne rezultate, kako u pozitivnom tako i negativnom smislu. Što se efikasnosti tiče, humor ne donosi uvek rezultate.

Ako je fokus prvenstveno na privlačenju pažnje, humor je odličan alat, ali kada su u pitanju reklamni spotovi koji grade brend bolje je preskočiti ga.

5. Poziv na akciju može biti korisniji od drugih reklama

Reklama koja konkretno poziva na akciju dobija više pažnje, daje bolje rezultate i lakše postiže druge pozitivne efekte od reklame koja samo gradi brend. Razlog je taj što slušalac može lakše da proceni značaj poruke i njen uticaj na njegov život. U ovakvoj situaciji sumnja u istinitost reklame je manja.

Promotivne kampanje mogu imati više koristi od svesnog slušanja, jer činjenice na taj način dopiru do slušalaca i oni ih obrađuju. Reklamni spotovi za građenje brenda donose najbolje rezultate kada se čuju podsvesno, kada se radio sluša u pozadini jer  je mozak u "off" stanju. Apsolutno efektivni radio spot je emocionalni transfer sa TV reklamom koja koristi i zvučni potpis.

Izvor: radiosite.hu

Storyclash prati milijarde interakcija na društvenim mrežama globalno i omogućava medijima i kompanijama da otkriju značajne viralne aktivnosti i da prate konkurente u realnom vremenu, kako bi lakše donosili odluke zasnovane na podacima ali ostvarili još više interakcija, prenosi Domino magazin.

Na ovoj listi od 64 najpopularnijih srpskih medija na društvenim mrežama ubedljivo je na prvom mestu Naxi radio. Kako su u austrijskoj kompaniji objasnili, to je zato što je Naxi radio imao pametnu strategiju, pa je uspeo da dostigne prvu poziciju sa 837.842 interakcije tokom marta.

,,Radio- stanica je pronašla pametan i jednostavan način kako bi dobila mnogo interakcija, angažujući fanove zabavnim slikama i tekstovima” navodi se u objašnjenju.

Drugo mesto je zauzeo je portral Dnevna doza lepog sa 753.510 interakcija, dok je na trećem mestu list Blic sa 725.830 interakcija.

Kada je reč o lokalno-regionalnim stanicama treba istaći i uspeh novosadskog medija 021 koji je zauzeo 22. mesto sa 64.628 interakcija.

Beogradski Naxi radio je na listi pokorio sve nacionalne medije, a novosadski Radio 021 je praktično najbolje rangirana lokalno-regionalna medijska kuća.  

Jedno od pitanja koje nam najčešće postavlja oglašivačka zajednica jeste: Da li oglašavanje na radiju utiče na online ponašanje, konkretno ponašanje pri pretraživanju? RAB je naručio studiju pod nazivom „Radio Drives Search“ da bi ne samo kvalifikovao, već i kvantifikovao sposobnost radija da utiče na online ponašanje.

Na osnovu analize preko 2100 radijskih reklama u 6 različitih kategorija poslovanja uključujući maloprodaju, osiguranje, automobilsku industriju, bežičnu komunikaciju, prodaju auto delova i elektronsku trgovinu:

-          Radio je u proseku doveo do 29% povećanja Google pretraga. Zapravo, za jednog od trgovaca na malo, porast je bio izuzetnih 390%.

-          Pretraživanje kao rezultat radijskog oglašavanja je veće radnim danima nego vikendom.

-          Pretraživanje zahvaljujući radiju je veće tokom prepodnevnih sati.

-          Kreativnost i kvalitet radijske reklame imaju direktan uticaj na povećanje pretraživanja.

Radio je dugo bio poznat kao medij koji utiče na ljude u pokretu, koji se najbolje pokazuje nabliže mestu kupovine i medij koji se najbolje koristi za promocije, takmičenja i prodaju. Ova studija dokazuje da je radio i medij koji može da podstakne interesovanje, da podigne svest o brendovima i da izazove ponašanje na koje svi na tržištu žele da utiču.

Nekoliko članaka je objavljeno u The Wall Street Journal i Business Insider, zajedno s diskusijama na nekoliko konferencija u vezi problema sa digitalnim i pretraživačkim reklamama – problemi postavljanja oglasa na „lažnim“ sajtovima s „lažnim“ saobraćajem i bez funkcionalnih „klikova“. Nedavno je jedan maloprodajni brend rekao da je „ogromna većina sredstava uloženih u online reklamiranje bačena na jurenje „klikova“ kojih jednostavno nema“. Ali pretraživanje je i dalje vrlo važno za potrošače, a samim tim i za oglašivače.

Rešenje je jednostavno – radio oglašavanje utiče na pretraživanje, a pretraživanje utiče na „klikove“.

Izvor: http://rab.com/whyradio.cfm

Prema novoj EBU studiji – Poverenje u medije 2017 – elektronski mediji su i dalje mediji kojima se najviše veruje u Evropi. Radio je medij kome se najviše veruje, njemu veruje 59% građana EU, malo iza radija je televizija sa 50%. U prethodnih 5 godina, poverenje u oba medija konstantno raste širom Evrope.

Poverenje u štampane medije je takođe u porastu u prethodnih 5 godina, mada se oni generalno ne doživljavaju kao medij od poverenja u većini zemalja Evrope.

Istovremeno, verovatno podstaknuto debatama o lažnim vestima, poverenje u internet i društvene mreže i dalje opada, a poverenje u društvene mreže je na najnižem nivou ikada. Samo 36% stanovnika EU veruje internetu, a tek 21% stanovnika EU kaže da veruje društvenim mrežama. Oni koji ne veruju društvenim mrežama su brojniji od onih koji veruju u sve 33 zemlje obuhvaćene istraživanjem.

Postoje značajne regionalne razlike u rezultatima istraživanja. Na primer, uglavnom stanovnici jugoistočne Evrope, kao i stanovnici Velike Britanije, izražavaju najmanje poverenja u štampane medije, dok stanovnici zapadne Evrope najmanje veruju društvenim mrežama. Poverenje u radio i televiziju je najveće u Skandinaviji. U Finskoj, na primer, 82% stanovnika veruje radiju, a 78% njih veruje televiziji.

Šef Medijskog informativnog servisa EBU, Roberto Suarez kaže: „Ohrabrujuće je to da se nivo poverenja javnosti u elektronske medije zapravo povećava u celoj Evropi.

„U današnjem svetu, ohrabrujuće je videti da javnost pravi razliku između izvora vesti koji se međusobno utrkuju i da su odabrali da poverenje poklone tradicionalnijim medijima.

„Kao emiteri javnog servisa, posao naših članova je da neguju i održavaju taj nivo poverenje i da nastave da pružaju nepristrasno, nezavisno izveštavanje koje se suprotstavlja širenju lažnih vesti i ograničavanju filtera na društvenim medijima.“

Poverenje u medije 2017 se zasniva na podacima objavljenim u 86-om Eurobarometer istraživanju i pruža ideju o evropskom doživaljaju pouzdanosti različitih vrsta medija. Istraživanje je urađeno na osnovu okvirno 1000 intervjua licem-u-lice u 33 zemlje obuhvaćene istraživanjem. Ceo izveštaj Poverenje u medije 2017 je dostupan OVDE.

I prošlogodišnje istraživanje je pokazalo da je RADIO medij kojem stanovnici visokorazvijenih evropskih zemalja najviše veruju.

Izvor: https://www.ebu.ch

Iako su Milenijalci liberalniji od svih prethodnih genracija, ova generacija u Srbiji veoma pridaje značaj tradicionalnim vrednostima, pokazalo je  naše istraživanje. Oni vrednuju porodicu, lojalnost, a pravi heroji za njih su njihovi roditelji. U svakoj komunikaciji traže autentičnost, pa bi brendovi trebalo da teže personalizaciji i iskrenosti pre svega. Za razliku od svih prethodnih generacija koje su definisali određeni događjaji u istoriji, Milenijalce je definisala digitalna era i to daje prostora generalizaciji u tumačenjima ove generacije. Činjenica je, međutim, da su oni dosta kompleksna generacija u kojoj egzistira puno podgrupa, poput Green Millenials, Millennials Mom, Anti Millennials, Gadget Guru Millennials, Old school Millenials itd. Potraga za srećom, kao univerzalni princip kojem teže je konstatno prisutna u rezultatima našeg istraživanja, a to jeste zajednička crta naših i Milenijalaca u svetu.

Rezultati ovog istraživanja biće predstavljeni na Jesenjim Radio danima RAB SRBIJA.

Marija Matić

Media Planning Director

Direct Media

Kako se meri poverenje? Postoji nekoliko godišnjih studija koje mere nivo poverenja u medije, a za potrebe ovog izveštaja su korišćeni rezultati „Eurobarometra”. Reč je o specijalizovanom sajtu za Evropsku komisiju – sektor Javno mnjenje i analiza. Evropska komisija od 1973. godine prati evoluciju javnog mnjenja, a istraživanja i studije se bave važnim temama koje se tiču građana.

Da pređemo na rezultate i brojke ovog istraživanja.

Zaključak istraživanja je da je najveće poverenje građana u RADIO i to u 20 od 33 ispitane zemlje u Evropi!

To su zemlje poput Italije, Rumunije, Finske, Velike Britanije, Belgije, Holandije, Francuske, Nemačke, Španije, Austrije, Poljske, Češke, Slovačke, itd.

Ovo istraživanje, koje se obavlja svake godine od 2011, pokazalo je i da najviše raste poverenje u radio kao medij, a najmanje u društvene mreže.

Televizija je na drugom mestu, a njoj se najviše veruje u 11 zemalja. Tu je i Srbija, ali i Mađarska, Crna Gora, Hrvatska, Makedonija, Bugarska, Albanija...

Građani štampu ne smatraju mnogo pouzdanom jer u 14 od 33 zemlje imaju poverenja u nju. Poverenje u štampu je u porastu u Finskoj, Holandiji, Albaniji, Portugalu, a nije u jugoistočnoj Evropi i Velikoj Britaniji.

Interesantno je da jedino Grci najviše veruju onlajn medijima, odnosno portalima.

I na kraju društvene mreže. Društvenim mrežama se najmanje veruje. Od 33 ispitane zemlje, samo stanovnici Albanije imaju veliko poverenje u društvene mreže, dok stanovnici Velike Britanije, Švedske i Luksemburga najmanje veruju informacijama plasiranim na taj način.

Predsednica Udruženja radio-stanica RAB Srbija Maja Rakovic smatra da i u Srbiji građani, ipak, najviše veruju informacijama koje su plasirane putem radija, a evo i zbog čega:

–    Televizija kao medij preuzima primat od 19 sati, a do tada se u Srbiji sluša radio i to na poslu, u pekari, kolima, taksiju... Ljudi ni ne znaju da su one informacije u televizijskom dnevniku, u stvari, tokom dana prvi put čuli upravo na radiju. U Americi je pre nekoliko godina urađen eksperiment. Na jednoj radio-stanici danima je plasirana informacija da će određenog dana, u određeno vreme i na određenom mestu biti otvoren veliki tržni centar. Kada je došao taj dan, na tom mestu se okupio veliki broj ljudi, tržnog centra nije bilo, a kada su ih pitali odakle im takva informacija, gotovo svi su rekli da su je čuli na nekoj televiziji. Moć radija je daleko veća od televizijske, a televizija je samo atraktivniji medij jer ima sliku.

Da uporedimo rezultate s onima iz 2014. godine.

U poređenju s prethodnim rezultatima, odnosno s rezultatima iz 2014, može se u 2015. uočiti i blagi pad poverenja u medije, odnosno neznatno ima manje zemalja s pozitivnim indeksom poverenja kada su u pitanju radio, televizija i štampa, a internet se smatra pouzdanim u prenosu informacija u samo 12 zemalja.

Od zemalja članica EU, u Mađarskoj, Sloveniji i na Kipru postoji generalno pad poverenja u sve medije. Zemlje koje su potencijalni kandidati za članstvo EU imaju niži nivo poverenja u medije, osim Albanije, gde postoji jedan od najviših nivoa poverenja u svoje medije.

Nordijske zemlje postigle su najviši nivo poverenja u radio u odnosu na 2014. godinu, a poverenje u radio je opalo najviše u Sloveniji, Crnoj Gori, Luksemburgu i Nemačkoj.

U odnosu na 2014, televizija je kao medij doživela i najveći pad poverenja. Kada govorimo o televiziji, najveće poverenje u ovaj medij zabeleženo je u Srbiji, Crnoj Gori i Sloveniji u odnosu na 2014.

Internet mediji i društvene mreže su u porastu u istočnoj Evropi, a nisu u Finskoj, Francuskoj, Belgiji, Irskoj, Švedskoj i Velikoj Britaniji. Trend rasta, kada govorimo o internetu i poverenju, postoji u 12 od 33 zemlje, i to pretežno u istočnoevropskim zemljama. U odnosu na prethodnu godinu istraživanja (2014), u istočnim zemljama postoji tendencija verovanja onlajn medijima i socijalnim mrežama više, iako je neto indeks poverenja još negativan za 29 od ukupno 33 zemalja. Najveće povećanje u odnosu na prethodnu godinu zabeleženo je u Turskoj i Rumuniji.

"Pluralnost izvora ima opadajući trend. Glavni problem je sadržaj vesti. Često se kopiraju vesti i često je nelegalno korišćenje izvora... zbog čega se gubi pluralizam medijskog sadržaja. Imamo uniformnost vesti. Za pojedine teme, koje mediji izbegavaju su društvene mreže postale izvor informisanja", naveo je Cetinić.

Dalje, izveštavanje je sve manje objektivno i sve manje bazirano na istraživanju, a u medijima preovladavaju tabloidni sadržaji.

"Profesionalno izveštavanje je na najnižem nivou u poslednjih 20 godina. Što se tiče etičkih standarda u 2015. godini, u štampanim medijima u proseku su dnevno etički standardi narušavani bar 10 puta", rekao je on i dodao da u medijima ima malo analitičkih istraživačkih tekstova i da političari često nameću teme.

Direktor i glavni urednik agencije Fonet Zoran Sekulić kazao je da mu se čini da stanje u novinarstvu i medijima postaje sve gore uprkos činjenici da se održavaju brojne debate o medijima i novinarstvu.

"Neki od medija očigledno i dalje postoje zahvaljujući nečijoj političkoj volji, a za njihov rad ne postoji više nikakvo zakonsko uporište", kazao je on i dodao:

"Porast broja medija nam govori da se u Srbiji mediji ne osnivaju zbog medijskog posla i poslovnih interesa u medijskoj sveri već zbog interesa koji sa medijima nemaju mnogo veze... već verovatno kao paravan za neku vrstu netransparentnog finansiranja i služenju interesima koji nisu javni", kazao je Seklić.

On je kazao da na loše stanje u medijima utiču i "interni razlozi".

"Imamo sve ovo vreme kontinuiran pad kvaliteta novinarskih veština i znanja, ne samo novinarskih već i uredničkih. Nekad pomislim da to nije slučaj, da nije samo rezultat opšteg pada obrazovnog sistema... Pretežno imamo medije koji ne rade u javnom interesu, već medije koji rade u interesu političkih i finansijskih centara koji su na vezi sa vlasnicima i urednicima", rekao je Sekulić.

Sekulić kazao je da proces povlačenja države iz medija u velikoj meri nije završen ili je u nekim slučajevima izveden netransparentno, zakasnelo, kao i da je zloupotrebljen.

Sekulić koji je i predsednik UO Asocijacije medija rekao je da se članovi tog udruženja trude da "ne arbitriraju u stvarima uređivačke politike", ali da uče članice da se pridržavaju novinarskog kodeksa.

"Nemamo iste poslovne interese. Fonet i Beta su imali iskustvo sa Komisijom za zaštitu konkurencije koje je bilo višegodišnje i uzaludno... Teško je očekivati da grupacija koja okuplja 26 medijskih preduzeća povede neku zajedničku akciju. Kada pogledate ove koji imaju problema na tržištu, kao novinske agencije sa defakto državnom agencijom koja je de jure da postoji a de fakto radi u proteklih osam meseci. To je tema koja intresuje novinske agencije, ali druge ne", kazao je on.

Sekulić je rekao da ostalima odgovara da imaju dampingovane cene agencijskog servisa, a plaćanje će moći da se rasteže.

Od 98 lokalnih samouprava koje su ove godine raspisale konkurse za sufinansiranje proizvodnje medijskih sadržaja od javnog značaja, samo njih 12 izdvojilo je više od jedan odsto budžeta za te namene, podatak je UNS-a.

Procentualno najviše u odnosu na budžet kojim raspolaže izdvojila je opština Dimitrovgrad koja je predvidela 2,4 odsto budžeta za medije, a zatim Trgovište sa 2,1 odsto budžeta.

Najmanje je do sada izdvojila Senta koja je budžetom predvidela samo 0,04 odsto novca za sufinansiranje proizvodnje medijskih sadržaja od javnog značaja.

Metodologija koja se primenjuje za presek/procenu slušanosti je Day After Recall (Poziv dan kasnije), koja se sprovodi putem telefonskog anketiranja ispitanika, odnosno CATI-ja (Computer Assisted Telephone Interviewing) dok se podaci prikupljaju na dnevnom nivou tokom cele godine. Dnevno se uradi oko 180 anketa, mesečno 4800, dok to na godisnjem nivou iznosi približno 60000 ispitanika, što ovaj uzorak čini jednim od najviših u svetu za ovaj tip istraživanja. Uzorak je slučajan i reprezentativan za populaciju starosti 12 i više godina na teritoriji Srbije bez Kosova, njime su pokrivene sve opštine u Srbiji, a u istraživanje slušanosti uključene su sve radio stanice u Srbiji, s tim da se podaci prikazuju samo za one radio stanice koje imaju dozvolu za emitovanje programa. Beleže se 15-minutni intervali slušanost radijskih stanica. Dobijeni se podaci ponderišu na osnovu pola/godina/obrazovanja/opštini/tipu naselja, da bi se dobili reprezentativni parametri.

Podaci pokazuju da se radio najviše sluša u jutarnjim satima. Ujutru sa početkom dana radio ima blagu prednost u odnosu na televiziju, od 8h do 12h radio je izjednačen sa televizijom, ali od podneva se broj gledalaca televizije konstantno uvećava, dok broj konzumenata radijskog programa lagano opada (Grafikon 1). To treba imati na umu prilikom pravljenja media planova – jutro je vreme kada pažnju svakako treba posvetiti radiju.

Grafikon 1: Prosečan rejting radija i televizije po satnim intervalima

Slušanost radija je na istom nivou kao i ranijih godina tako da prosečna dnevna slušanost iznosi 44% ukupne populacije stare 12 i više godina, u apsolutnim brojevima to je oko 2.800.000 ljudi. Prosečna nedeljna slušanost je još viša i iznosi oko 64%, odnosno 4.100.000 ljudi. U svakom trenutnku u Srbiji nešto manje od 400.000 ljudislusa radio. Svi ovi pokazatelji govore u prilog radiju kao mediju i njegovom dohvatu.

Prosečna slušanost je u odnosu na 2011. povećana za 13 minuta i sada u proseku iznosi 213 minuta. Ovo govori da su radio stanice svoju programsku, odnosno muzičku šemu promenile i tako odgovarile na  potrebe slušalaca – aktuelna muzika, kratki govorni segmenti i aktuelne informacije.

Pored ovih brojki o slušanosti, radio stanicama je bitno da znaju i kakve su navike ljudi koji slušaju radio, na koji način se radio sluša, šta je to sto prija prosečnom šlusaocu, šta mu smeta. Zbog ovog razloga IPSOS Strategic Marketing jednom godišnje, u novembru svake godine, sprovodi zasebno istraživanje o navikama pri slušanju radija u koje uvid imaju svi korisnici IPSOS radijskog softvera.

Radio je portabl mediji, može se slušati bilo gde i bilo kada, a u nekim situacijama, poput vožnje automobila, radio je praktično jedini medij koji se može konzumirati. Najslušanijij je u jutarnjim i prepodnevnim časovima kada se uglavnom konzumira u pokretu (u automobilu,prevozu, preko mobilnog telefona ...). Svaki drugi  ispitanik navodi da sluša radio u kolima, odnosno prevozu (Grafikon 2), 14% navodi da sluša radio preko interneta (Grafikon 3) – Ovde je primećeno  smanjenje slušanosti preko interneta u odnosu na prethodne godine, razlog ovom smanjenju je povećanje baze korisnika interneta koji se širi na starije starosne kategorije, osobe starije od 50 godina, koje nemaju naviku slušanja radija preko interneta, dok malo više od jedne trećine osoba starosti 15 do 29 godina sluša radio preko interneta

Grafikon 2: Učestalost slušanja radija u prevozu

Grafikon 3: Učestalost slušanja radija preko Interneta

Radio se sluša i preko mobilnog telefona, oko 1/4 ispitanika koji imaju mogućnost da slušaju radio preko mobilnog telefona to i rade. I ovde je viđjeno smanjenje korišćenja preko mobilnog telefona, razlog je isti kao  i za smanjenje slušanja preko interneta – baza korisnika mobilnih telefona se širi, starija populacija koja ranije nije koristila mobilne sada ih u većoj meri koristi.

Dolazimo i do razloga slušanja radio stanica, Na prvom mestu je muzika i to treba da bude na umu svim urednicima i direktorima radio stanica. Muziku kao razlog slušanja radija navodi nešto manje od 3/4 ispitanika, na drugom mestu su vesti, 25% ispitanika navodi da su vesti jedan od razloga slušanja radija.. Mlađa pupulacija je daleko više okrenuta muzici, dok kod starije populacije vesti zauzimaju skoro polovinu razloga za slušanje radija. Ovi razlozi za slušanje su direktno povezani i sa razlozima za prestanak slušanja, na prvom mestu prestanka slušanja radio stanice je loša muzika, odnosno nedopadljiv muzički blok, zatim dosada, koja je takođe posledica muzike, petina ispitanika navodi prijem lošeg kvaliteta kao razlog prestanka slušanja i kada se previše emituju reklame.

Bitno je reći da se prema radiju kao mediju gaje veoma pozitivna osećanja. Brojne imidž analize medijskih platformi daju gotovo istovetan rezultat – radio se doživljava kao prijatelj, kao zabavan opuštajući i spontan medij, kojem se veruje i koji inspiriše. Uz to, radio se sluša u situacijama koje se mogu okarakterisati kao pozitivne – kad se obavljaju kućni poslovi, u trenucima odmora, kada su ljudi veseli i dobro raspoloženi. Sve ovo ukazuje na to da će reklamna poruka emitovana na radiju biti smeštena u kontekst koji omogućuje veću responzivnost ciljne grupe na kampanju.

IPSOS Strategic Marketing je uvek otvoren i spreman da pomogne radio stanicama da poboljšaju program i da povećaju svoju slušanost. Pored meranja rejtinga i navika u slušanju, koji su osnovni alati da bi se ljudi koji rade na radio stanicama upoznali sa prosečnim slušaocem, IPSOS Strategic marketing može da ponudi i dublju analizu kroz kvalitativna istraživanja, fokus grupe, i testiranje muzike. Na ovaj način radio stanice mogu da dođu do spoznaje o slušaocima njihove radio stanice, ko su oni, šta vole, šta im smeta.

Predrag Kurčubić, Direktor medijskih i socio-političkih istraživanja

Marko Lazović, Vođa projekta istraživanja slušanosti radijskog programa

Radio suvereno vlada. Staromodni radio prijemnik je ostao audio sredstvo koje koristi većina Amerikanaca.

Ovi brojevi takođe pokazuju da potrošači i dalje ubedljivo najviše vole besplatne muzičke servise (internet radio provajder Pandora, pa čak i muzički TV kanali daleko su popularniji od drugih servisa). A kada žele da čuju određenu pesmu pronalaze je na You Tube-u.

Ovu izdržljivost radija verovatno najbolje objašnjavaju automobili (koje Amerikanci takođe još uvek vole). Oko polovine vremena provedenog u slušanju radija odvija se u automobilima, gde radio ostaje dominantan u odnosu na satelitske i internet servise.

Da pogledamo to drugačije:

Skoro svi su „čuli“ za AM/FM radio, što je olakšanje, s obzirom na to da ovaj medij postoji već skoro čitav vek. (Mada se pitamo da li su oni u ta 2% koji nisu čuli veoma mladi ili veoma stari). Većina ljudi je čula za You Tube, Pandoru i satelitsku radio kompaniju Sirius. Spotify je takođe prilično poznat sa svojim statusom najvećeg on-demand streaming servisa. Ali su njegovi direktni konkurenti, kao što su Beats, Rdio i Deezer (ako ćemo pošteno, ovaj poslednji je tek stigao u SAD) i dalje prilično nepoznati.

Dobra vest za servise za streaming muzike je da još ima dosta prostora za rast. Izazov za njih je da ubede ljude da ponovo plaćaju za muziku. To je jedan potpuno drugačiji predlog.

Radio Sales Today

Radio Advertising Bureau

www.rab.com