19. 08. 2016

Građani Evrope najviše veruju radiju

Evropljani i dalje najviše veruju radiju, zaključak je istraživanja „Poverenje u medije 2016” Evropske radiodifuzne unije (EBU). Ispitivanje je obavljeno tokom 2015. godine, u 33 zemlje, među kojima je i Srbija, a mereno je poverenje građana u medije.

EBU u ovom izveštaju navodi da u doba medijskog izobilja, poverenje je važan faktor u odnosima između medija i publike. Merenjem poverenja omogućava se medijima da prate na neki način percepciju građana, ali i da vrednuju svoj program i budu spremni na izmene. Poverenje je od suštinske važnosti za formiranje publike i koristan je element medijima za strateško planiranje, navodi se u ovom istraživanju.

Kako se meri poverenje? Postoji nekoliko godišnjih studija koje mere nivo poverenja u medije, a za potrebe ovog izveštaja su korišćeni rezultati „Eurobarometra”. Reč je o specijalizovanom sajtu za Evropsku komisiju – sektor Javno mnjenje i analiza. Evropska komisija od 1973. godine prati evoluciju javnog mnjenja, a istraživanja i studije se bave važnim temama koje se tiču građana.

Da pređemo na rezultate i brojke ovog istraživanja.

Zaključak istraživanja je da je najveće poverenje građana u RADIO i to u 20 od 33 ispitane zemlje u Evropi!

To su zemlje poput Italije, Rumunije, Finske, Velike Britanije, Belgije, Holandije, Francuske, Nemačke, Španije, Austrije, Poljske, Češke, Slovačke, itd.

Ovo istraživanje, koje se obavlja svake godine od 2011, pokazalo je i da najviše raste poverenje u radio kao medij, a najmanje u društvene mreže.

Televizija je na drugom mestu, a njoj se najviše veruje u 11 zemalja. Tu je i Srbija, ali i Mađarska, Crna Gora, Hrvatska, Makedonija, Bugarska, Albanija...

Građani štampu ne smatraju mnogo pouzdanom jer u 14 od 33 zemlje imaju poverenja u nju. Poverenje u štampu je u porastu u Finskoj, Holandiji, Albaniji, Portugalu, a nije u jugoistočnoj Evropi i Velikoj Britaniji.

Interesantno je da jedino Grci najviše veruju onlajn medijima, odnosno portalima.

I na kraju društvene mreže. Društvenim mrežama se najmanje veruje. Od 33 ispitane zemlje, samo stanovnici Albanije imaju veliko poverenje u društvene mreže, dok stanovnici Velike Britanije, Švedske i Luksemburga najmanje veruju informacijama plasiranim na taj način.

Predsednica Udruženja radio-stanica RAB Srbija Maja Rakovic smatra da i u Srbiji građani, ipak, najviše veruju informacijama koje su plasirane putem radija, a evo i zbog čega:

–    Televizija kao medij preuzima primat od 19 sati, a do tada se u Srbiji sluša radio i to na poslu, u pekari, kolima, taksiju... Ljudi ni ne znaju da su one informacije u televizijskom dnevniku, u stvari, tokom dana prvi put čuli upravo na radiju. U Americi je pre nekoliko godina urađen eksperiment. Na jednoj radio-stanici danima je plasirana informacija da će određenog dana, u određeno vreme i na određenom mestu biti otvoren veliki tržni centar. Kada je došao taj dan, na tom mestu se okupio veliki broj ljudi, tržnog centra nije bilo, a kada su ih pitali odakle im takva informacija, gotovo svi su rekli da su je čuli na nekoj televiziji. Moć radija je daleko veća od televizijske, a televizija je samo atraktivniji medij jer ima sliku.

Da uporedimo rezultate s onima iz 2014. godine.

U poređenju s prethodnim rezultatima, odnosno s rezultatima iz 2014, može se u 2015. uočiti i blagi pad poverenja u medije, odnosno neznatno ima manje zemalja s pozitivnim indeksom poverenja kada su u pitanju radio, televizija i štampa, a internet se smatra pouzdanim u prenosu informacija u samo 12 zemalja.

Od zemalja članica EU, u Mađarskoj, Sloveniji i na Kipru postoji generalno pad poverenja u sve medije. Zemlje koje su potencijalni kandidati za članstvo EU imaju niži nivo poverenja u medije, osim Albanije, gde postoji jedan od najviših nivoa poverenja u svoje medije.

Nordijske zemlje postigle su najviši nivo poverenja u radio u odnosu na 2014. godinu, a poverenje u radio je opalo najviše u Sloveniji, Crnoj Gori, Luksemburgu i Nemačkoj.

U odnosu na 2014, televizija je kao medij doživela i najveći pad poverenja. Kada govorimo o televiziji, najveće poverenje u ovaj medij zabeleženo je u Srbiji, Crnoj Gori i Sloveniji u odnosu na 2014.

Internet mediji i društvene mreže su u porastu u istočnoj Evropi, a nisu u Finskoj, Francuskoj, Belgiji, Irskoj, Švedskoj i Velikoj Britaniji. Trend rasta, kada govorimo o internetu i poverenju, postoji u 12 od 33 zemlje, i to pretežno u istočnoevropskim zemljama. U odnosu na prethodnu godinu istraživanja (2014), u istočnim zemljama postoji tendencija verovanja onlajn medijima i socijalnim mrežama više, iako je neto indeks poverenja još negativan za 29 od ukupno 33 zemalja. Najveće povećanje u odnosu na prethodnu godinu zabeleženo je u Turskoj i Rumuniji.