25. 06. 2016
U medijskom sektoru najgora ocena od 2001. godine
Stanje u medijskom sektoru u Srbiji u prošloj godini najlošije je u odnosu na poslednjih 15 godina prema Indeksu održivosti medija (MSI) u kome se ocenjuju sloboda govora, profesionalni standardi, transparentnost izvora, ekonomska samodovoljnost i rad medijskih institucija.
,,Što se tiče slobode govora, 2015. godine novinari su bili izloženi pritiscima, pretnjama, fizičkim napadima, omalovažavanju, uz blage reakcije pravosudnog sistema... Uprkos zakonima, urednička nezavisnost i autonomija javnih servisa nije osigurana. Sloboda govora je ugrožena i uprkos Ustavnoj i zakonskoj zaštiti", rekao je autor godišnjeg izveštaja MSI Goran Cetinić na konferenciji za novinare, 23. juna, a prenosi Beta.
"Pluralnost izvora ima opadajući trend. Glavni problem je sadržaj vesti. Često se kopiraju vesti i često je nelegalno korišćenje izvora... zbog čega se gubi pluralizam medijskog sadržaja. Imamo uniformnost vesti. Za pojedine teme, koje mediji izbegavaju su društvene mreže postale izvor informisanja", naveo je Cetinić.
Dalje, izveštavanje je sve manje objektivno i sve manje bazirano na istraživanju, a u medijima preovladavaju tabloidni sadržaji.
"Profesionalno izveštavanje je na najnižem nivou u poslednjih 20 godina. Što se tiče etičkih standarda u 2015. godini, u štampanim medijima u proseku su dnevno etički standardi narušavani bar 10 puta", rekao je on i dodao da u medijima ima malo analitičkih istraživačkih tekstova i da političari često nameću teme.
Direktor i glavni urednik agencije Fonet Zoran Sekulić kazao je da mu se čini da stanje u novinarstvu i medijima postaje sve gore uprkos činjenici da se održavaju brojne debate o medijima i novinarstvu.
"Neki od medija očigledno i dalje postoje zahvaljujući nečijoj političkoj volji, a za njihov rad ne postoji više nikakvo zakonsko uporište", kazao je on i dodao:
"Porast broja medija nam govori da se u Srbiji mediji ne osnivaju zbog medijskog posla i poslovnih interesa u medijskoj sveri već zbog interesa koji sa medijima nemaju mnogo veze... već verovatno kao paravan za neku vrstu netransparentnog finansiranja i služenju interesima koji nisu javni", kazao je Seklić.
On je kazao da na loše stanje u medijima utiču i "interni razlozi".
"Imamo sve ovo vreme kontinuiran pad kvaliteta novinarskih veština i znanja, ne samo novinarskih već i uredničkih. Nekad pomislim da to nije slučaj, da nije samo rezultat opšteg pada obrazovnog sistema... Pretežno imamo medije koji ne rade u javnom interesu, već medije koji rade u interesu političkih i finansijskih centara koji su na vezi sa vlasnicima i urednicima", rekao je Sekulić.
Sekulić kazao je da proces povlačenja države iz medija u velikoj meri nije završen ili je u nekim slučajevima izveden netransparentno, zakasnelo, kao i da je zloupotrebljen.
Sekulić koji je i predsednik UO Asocijacije medija rekao je da se članovi tog udruženja trude da "ne arbitriraju u stvarima uređivačke politike", ali da uče članice da se pridržavaju novinarskog kodeksa.
"Nemamo iste poslovne interese. Fonet i Beta su imali iskustvo sa Komisijom za zaštitu konkurencije koje je bilo višegodišnje i uzaludno... Teško je očekivati da grupacija koja okuplja 26 medijskih preduzeća povede neku zajedničku akciju. Kada pogledate ove koji imaju problema na tržištu, kao novinske agencije sa defakto državnom agencijom koja je de jure da postoji a de fakto radi u proteklih osam meseci. To je tema koja intresuje novinske agencije, ali druge ne", kazao je on.
Sekulić je rekao da ostalima odgovara da imaju dampingovane cene agencijskog servisa, a plaćanje će moći da se rasteže.