Pravilnik o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja objavljen je u ,,Službenom glasniku Republike Srbije“ 26. januara 2024. godine.

,,Odmah po formiranju aktuelnog saziva Ministarstva pristupljeno je aktivnostima na izradi preostalih pet pravilnika od kojih će narednih dana njih četiri biti objavljeni u ,,Službenom glasniku Republike Srbije“. U pitanju su Pravilnik o dokumentaciji koja se prilaže u postupku evidencije proizvođača medijskih sadržaja u Evidenciju proizvođača medijskih sadržaja, Pravilnik o dokumentaciji koja se prilaže u postupku registracije medija u Registar medija, Pravilnik o načinu vođenja i upisu u evidenciju predstavnika inostranih medija i dopisništava inostranih medija, kao i Pravilnik o sprovođenju analize o potrebnim medijskim sadržajima", navodi se u saopštenju ministarstva.

Pravilnik kojim će biti propisan sadržaj Jedinstvenog informacionog sistema, način njegovog uspostavljanja kao i druga pitanja od tehničkog značaja za vođenje ovog sistema biće izrađen do kraja septembra 2024. godine čime će u potpunosti biti izvršena obaveza Ministarstva u smislu donošenja svih šest podzakonskih akata.

Do imenovanja na dužnost državnog sekretara za javno informisanje obavljao je dužnost glavnog i odgovornog urednika informativnog portala ,,Kosovo onlajn''.

Miloš Garić diplomirao je na Fakultetu za kulturu i medije, Univerziteta Megatrend i stekao zvanje diplomiranog novinara. Poseduje dragoceno dugogodišnje iskustvo rada u medijima, kao i u saradnji sa međunarodnim organizacijama, saopšteno je iz ministarstva.

Kao dugogodišnji novinar i urednik napisao je više od hiljadu autorskih tekstova i političkih kolumni.

Javna rasprava o nacrtu ovih opštih akata biće održana od 5. do 25. aprila, a u Beogradu, u formi okruglog stola, održaće se 18. aprila u Domu sindikata, Trg Nikole Pašića broj 5, II sprat, Kamena sala, u 11 časova.

Tekstovi nacrta svih 15 pravilnika REM-a objavljeni su danas na sajtu www.rem.rs i na portalu e-Uprava.

Primedbe, predlozi i sugestije dostavljaju se REM-u na e-mail: javna.rasprava@rem.rs ili poštom na adresu Regulatorno telo za elektronske medije, 11103 Beograd, Trg Nikole Pašića broj 5.

Konačan tekst nacrta opštih akata biće objavljen 07. maja 2024. godine.

REM je objavio nacrte sledećih pravilnika:

    1.Pravilnik o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga;

    2.Pravilnik o zaštiti prava maloletnika u oblasti pružanja medijskih usluga;

    3.Pravilnik o načinu izvršavanja obaveza pružalaca medijskih usluga tokom izborne kampanje;

    4.Pravilnik o dostupnosti programskih sadržaja osobama oštećenog sluha odnosno vida;

    5.Pravilnik o obaveznim merama pružalaca usluga platformi za razmenu video sadržaja;

    6.Pravilnik o načinu formiranja liste najvažnijih događaja od posebnog značaja za sve građane i ostvarivanja prava na pristup događajima od velikog interesa za javnost;

    7.Pravilnik o sprovođenju nagradnih takmičenja u oblasti pružanja medijskih usluga;

    8.Uputstvo o načinu primene odredaba Zakona o elektronskim medijima kojima se uređuje sopstvena produkcija;

    9.Pravilnik o postupku izdavanja saglasnosti na akt o prenosu dozvole za pružanje medijskih usluga i postupanju po prijavi promene vlasničke strukture;

    10.Pravilnik o obavezama i kriterijumima učešća evropskih audio-vizuelnih dela i udela srpskih muzičkih dela u programima pružalaca medijskih usluga;

    11.Pravilnik o visini, izmeni visine i načinu obračuna naknade za pružanje medijske usluge;

    12.Pravilnik o hitnom obaveštavanju javnosti o nestanku maloletnog lica;

    13.Pravilnik o uslovima i kriterijumima za izdavanje dozvole za pružanje medijske usluge;

    14.Pravilnik o uslovima i kriterijumu za izdavanje odobrenja za pružanje medijske usluge na zahtev;

    15.Pravilnik o visini, izmeni visine i načinu obračunavanja naknade za pružanje usluga iz nadležnosti Regulatornog tela za elektronske medije.

- 12. februara 2024. godine u Nišu u Vojnom domu;

- 13. februara 2024. godine u Kragujevcu u svečanoj sali Rektorata,

- 19. februara 2024. godine u Novom Sadu u velikoj sali gradske skupštine i 

- 20. februara 2024. godine u Beogradu u prostorijama Nacionalne akademije za javnu upravu.

Zainteresovani se mogu prijaviti lično putem sledećeg linka: https://forms.office.com/e/YHVjHtCeF9

Ukoliko je više lica iz istog medija zainteresovano da prisustvuje obuci, neophodno je da svako lice lično popuni formular. Radi lakšeg prikupljanja i obrade podataka, neophodno je prijavu popuniti ćiriličnim pismom, navodi nadležno ministarstvo.

Ranije ove nedelje ministar informisanja i telekomunikacija Mihailo Jovanović izjavio je da će jedinstveni informacioni sistem za sprovođenje i praćenje sufinansiranja projekata biti pokrenut 1. januara 2025. godine.

- Projektno sufinansiranje je najviše unapređeni deo novog Zakona o javnom informisanju i medijima. Zakonom su precizirane obaveze u vezi raspisivanja konkursa, kao i rok u kom se projekti moraju realizovati. Nastojali smo da novim Pravilnikom što bolje uredimo ovu oblast i otklonimo nedostatke uočene tokom decenije sprovođenja projektnog sufinansiranja, a da ceo postupak, odnosno svi akti nastali u postupku sprovođenja konkursa budu dostupni javnosti, vodeći računa pre svega o ostvarivanju javnog interesa u oblasti javnog informisanja. U skladu sa Zakonom, radi objedinjavanja svih relevantnih informacija i unapređenja transparentnosti realizacije, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija će uspostaviti Jedinstveni informacioni sistem za sprovođenje i praćenje sufinansiranja projekata od 1. januara 2025. godine“, rekao je ministar Jovanović i podsetio da je Zakon o javnom informisanju i medijima donet 27.oktobra 2023. godine, a na snagu je stupio 4. novembra - izjavio je Jovanović.

Ministar Jovanović je izjavio i da se novim Pravilnikom bliže uređuje sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, u skladu sa članom 15. Zakona o javnom informisanju i medijima. Takođe, Pravilnikom je uređen izgled i sadržina obrasca za podnošenje projekata, kriterijumi za ocenu projekata, izgled i sadržina obrasca za podnošenje prijave za člana komisije, kriterijumi za bodovanje prijava za članove komisija, način rada i odlučivanja konkursne komisije, kriterijumi za internu i eksternu evaluaciju podržanih projekata, obaveza zaštite poslovne tajne i autorskog prava korisnika sredstava, kao i druga pitanja od značaja za sprovođenje konkursa u oblasti javnog informisanja, navodi se u saopštenju ministarstva.

Donošenje ovih zakona važan je korak ka daljem unapređivanju medijske scene u Srbiji, kao i daljoj implementaciji Strategije razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji za period 2020 – 2025. godine, navodi se u saopštenju nadležnog ministarstva.

Ministarstvo informisanja i telekomunikacija još jednom se zahvaljuje svima koji su učestvovali u izradi ova dva zakona – medijskim i novinarskim udruženjima: NUNS-u, UNS-u, Nezavisnom društvu novinara Vojvodine, Asocijaciji medija, Asocijaciji onlajn medija, ANEM-u, Udruženjima RAB Srbija, SINOS i Lokal pres, kao i međunarodnim partnerima – Delegaciji Evropske unije u Srbiji, Misiji OEBS-a u Srbiji, Ambasadi Kraljevine Norveške i Fondaciji Konrad Adenauer.

Ministarstvo će nastaviti da održava dijalog između sindikata, medija i medijskih i novinarskih udruženja, radi što bolje primene i implementacije Medijske strategije u Republici Srbiji.

Zakonom o javnom informisanju i medijima, potpunije je definisan javni interes u oblasti javnog informisanja i detaljno uređen postupak projektnog sufinansiranja, kao i bliže uređen rad izdavača medija čiji su osnivači saveti nacionalnih manjina.  

Predviđeno je i uspostavljanje Jedinstvenog informacionog sistema za sprovođenje i praćenje sufinansiranja projekata u oblasti javnog informisanja, što će uticati na transparentnost ovog procesa. Pored postojećeg Registra medija, predlogom zakona ustanovljava se i Evidencija proizvođača medijskih sadržaja. Takođe, u zakonu je po prvi put definisano i samoregulatorno telo Savet za štampu.

Takođe, Zakonom o javnom informisanju i medijima pruža se i radnopravna zaštita novinarima, u skladu sa propisima iz oblasti radnog prava, a kojom se pojačava osnov za zaštitu profesionalnog novinarskog integriteta od zloupotreba zakona i šikaniranja, u cilju sprečavanja slobode javnog informisanja.

Zakon o elektronskim medijima, pored harmonizacije sa revidiranom Direktivom o audiovizuelno-medijskim uslugama iz 2018. godine i ispunjenosti pretpristupnih obaveza iz poglavlja 10, stvara preduslove za postizanje veće nezavisnosti i profesionalnosti Regulatornog tela za elektronske medije (REM), a time i boljeg regulisanja tržišta elektronskih medija. Ojačana je organizaciona, funkcionalna i finansijska nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije, unapređena njegova profesionalnost, kao i odgovornost prema javnosti. Uspostavljeni su novi organi: Savet - organ odlučivanja, i direktor - organ zastupanja, kao i određeni jasni kriterijumi za izbor članova Saveta koji su dosta pooštreni u odnosu na pređašnji zakon, saopšteno je danas iz ministarstva.

Hitno obaveštavanje podrazumeva slanje poruke o nestanku deteta sa svim relevantnim informacijama i to putem TV i radio programa. Osim preko medija, obaveštenja o nestaloj deci biće deljena građanima i putem SMS poruka, kao i na aerodromu „Nikola Tesla“. Obaveštenja će biti vidljiva i na svim autobuskim i železničkim stanicama koje imaju tehničku mogućnost emitovanja ovakvih poruka.

Kada su u pitanju mediji, pravnilnik REM-a predviđa da oni po prijemu obaveštenja o nestalom detetu, isto emituju bez odlaganja i izmene. U narednih osam sati u obavezi su da obaveštenje emituju na pola sata, a nakon toga na sat vremena. Obaveza prestaje nakon 48 sati.

Sistem „Pronađi me“ zvanično je pustio u rad predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, a kojim je prvi put, iz Komandno-operativnog centra MUP-a, poslata poruka građanima o pokretanju sistema.

Udruženje radio-stanica RAB Srbija poziva kolege da uzmu učešće u javnoj raspravi i daju doprinos u izradi medijskih zakona Srbije.

Na svim javnim raspravama ispred RAB SRBIJA učestvovaće Maja Rakovic, predsednica RAB-a i članica Radne grupe za izradu nacrta Zakona o javnom informisanju i medijima, Ferenc Berček, zamenik predsednice RAB SRBIJA i Đorđe Kujović, advokat RAB SRBIJA. Takođe, u pomenutiom gradovima na javnim raspravama učestvovaće i advokat Stevan Pajović kao član Radne grupe za izradu nacrta Zakona o elektronskim medijima.

Javne rasprave su zakazane:

13.09. u 11h Beograd, Privredna komora Srbije, Velika sala, Resavska 15

20.09. u 11h Niš, Oficirski dom, Orlovića Pavla bb

27.09. u 11h Novi Sad, Skupština grada Novog Sada, Velika sala na I spratu, Žarka Zrenjanina 2, ulaz III

04.10. u 11h Kragujevac, Zgrada uprave grada, Skupštinska sala, Trg slobode 3

Kako je ranije, prošle nedelje, rekao ministar informisanja Mihailo Jovanović na ova dva zakona radilo se suštinski, sa puno fokusa, kao i da su oni pisani u skladu sa medijskom strategijom i sa evropskim direktivama o audio vizuelnim medijskim sadržajima.

Jovanović je naglasio da predloženi nacrti zakona imaju za cilj da unaprede sistem javnog informisanja u Srbiji i stvore uslove za bolje regulisanje tržišta elektronskih medija.

Kodeks možete preuzeti ovde: Kodeks oglasavanja pruzalaca medijske usluge radija RAB SRBIJA.pdf

U ovoj radnoj grupi biće Maja Rakovic ispred Udruženja radio-stanica RAB Srbija, koja je predsednica tog medijskog udruženja.  

Sastanak je zakazan za 12 sati, u Palati Srbije. Radnu grupu čini 20 članova, a pored Maje Rakovic u ovom telu su iz novinarskih udruženja i advokat Gordana Konstantinović (UNS), Kruna Savović (NUNS), Veljko Milić (NDNV), Izabela Branković (Asocijacija medija), Dragana Čabarkapa (Sindikata novinara Srbije), Nevena Krivokapić (Asocijacije onlajn medija), Marija Obrenović (Lokal pres) i dr Saša Mirković (ANEM).

Radnoj grupi predsedava Dejan Stojanović (Ministarstvo informisanja i telekomunikacija), a tu su i Ela Ki Simić i Irena Injac (Ministarstvo finansija), Ivan Kovačević ( Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave), Tatjana Rakić (Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog), Aleksandra Koprivica (Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja), Julija Hut Jeličić (Ministarstvo pravde), Marija Perišić (Ministarstvo za evropske integracije), Ružica Mačukat (Agencije za privredne registre), Milan Josimov (Kancelarija za informacione tehnologije i elektronske usluge) i Miloš Mićić (Republički sekretarijata za zakonodavstvo).

Radna grupa bi trebalo do 30. decembra da dostavi Ministarstvu za informisanje i telekomunikacije tekst radne verzije Nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima.

Jovanović dolazi iz IT sektora. Bio je dosadašnji prvi čoveka e-Uprave, odnosno direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu. U njegovoj biografiji stoji da je diplomirao i magistrirao na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu kao jedan od najboljih studenata u generaciji. Doktor je ekonomskih nauka i docent za užu naučnu oblast kvantitativne metode. Radio je i u Telekomu Srbije  i Pošti Srbije.

Prethodnih godina informisanje je bilo u okviru Ministarstva kulture i informisanja, koje je nakon odvajanja sektora za informisanje postalo Ministarstvo kulture. Skoro dve godine bilo je upražnjeno mesto državnog sekretara za informisanje, te se očekuje da će novo ministarstvo uskoro imenovati sekretara.

(Foto: sajt Kancelarije za informacione tehnologije i el.upravu)

Panel će se održati 5. oktobra u Galeriji Doma omladine Kragujevca (Branka Radičevića 1) s početkom u 12 sati.

Panelisti će biti: Natalija Varagić (koordinator grupe Sektor za elektronske komunikacije, RATEL), Goran Laovski (glavni savetnik u Grupi za fiksne i mobilne radio-komunikacije, RATEL), Zoran Gaćinović (rukovodilac Službe radio planiranja i standardizacije, ETV), mr Filip Elčić (inženjer za tehnološku strategiju, Direkcija za tehniku, Telekom Srbija) i predstavnici radio-stanica. Moderator panela biće Maja Rakovic (predsednica Udruženja radio-stanica RAB Srbija).

Teme o kojima će se govoriti su:

•             Koliko je raširena DAB+ mreža

•             Da li se planira komercijalizacija DAB+ mreže

•             Kako dobiti dozvolu za DAB+ mrežu i koje će biti cene

•             Kada se planira uvođenje 5G mreže

•             Kada možemo da računamo na eventulane ponude operatera prema radiju kada je 5G u pitanju

•             Da li će biti potrebne dozvole za 5G emitovanje

•             Da li će se nešto menjati do 2024. i nadalje kada su u pitanju FM dozvole za lokalne radio stanice

Ovo će biti prilika da radijski profesionalci iz cele zemlje saznaju novosti iz ovih oblasti, kao i to šta će inovacije doneti radio-industriji.

Moderator panela je bila Ana Stanić, predsednica Grupacije muzičkih izvođača i muzičkih autora PKS-a, a u diskusiji su učestvovali: Maja Rakovic, potpredsednica Grupacije radiodifuzije PKS, vlasnica Naxi radija i predsednica Udruženja radio-stanica RAB Srbija, Željko Vasić, predstavnik Udruženja kompozitora Srbije, Dejan Manojlović, direktor SOKOJ-a i Rodoljub Stojanović, zamenik predsednika Grupacije muzičke industrije PKS-a.

Na samom početku učesnici su pojasnili da je domaće muzičko stvaralaštvo (DMS) ono koje je komponovao državljanin Srbije i u čijem stvaranju je učestvovalo bar još dvoje naših državljana iz neke od kategorija: tekstopisac, aranžer, izvođač, produkcija.   

Organizatori panela su naveli da je najveći izazov za kreativnu industriju u Srbiji da se promeni odnos javnosti, medija i institucija prema intelektualnom vlasništvu, ali i uvođenje mehanizama koji bi podržali domaće autore, ali i razvoj i samoodrživost domaćeg stvaralaštva.  

Ana Stanić je iznela podatak da kreativna industrija okuplja oko 4.000 preduzeća u okviru Udruženja za kreativnu industriju, a ukupno privrednih subjekata ima oko 20.000 u Srbiji. Samo kinematografija zapošljava i angažuje preko 20.000 ljudi. Kreativna industrija svojim dobrim funkcionisanjem preliva prihode i na druge industrijske grane i u državni budžet, promoviše zemlju i održava kulturni identitet, rekla je ona.

- Važno je razgovarati o problemima koje kreativna industrja ima, a jedan od problema je upravo nedovoljna zastupljenost domaće muzike u srpskim medijima. Cilj nam je da se to promeni – rekla je pevačica.

Inicijativu je ispred Udruženja radio-stanica RAB Srbija i Naxi radija podržala i Maja Rakovic, koja je na čelu tih institucija i koja je i potpredsednica Grupacije radiodifuzije u Privrednoj komori Srbije.

(Foto: Ana Stanić i Maja Rakovic)

- Podržavamo inicijativu da što više radio-stanica emituje domaću muziku i na taj način podrži domaće muzičke stvaraoce. Drago mi je što je i jedino udruženje radio-stanica u našoj zemlji – RAB Srbija podržalo inicijativu i što zajedno pišemo novu istoriju za srpsku muziku.  Takođe, pored RAB Srbija ovu inicijativu posebno podržava i najslušanija beogradska radio-stanica na čijem sam čelu 30 godina - Naxi radio, koji od svog osnivanja podržava domaće autore – izjavila je Maja Rakovic.

Za dostizanje samoodrživosti muzičke industrije Srbije prvo se mora promeniti odnos prema prisutnosti domaće muzike u medijima, sa posebnim osvrtom ka novijem sadržaju kako bi se održavala zdrava konkurencija. Organizatori panela smatraju da bi trebalo da se uvedu i minimalne kvote emitovanja domaćeg muzičkog stvaralaštva za javne servise, kao i zakonske obaveze za raspodelu javnih sredstava i dobara tako da se zaštiti ovaj vid kreativnog rada, kao i da je neophodno raditi i na otvaranju muzičkog centra Srbije koji bi promovisao razvoj domaće muzičke industrije u zemlji i svetu.

Objašnjeno je da su domaći stvaraoci svi oni koji su državljani Srbije, bez obzira na nacionalnost i na kom jeziku stvaraju muziku, a koji ovde stvaraju, rade i plaćaju porez. 

Prioritet organizacije panela posvećenih kreativnoj industriji, kako je istaknuto u PKS, jeste da se rasvetle i jasno predstave problemi koje stvara piraterija – krađa proizvoda stvaralaštva, zatim nedovoljna svest o podržavanju domaćeg stvaralaštva i spora izmena zakona i poreskih politika. Za dostizanje ovih ciljeva neophodna je saradnja sa institucijama Republike Srbije, nadležnim ministarstvima. Potrebna je i podrška svih reprezentativnih udruženja, kao i mobilizacija svih izvođača i autora za podršku regulisanja poslovanja. Kulturna dobra i servisi obuhvataju vrednosti, identitet i značenja koja prevazilaze njihovu striktno komercijalnu vrednost i kao takva su obuhvaćena Konvencijom UNESCO o zaštiti i promociji različitosti kulturnog izraza.

Nadležne gradske službe su konstatovale da je zaziđivanje prozora urađeno na nezakonit način i izrazilo spremnost da ukloni sve nelegalno izgrađene objekte. Pritisak na vlasnicu je dostigao kulminaciju, nakon posete članova Stalne radne grupe za bezbednost novinara, a dan pre davanja iskaza u tužilaštvu povodom svih pretnji i izvršen je od strane Dejana Nikolića Kantara višestruko osuđivanog vlasnika lanca kockarnica i građevinskog investitora, navodi se u saopštenju.

Branko Stamenković, zamenik republičkog javnog tužioca i član Radne grupe je ukazao  na to da osnovno i više tužilaštvo u Vranju nije načinilo nijedan propust i da će se nakon davanja iskaza zaposlenih kao i vlasnice radija adekvatno reagovati. Takođe je istaknuto da je potrebna nepodeljena podrška svih državnih organa (MUP-a, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija) kako bi se iskazala odlučnost u rešavanju ovog slučaja imajući u vidu da je ovakvim postupkom državi bačena rukavice u lice.

Bekir Dudić, predstavnik Ministarstva unutrašnjih poslova je prisutne upoznao da je započet postupak procene bezbednosti vlasnice i zaposlenih u OK Radiju i da će se u skladu sa rezultatima te analize preduzeti odgovarajuće mere.

Članovi Radne grupe oštro osuđuju sve napade koji su usmereni na vlasnicu i zaposlene u OK Radiju i  zahtevaju od svih državnh organa kao i organa  Gradske uprave grada Vranja da preduzmu sve mere koje im stoje na raspolaganju kako bi se sprečio uticaj na novinare usled kog oni ne mogu obavljati svoju osnovnu funkciju koja se sastoji u slobodi prikupljanja i objavljivanja informacija koje su od značaja za sve stanovnike lokalne samouprave na čijoj teritoriji pružaju svoje usluge.

Brzom i odlučnom reakcijom potrebno je jasno staviti do znanja svima da se ne sme ugrožavati slobodan protok informacija putem medija, kao ni uređivačka autonomija medija, a naročito vršenjem pritisaka, pretnjama, odnosno ucenom vlasnika medija ili novinara, navodi se u saopštenju.

Hibridni rad prema engleskom rečniku ,,Collins" predstavlja izmenjeni način radnog okruženja, poput kombinacije rada od kuće i iz kancelarije, a koji se u svetu masovno počeo primjenjivati tokom pandemije koronavirusa.

Kada je reč o promenama u načinu rada, istraživanje je pokazalo i da su medijske organizacije tokom 2021. nastavile sa redizajniranjem kancelarija, nadogradnjom tehnologija, smanjenjem kancelarijskih prostorija, kao i pregovaranjem sa zaposlenima o ugovorima koji bi im omogućili fleksibilniji rad. Osim toga, ovo istraživanje je pokazalo i da su neke medijske  redakcije zabrinute zbog toga što bi takav hibridni način rada mogao prouzrokovati manjak kreativnosti i komunikacije kod zaposlenika, kao i pojavu negativnog uticaja na mentalno zdravlje zaposlenih.

Većina ispitanika (70%) smatra i da su sa fleksibilnim načinom rada, novinske organizacije postale učinkovitije, dok su online sastanci održani tokom prisilnog rada na daljinu, često bili kraći i više poslovni, dok je skraćeno vreme putovanja na posao oslobodilo vreme za produktivniji rad.

Mnogi ispitanici su, kako se navodi, rekli i da je teže vratiti starije novinare u kancelarije, što dovodi do poteškoća u procesu obuke mladih novinara i rizika da mlađi novinari budu zanemarani.

Glavni urednik CBC Newsa iz Kanade Brodie Fenlon je rekao da su redakcije s razlogom napravljene kao “otvoreni prostori” i da je uprkos odličnom poslu obavljenom tokom rada na daljinu, bez sumnje bolje kada se radi zajedno u timu.

Zaposleni nemačke RTL televizije, kako se navodi u istraživanju, nedostajao je rad iz kancelarija, kao i to da istovremeno uživaju u višku fleksibilnosti tokom hibridnog modela rada.

Postoji i primer britanske novinske kompanije Reach PLC koja je u martu 2021. objavila da je zatvorila oko 75% svojih kancelarija i da će mnogi novinari stalno raditi od kuće, a svi zaposleni će u određenoj meri raditi pod hibridnim uslovima gde će odlaziti na sastanake ili u kancelariju, po potrebi.

Bez obzira na održavanje sastanaka uživo ili online, BBC je bio objavio preporuke za učinkovitije održavanje sastanaka generalno.

Istraživanje je obuhvatilo predstavnike 64 printana medija (48%), 33 digitalna (25%), 28 komercijalnih medija ili javnih servisa (21%), a ostali su bili predstavnici novinskih agencija ili organizacija za proveru činjenica.

Autori istraživanja su Federica Cherubini, Nic Newman i Rasmus Kleis Nielsen.

Tekst:MConline redakcija

Izvor: Reuters Institute

Radna grupa ima zadatak da do 30. septembra 2021. godine dostavi Ministarstvu kulture i informisanja tekst radne verzije Nacrta zakona o izmeni i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima, nakon čega će biti sprovedene javna rasprava u skladu sa propisima.

Član Radne grupe u ime RAB Srbija je Stevan Pajović, advokat.

Одлука о образовању Радне групе за израду радне верзије Нацрта закона о информисању..pdf

Cilj Medijske strategije, koja je usvojena 30. januara ove godine, a na kojoj je radila radna grupa od 18 članova, predstavnika države, novinarskih i medijskih udruženja, je unapređenje sistema javnog informisanja koji garantuje slobodu izražavanja, slobodu medija, bezbednost novinara, medijski pluralizam, razvijeno medijsko tržište i osnaženu novinarsku profesiju i u tom kontekstu Akcioni plan donosi niz mera za unapređenje bezbednosti, socio-ekonomskih i profesionalnih uslova rada novinara, zaštitu novirnarskih izvora, profesionalne autonomije, obezbeđivanje nezavisnosti javnih medijskih servisa i Regulatornog tela za elektronske medije, kao i funkcionalnosti i ažurnosti Registra medija.

Akcioni plan predviđa izmene 13 zakona, a najviše promena odnosi se na Zakon o javnom informisanju i medijima, Zakon o elektronskim medijima i Zakon o javnim medijskim servisima.

Primenom Akcionog plana, implementacijom Medijske strategije, kao i izradom seta novih medijskih zakona rukovodiće Ministarstvo kulture i informisanja.

U nastavku je link gde je objavljena ova odluka:

http://www.rem.rs/sr/arhiva/vesti/2020/03/odluka-o-odlaganju-placanja-naknade

Da podsetimo, ova odluka REM-a usledila nakon pisma Udruženja radio-stanica RAB Srbije od 17. marta u kojem se tražilo da se mediji oslobode naknade tokom trajanja vanrednog stanja.

- Sloboda medija je važno načelo i moramo svi da udružimo snage kako bi ostvarili napredak. Evropska unija će nastaviti da prati napredak sa stanovišta pristupanja Srbije Evropskoj uniji kako bi se postarali da se zemlja kreće u pravom smeru.

Kada je reč o medijskoj strategiji, on je kazao da u njoj postoje tri glavne oblasti, prva se tiče izazova koji se postavljaju pred novinarsku profesiju, kao što su status, bezbednost novinara i zaštita izvora, druga se tiče medijske koncentracije, oglašavanja, javnih nabavki i reklamiranja, a treća se odnosi na regulatorna tela.

Ambasador Norveške u Srbiji Jorn Eugen Gjelstad pozdravio je usvajanje medijske strategije za period 2020-2025. za koju je rekao da bi trebalo da ispravi nedostatke.

- Želim da pohvalim usvajanje medijske strategije. Svedoci smo početka procesa reforme koja ima za cilj profesionalizaciju medijske scene u Srbiji. Znamo da je za to potrebna politička volja da se podrže i štite mediji, njihova različitost i kritička uloga- rekao je Gjelstad i dodao da treba  ojačati uloga Saveta za štampu i da postoji i potreba za transparentnošću vlasništva i finansiranja medija.

Premijerka Ana Brnabić izjavila je da je rok za donošenje i usvajanje akcionog plana Medijske strategije 16. maj ove godine i da je cilj strategije sloboda medija i unapređenje medijskog okruženja.

Ana Brnabić je rekla da je ponosna na način na koji je Medijska strategija pisana, navodeći da je u radnoj grupi bilo devet predstavnika novinarskih udruženja i devet predstavnika države.

- Zaključiću da je moja molba – molba za dijalog - rekla je Brnabićeva.

Navodeći da je Evropski parlament 2011. godine konstatovao nedovoljan pristup internetu kao jedan od uslova za informisanje građana, ona je rekla da je Vlada Srbije ove godine izdvojila oko 18 miliona evra za podsticaje za operatore za uvođenje interneta u domaćinstvima. 

Šef Misije OEBS-a u Srbiji Andrea Oricio je rekao da su medijske reforme veoma važne i da je u izradi Medijske strategije zajedno sa Vladom Srbije i predstavnicima novinarskih i međunarodnih udruženja učestvovao i OEBS, u vidu pružanja primera najbolje prakse koje imaju druge zemlje.

-Cilj je ojačati ulogu regulatornih tela i njihovu nezavisnost, naročito tokom predizborne kampanje -kazao je Oricio.

Oricio je rekao da će odeljenje OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava ODIHR pratiti izborni proces u Srbiji.

Ispred RAB Srbija je u rezidenciji Ambasade Norveške bila Marina Dimitrić.

Članovi Radne grupe razmotrili su komentare i sugestije koje su dostavila nadležna ministarstva i usaglasili tekst dokumenta koji će sada, u skladu sa procedurom, biti upućen Vladi Srbije na usvajanje.

Premijerka Brnabić zahvalila je svim članovima Radne grupe na posvećenom radu tokom izrade ovog važnog dokumenta, koji treba da da okvir za unapređenje medijske scene u Srbiji.

Na predlog premijerke Brnabić, dogovoreno je da ista Radna grupa, nakon usvajanja strategije, nastavi rad na izradi Akcionog plana za period od tri godine, što znači da će predsednica RAB-a Maja Rakovic biti i u timu koji će raditi na tom akcionom planu.

Predsednica Vlade Srbije je takođe zahvalila predstavnicima međunarodnih organizacija – Misiji OEBS u Srbiji, Delegaciji EU u Srbiji, Ambasadi Kraljevine Norveške i Fondaciji Konrad Adenauer, na kontinuiranoj podršci celom procesu.

Sastanku su prisustvovali zamenik šefa Misije OEBS u Srbiji Džozef Melot, predstavnici Delegacije EU u Srbiji i Ambasade Kraljevine Norveške.

Pored Berčeka na skupu su govorili: Vladimir Marić, direktor Zavoda za intelektualnu  svojinu, Milan Todorović, generalni sekretar REM-a, Nikola Vilotić, direktor Organizacije proizvođača fonograma Srbije (OFPS), Srećko Barbarić, šef službe za dokumentaciju i raspodelu Organizacije muzičkih autora Srbije (SOKOJ), Sanja Stepanović, članica Upravnog odbora Organizacije za kolektivno ostvarivanje prava interpretatora (PI), Aleksandar Ivanjikov, direktor Organizacije filmskih autora Srbije (UFUS AFA ZAŠTITA), Marijana Vukašinović, direktorka sektora za multimedijalni sadržaj Telekoma Srbije, Slobodan Kremenjak, pravni zastupnik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM), a moderator skupa bio je Rodoljub Stojanović, vlasnik i direktor Multimedia Music i RICoM Publishing.

Zamenik predsednika RAB-a Ferenc Berček izjavio je da RAB Srbije ima odličnu saradnju sa oba društva za zaštitu kolektivnih prava, i da pozdravlja njihovu dobru nameru da pomognu najmanjim lokalnim medijima, što su i dokazali sa potpisivanjem sporazuma o popustima za najmanje medije.

- Radujemo se novom zakonu jer pratimo evropske tokove, ali da podsetim i da je svima u interesu da i medijsko tržište postane poput evropskog, kako bi svi bili zadovoljni. Takođe, RAB Srbija se nada da će sada, s usvajanjem izmena i dopuna zakona, da se stvore mogućnosti za pokretanje pregovora o novim tarifama i o pravednijoj raspodeli plaćanja autorskih prava, a među medijima...Radujemo se sve boljoj saradnji nosioca autroskih prava i korisnika autorskih prava i rešavanju svih eventualnih problema obe strane -rekao je Berček.

Direktor Zavoda za intelektualnu svojinu Srbije Vladimir Marić istakao je značaj donetog Zakona za rad celokupne kreativne industrije.

 - Nismo rešili sve probleme, ali stvari se pomeraju napred. Zakon je usklađen sa velikim brojem evropskih direktiva i treba da budemo ponosni na to - rekao je Marić.

Iz SOKOJa je istaknuto da je veliki problem taj što pojedini pružaoci medijskih usluga (poput N1) ne plaćaju naknade jer su registrovani u drugoj zemlji. Ukupno četiri emitera u Srbiji ne plaćaju naknadu zbog čega su se obraćali i evropskim organima, rekao je Srećko Barbarić iz SOKOJ-a.

- Veliki problem je što pružaoci medijskih usluga koji kompletan sadržaj proizvode u Srbiji, emituju ga iz Srbije i uređivačke odluke donose u Srbiji, kao opravdanje za neplaćanje naknade navode podatak da su registrovani u drugoj zemlji i da su dozvole za emitovanje pribavili u inostranstvu - rekao je Nikola Vilotić, direktor Organizacije proizvođača fonograma Srbije, a

Ovaj zakon između ostalog propisuje da su pružaoci medijske usluge u nadležnosti Republike Srbije dužni da se pridržavanju propisa iz oblasti autorskih i srodnih prava, ali neki emiteri se oglušuju o zakon.

U Regulatornom telu za elektronske medije (REM), su upoznati sa tom problematikom. Generalni sekretar REM Milan Todorović, kaže da je regulator još 2016. godine izašao sa saopštenjem, jer su u tom telu dobijali određene pritužbe na pomenuti problem, ali da je primarna delatnost REM-a bavljenje sadržajem, a ne tehničkim pitanjem reemitovanja programa.

- REM je primio određene primedbe pre tri godine i izvršio je posetu operatorima i tada je utvrdio da se suštinski signal ne emituje iz Srbije. Međutim moram da naglasim da se Regulatorno telo za elektronske medije bavi sadržajem, a ne reemitovanjem programa - istakao je Todorović.

Foto: Autorska prava