Radio dani RAB SRBIJA održaće se u hotelu Mona Plaza Zlatiboru, od 26. do 28 oktobra. 

Nadamo se da ćete biti sa nama da zajedno radimo, učimo i proslavimo naš veliki jubilej - 30. Radio dane RAB SRBIJA. 

Cilj istraživanja je da se prikupe relevantni podaci o statusu lokalnih i regionalnih radio stanica, uslovima u kojima rade, izazovima sa kojima se suočavaju, kao i o tome šta im je potrebno za unapređenje poslovanja, postizanje samoodrživosti i uspešno obavljanje funkcije javnog informisanja.

Do sada u Srbiji nisu postojali podaci ove vrste, niti je bilo realizovano sveobuhvatno istraživanje koje se bavi poslovanjem i funkcionisanjem lokalnih i regionalnih radio stanica. Zbog toga ne postoji ni dovoljno jasna slika o njihovoj ulozi i značaju, iako upravo ti mediji predstavljaju ključne izvore informisanja za veliki broj građana širom zemlje.

Istraživanje je započeto tokom juna, a njegovi rezultati biće predstavljeni u septembru. Prikupljeni podaci poslužiće kao temelj za definisanje budućih aktivnosti i strateških inicijativa RAB Srbija, ali će takođe biti dostupni svim zainteresovanim akterima iz oblasti radijskog i medijskog sektora.

Kako je jedan od osnovnih ciljeva udruženja RAB Srbija pružanje podrške radijskoj industriji kroz postavljanje profesionalnih standarda, edukaciju i istraživački rad, ovaj projekat ima višestruki značaj – ne samo za same radio stanice, već i za dalji razvoj i unapređenje čitave industrije.

Radio ostaje jedan od najdostupnijih i najpouzdanijih medija današnjice. Istovremeno, to je i jedini medij koji uspostavlja snažnu emotivnu vezu sa slušaocima, čime ima potencijal da podstakne društvenu angažovanost i pokrene pozitivne promene – često više nego bilo koji drugi medij.

Upitnik možete popuniti i na linku: https://www.surveymonkey.com/r/PHQY88V

Organizatori su za prolećne Radio-dane pripremili izuzetnu listu predavača i panelista – među kojima su Gerry Tabio, Robert Förster, Anita Šulentić, Dario Antunović, kao i brojni domaći stručnjaci. Počasni gost skupa biće Miloš Garić, državni sekretar za informisanje u Ministarstvu informisanja i telekomunikacija, a skup će tradicionalno otvoriti predsednica RAB SRBIJA Maja Rakovic. 

Prolećni Radio-dani donose presek najvažnijih tema koje oblikuju savremenu radijsku industriju, sa posebnim akcentom na nove tehnologije, veštačku inteligenciju, inovativne pristupe formatu, marketing, kao i izazove lokalnih i regionalnih stanica.

,,Društvene mreže kao (ne)pouzdan izvor informacija” – naziv je uvodnog panela. Panelisti će biti: Miloš Garić (državni sekretar, Ministarstvo informisanja),    Nataša Raketić (Radio Beograd 1) i  Anita Šulentić (Institut radijske industrije, Hrvatska), moderatzor će biti Nevena Azinović (Naxi radio). Biće ovo diskusija o ulozi društvenih mreža u kreiranju javnog mnjenja.

,,Savršeni radijski format” naziv je predavanja koje će održati Dario Antunović (direktor Enter Zagreb, Hrvatska). Kako izgleda format koji osvaja mladu publiku?  Antunović donosi i konkretne uvide iz prakse najdinamičnijeg radija u Hrvatskoj.

,,Veštačka inteligencija za radio stanice / Radiozeit i Radiotranscript”  je tema, a predavač je Robert Förster (Director Product Strategy, Radiozeit, Nemačka). Predstaviće AI alate koji pomažu lokalnim stanicama.

Radioplayer je stigao u Srbiju i na to je RAB posebno ponosan. O ovoj svetskoj platformi ali i o tome koje sve prilike donosi  srpskim radio-stanicama govoriće Marina Paunović (Radioplayer Srbija) i Ferenc Berček (Naxi Active radio / Fox radio).

Kako postići rast prihoda  je tema i na ovim Radio-danima, ali po prvi put ćemo slušati predavača Gerry Tabio (Creative Resources Group, SAD). Američki konsultant sa više od 30 godina iskustva u prodaji i kreativnom razvoju radio sadržaja. Dononeće konkretne strategije za povećanje prihoda lokalnih stanica.

Kada je reč o panelima - AI – Novi saveznik radija – tema je panel diskusije. Moderator će biti Ferenc Berček, a panelisti Ivan Zeljković (voditelj, TV/radio), Vladimir Lelićanin (CTO, HAL8 / SAE Institut),    Anita Šulentić (Institut radijske industrije, Hrvatska), Robert Čoban (predsednik, Color Press Group). 

O softveri za emitovanje programa i o drugim tehničkim rešenjima govoriće Fábián Zoltán, Brocz Márton, Cserpes András (Broadmax, Mađarska)

Položaj i ekonomska održivost lokalnih i regionalnih radio stanica naziv je panel diskusije koja će biti održana poslednjeg dana skupa. Moderator: Maja Raković (predsednica, RAB Srbija). Panelisti: Nikola Kovačević (NAXI radio, Beograd), Ferenc Berček (Active radio, Bečej), Milan Medenica (Lux radio, Smederevo), Ilija Petronijević (Radio San, Užice), Mario Radojković (Banker radio, Niš).     Diskusija o izazovima i mogućnostima opstanka lokalnih medija, prihodima, oglašivačkom tržištu i digitalnoj transformaciji.

Pored stručnog programa, učesnike očekuju i brojni društveni sadržaji – koncerti, svečane večere i prilike za neformalno druženje uz Shazam Band, Lenu Kovačević, Natašu Mihajlović  Emila Fetahovića.

Završnog dana skupa, održava se i Skupština RAB Srbija.

Upravo ovakvi susreti omogućavaju razmenu ideja, regionalnu i lokalnu saradnju i osnaživanje radijske zajednice kroz inovacije i zajedničke izazove.

Zbog velikog broja učesnika i gostiju, organizatori RAB SRBIJA smeštaj su obezbedili u čak četiri hotela, pored Mona Plaze, tu su i All Seasons, Agape i 21^st Century. 

Ove prolećne Radio dane obeležiće zanimljiva i korisna predavanja i paneli na sve one teme koje nas svakodnevno okupiraju.

Ovog puta očekuje nas izuzetno predavanje na temu marketinga i prodaje na radio stanicama koje će održati Gerry Tabio (SAD), jedan od najvećih svetskih stručnjaka kada je u pitanju proaktivan proces prodaje koji omogućava kontinuiran rast prihoda.

Robert Forster iz Nemačke predstaviće nam Radiozeit / RadioTrascript softver koji radijski sadržaj čini pristupačnijim i koji može biti od velike pomoći u radu svake radio stanice.

Pričaćemo i o veštačkoj inteligenciji – ne kao naučnoj fantastici, već kao našem svakodnevnom saputniku. Na panelima ćemo saznati kako nam AI može pomoći u radu, gde nam najviše koristi i kako da ga najbolje iskoristimo. Dotaknućemo se i društvenih mreža – da li mogu biti izvor informacija i kako ih pametno koristiti u radijskom kontekstu.

Radio dani, koje organizuje Udruženje radio stanica RAB Srbija, održaće se od 11. do 13. maja 2025. godine u hotelu Mona Plaza na Zlatiboru. Ovaj događaj okuplja radijske profesionalce iz Srbije i regiona, pružajući im priliku za razmenu znanja, iskustava i ideja.​

Maja Rakovic, predsednica RAB Srbija, vlasnica i glavna i odgovorna urednica Naxi radija, u svojoj poruci istakla je značaj ovog skupa:​ „Dragi moji, približavaju nam se naši Radio dani, ponosno ističem 29. po redu, i mi vas čekamo od 11. do 13. maja u hotelu Mona Plaza Zlatibor da se radujemo zajedničkom susretu, da znamo da ćemo i ovog puta podeliti znanje, iskustvo, da ćemo razmeniti ideje, da ćemo uživati u divnoj muzici i još boljem društvu.“​

Očekuje se bogat program sa predavanjima i panelima o aktuelnim temama u radijskoj industriji, kao i večernji muzički programi. Događaj će okupiti veliki broj učesnika iz zemlje i inostranstva, uključujući vlasnike i direktore radio-stanica, urednike, voditelje, dizajnere zvuka i druge radijske profesionalce.​

Cilj okruglog stola bio je započinjanje razgovora o utvrđivanju posebnih poslovnih pravila između REM-a i prehrambene industrije u vezi sa  neprikladnim oglašavanjem hrane ili pića, koji sadrže visoke udele masnoće, trans-masnih kiselina, so/natrijuma ili šećera.

(Foto: Sajt REM-a)

Okruglom stolu su prisustvovali predstavnici Ministarstva informisanja i telekomunikacija, pružaoca medijskih usluga i javnih servisa, marketinških agencija, organizacija civilnog sektora i drugih strukovnih udruženja.

Predstavnici regulatora predstavili su potencijalne načine uvođenja koregulatornih principa, trenutni pravni i regulatorni okvir komercijalnih komunikacija, koji dozvoljava uspostavljanje koregulacije u ovoj oblasti, kao i novine koje donosi revidirana Direktiva o audiovizuelnim medijskih uslugama (2018) u oblasti komercijalnih komunikacija.

Za kraj, diskutovano je i o zaštiti maloletnika u digitalnom okruženju u smislu štetnih sadržaja komercijalnih komunikacija.

Okrugli sto je organizovan kao nastavak prethodne aktivnosti – radionice o novim pravilima o komercijalnim komunikacijama u okviru projekta „Zaštita slobode izražavanja i medija u Srbiji“ (PROFREX), koja je deo zajedničkog programa Evropske unije i Saveta Evrope “Horizontal Facility“ za Zapadni Balkan i Tursku 2023-2026.

Predstavnici RAB Srbija Nikola Kovačević i Marina Paunović su prisustvo evropskim Radio-danima iskoristili i za susrete sa predstavnicima velike svetske radijske platforme Radioplayer, te je Srbija postala 25. zemlja koja se pridružila Radioplayer porodici.    ​

Tokom konferencije Radiodays Europe, učesnici su imali priliku da prisustvuju različitim sesijama koje su pokrivale teme kao što su inovacije u radiju, integracija veštačke inteligencije, razvoj podcasta i strategije za angažovanje publike. Događaj je pružio platformu za razmenu ideja, umrežavanje i diskusiju o budućnosti radio i audio industrije.

Program Radiodays Europe je započeo 9. marta, sa sedam različitih tematskih skupova, uključujući:​

AI Summit 2025: Istraživanje kako veštačka inteligencija transformiše radio i audio industriju, uz studije slučaja iz Evrope. ​

Programming Summit 2025: Diskusije o ključnim temama za programske direktore i radio producente, sa fokusom na inovacije i strategije za unapređenje sadržaja. ​

Audiobooks Summit 2025: Razmatranje trenutnih trendova i budućnosti audio knjiga, uključujući tržišne modele i uticaj na radio industriju. ​

 Podcast Summit 2025: Fokus na najnovije trendove u podcastingu, strategije za angažovanje publike i monetizaciju sadržaja.​

 RDE Inclusive Summit 2025: Diskusije o inkluzivnim radnim praksama, postavljanju ostvarivih ciljeva i samorazvoju u radio industriji. ​

 Sales Summit 2025: Strategije za unapređenje prodaje i marketinga u radio i audio sektoru.​

Youth Summit 2025: Razmatranje načina za privlačenje i zadržavanje mlađe publike u svetu radija i audio sadržaja.​

Zvanično otvaranje održano je 10. marta, uz prisustvo istaknutih govornika:​

Cilla Benkö, generalna direktorka švedskog radija i potpredsednica Evropske radiodifuzne unije (EBU), koja je govorila o budućnosti linearnog radija i njegovoj ulozi u kriznim situacijama. ​

Aled Haydn-Jones, direktor BBC Radio 1, koji je istakao važnost radija kao saveznika u muzičkoj industriji i potrebu za zajedničkim radom evropskih medija za svetliju budućnost. ​

Stefan Möller, predsednik Asocijacije evropskih radija (AER), koji je naglasio trenutne prioritete evropskog radija kako bi bio lako dostupan i slušan na svim platformama. ​

Organizatori Radiodays Europe najavili su da će grad domaćin sledeće godine biti Riga, od 22. do 24. marta 2026. 

Ministarstvo ovom prilikom zahvaljuje udruženjima na tome što su prepoznala značajno povećan angažman celokupnog tima Ministarstva koje je uspostavljanjem Jedinstvenog informacionog sistema, predviđenog Zakonom o javnom informisanju i medijima, učinilo veliki korak u obezbeđivanju dodatne transparentnosti procedura sprovođenja konkursa, kao i njihove efikasnosti, navodi se u saopštenju ministarstva.

Istovremeno, ministarstvo podseća na to da je za realizaciju ovogodišnjih konkursa opredelilo rekordnih 427.500.000,00 dinara što predstavlja značajno uvećanje u odnosu na prethodnu 2024. godinu kada je u tu svrhu bilo opredeljeno 337.000.000,00 dinara.

Odluka ministarstva da se značajno uveća iznos sredstava opredeljenih u ovu svrhu, kao i da bude produžen vremenski okvir trajanja roka za dostavu predloga projekata na konkurse raspisane od strane Ministarstva još jedan je u nizu primera konstruktivnosti i plodotvornosti dijaloga koji je Ministarstvo iniciralo neposredno po svom formiranju u ovom sazivu i koji intenzivno i u kontinuitetu vodi sa brojnim partnerima unutar medijske zajednice.

Ovom prilikom podsećamo i na to da je, sa ciljem potpune i blagovremene implementacije Jedinstvenog informacionog sistema, ministarstvo održalo i brojne konsultativne sastanke kojima su prisustvovala odgovorna lica u jedinicama lokalne samouprave sa celokupne teritorije Republike Srbije.

Do danas je u okviru Jedinstvenog informacionog sistema za sprovođenje i praćenje sufinansiranja projekata u oblasti javnog informisanja (JIS) registrovano 1433 fizičkih lica, 40 udruženja koja predlažu kandidate za članove komisija, 142 organa koji raspisuju konkurse, 750 učesnika na konkursima i 170 lica prijavljenih za kandidate za članove komisija.

Ministarstvo najavljuje i to da će preliminarna lista kandidata za članove komisija biti objavljena 4. marta tekuće godine nakon čega će kandidatima biti omogućeno da u roku od 8 dana podnesu eventualni prigovor u vezi sa ukupnim iznosom bodova kojim su ocenjeni. Po okončanju ovog procesa ministarstvo će objaviti konačnu listu članova komisija.

RAB SRBIJA broji preko 170 lokalnih i regionalnih radio-stanica, a predsednica medijskog udruženja Maja Rakovic nije skrivala zadovoljstvo što je radio danas sve slušaniji, a u programskom i produkcijskom smislu sve kvalitetniji. Kao kruna i potvrda toga stigla je vest da je zvanično potpisan ugovor sa svetskom radijskom digitalnom platformom Radioplayer, najavila je s ponosom Maja Rakovic.

- Veoma sam srećna i ponosna što smo uspeli u tome da u Srbiju dođe najveća svetska digitalna platforma Radioplayer. Radio će biti još dinamičniji i interaktivniji medij koji i dalje nudi nove načine komunikacije. Takođe, veoma sam ponosna i što je Udruženje RAB SRBIJA, na čijem sam čelu od osnivanja, uspelo da isključivo zajedničkim zalaganjima i stremljenjima članica, profesionalizam uvek drži na prvom mestu u borbi da radio-industrija  bude što razvijenija. Naše udruženje je i nastalo sa ciljem da osnaži radio, ali i da okupi i ujedini lokalne i regionalne radio-stanice Srbije i u tome smo uspeli – izjavila je Maja Rakovic.  

Na proslavi koja je upriličena u IN hotelu dodeljeno je priznanje ,,Radijski prijatelj godine” i uručene su nagrade ,,VRABAC”.  ,,Radijski prijatelj godine” za 2024. godinu dodeljeno je poverenici za zaštitu ravnopravnosti Brankici Janković, između ostalog, zbog toga što je svojim radom i angažovanjem doprinela osnaživanju radijske industrije naše zemlje i regiona.

-  Zahvaljujem na ovom priznanju. Moram da istaknem da pozdravljam to što vi, radijski poslenici, brižljivo birate teme i etički i odgovorno se bavite izveštavanjem i brigom o ljudima, a naravno tu je i dobra muzika i pesma koje sve nas oplemenjuje… Zato posebno zavređujete da se čujete što dalje i imate i ubuduće moju podršku – izjavila je Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti.   

   (Brankica Janković)

Nagrada VRABAC dodeljuje se u četiri kategorije za najbolje radijske reklame i džinglove, a ustanovljena je u cilju promocije i osnaživanja radio-reklama i radijske produkcije. Reč je o jedinom priznanju tog tipa koje se dodeljuje u našoj zemlji. Stručni žiri ove godine bio je u sastavu: Olga Kepčija, urednica i voditeljka emisija na Radiju Beograd 202, Nikola Parun, head of PR & Digital Media Ovation BBDO i Vladan Đurđević Vlajko, jedan od osnivača i basista grupe Neverne Bebe.

Nikola Parun je rekao da su u produkcijskom smislu radijske reklame iz godine u godinu sve kvalitetnije, kao i da ga posebno raduje to što male lokalne stanice ne zaostaju po idejama od velikih reklamnih kuća.

U konkurenciji najboljih ID džinglova nagrade su osvojili: zlatni VRABAC – Radio Delta (Novi Sad) za džingl “Slušajte decu”; srebrni VRABAC – Naxi Banker radio (Niš) za džingl “Dečija nedelja na Naxi Banker radiju” i bronzani VRABAC – Radio Aleksinac za džingl “Identifikacioni talasi”. U konkurenciji najboljih pevanih reklama i džinglova, zlatni VRABAC- Leo Burnett (Beograd) – A1 – Srećičica; srebrni VRABAC - NM Produkcija (Novi Sad) – Kobasicijada u Turiji i bronzani VRABAC - Tim talenata (Beograd) – Ćimo nameštaj. U konkureniciji radio-reklama do 20 sekundi nagrade su osvojili: zlatni VRABAC - NM Produkcija (Novi Sad) – Lagosa – hvalila se jetra; srebrni VRABAC - Naxi radio (Beograd) – BeotelNet i bronzani VRABAC - Pioniri Communications (Beograd) – Skoči do Kengura u Sombor. U konkurenciji radio-reklama do 40 sekundi nagrade su osvojili: zlatni VRABAC - Naxi M radio (Kraljevo) – Dubovac kop; srebrni VRABAC - Naxi Banker radio (Niš) – Klopa – brza hrane i bronzani VRABAC - Tim Talenata (Beograd) – Pirke Solar.

Brojne zvanice u IN hotelu u Beogradu na 16. rođendanu RAB SRBIJA uživale su u ex-Yu hitovima u novom aranžmanu i interpretaciji Fantoma. Na kraju, predsednica RAB Srbija najavila je 29. Radio -dane, koji će biti organizovani od 11. do 13. maja na Zlatiboru.

Svetski dan radija 13. februar će najveće regionalno Udruženje radio-stanica RAB SRBIJA ove godine obeležiti velikom promocijom radija kao medija. Preko 170 članica ovog udruženja će puštati  džingl koji slavi radio kao medij, a u svojim programima govoriće o radiju i o toj posebnoj i neraskidivoj vezi između radija i slušalaca.  

Udruženje RAB SRBIJA na Svetski dan radija obeležava i 16. rođendan. Na proslavi koja će biti upriličena tim povodom, biće dodeljene nagrade ,,VRABAC” i ,,Radijski prijatelj godine”.

Nagrada VRABAC dodeljuje se u četiri kategorije za najbolje radijske reklame i džinglove. Reč je o jedinom priznanju tog tipa koje se dodeljuje u našoj zemlji. Nagrada ,,Radijski prijatelj godine” je najveće godišnje priznanje RAB SRBIJA i biće dodeljeno po peti put, a ovo udruženje priznanje dodeljuje pojedincu koji svojim radom i angažovanjem doprinosi osnaživanju radijske industrije naše zemlje i regiona.

- Radio u Srbiji postoji više od jednog veka i to je medij čija snaga samo raste sa godinama i novim tehnologijama. Da podsetim, kada se pojavila televizija a posebno internet, svi su radiju predviđali pad slušanosti… Međutim, on je uspeo da iskoristi pojavu novih tehnologija, da se nadgradi sa pojavom interneta i da danas bude slušan u svakom delu svetu. To je i medij koji je uvek uz svoje slušaoce – u kolima, na poslu, kod kuće… i oni mu i najviše veruju. Udruženje RAB SRBIJA na čijem sam čelu punih 16 godina je i nastalo s ciljem da osnaži radio, da ujedini i okupi lokalne i regionalne radio-stanice Srbije, kako bismo zajedno, uz konstantnu edukaciju i savetovanje, podigli nivo radija i u tome smo uspeli. Moram da kažem i da sam veoma ponosna na to što je RAB SRBIJA prepoznato i van okvira naše zemlje kao visoko profesionalno udruženje, tako da naši članovi učestvuju u svim relevantnim medijskim radnim telima i u kreiranju i donošenju odluka koje su od značaja i za medijsku scenu i za budućnost radija kao medija – izjavila je Maja Rakovic, predsednica RAB SRBIJA.

RAB SRBIJA je i ponosni partner Radiodays Europe, koji će ove godine biti održani u martu u Atini.

Na kraju, da podsetimo da je UNESKO 13. februar ustanovio kao Svetski dan radija 2011. godine, a ovaj datum je odabran jer je 13. februara 1946. godine prvi put emitovan program Radija Ujedinjenih nacija.

Srećan nam Svetski dan radija!

Iako Pariski sporazum dobija veliki značaj, radio doprinosi postizanju svojih međunarodnih ciljeva podržavajući stanovništvo suočeno sa klimatskim promenama kroz širenje informacija o klimatskim promenama. Svim radijskim profesionalcima i volonterima, svuda u svetu, UNESCO čestita Svetski dan radija i pozdravlja svakodnevni rad i posvećenost budućnosti naše planete, našoj budućnosti – navodi se u saopštenju UNESCO.

UNESCO svake godine različitim temama obeležava Svetski dan radija, a ove godine tema je klimatske promene jer radio kao medij značajno doprinosi ovoj temi.

U cilju podrške radio stanicama u njihovom novinarskom izveštavanju o ovom pitanju, Svetski dan radija 13. februar 2025. biće posvećen temi „Radio i klimatske promene“.

Pored popularisanja ekoloških koncepata, emitovanjem proverenih informacija nezavisno od ekonomskih, ideoloških i političkih moći, radio može uticati na percepciju slušalaca o klimatskim promenama i važnosti koja se toj temi pridaje, navodi se na sajtu UNESCO.

,,Dajte glas slušaocima. Slušaoci imaju bogato znanje o stvarnosti klimatskih promena i mogućim rešenjima, posebno ljudima iz ruralnih zajednica i starosedeoci ili oni koji su doživeli ekološke katastrofe na određenim lokalitetima, kao što su zagađenje sa industrijskih lokacija, nestašice hrane izazvane klimatskim uslovima, neprečišćene otpadne vode itd", navodi se u tekstu.

U slučaju ekoloških katastrofa, radio često postaje jedini izvor informacija i podrška za stanovništvo, jer radi čak i bez struje ili interneta, može da dopre do veoma velikog broja ljudi u isto vreme i na njega ne utiču problemi zemaljske ili satelitske distribucije. Na ovaj način emiteri održavaju komunikacioni sistem koji spašava živote u vanrednim situacijama.

Svetski dan radija 2025. slavi napore radio emitera da osposobe građane za kompetencije koje su im potrebne da bolje razumeju klimatsku krizu i da se izbore sa njom, navodi UNESCO.

Tokom tri dana, u više od 60 sesija, biće reči o inovativnim pristupima distribuciji audio sadržaja, novim formatima na radiju, produkciji brendiranih, narativnih i njuz podkasta. 

Upotreba alata i servisa na bazi generativne VI biće predstavljena iz perspektive: marketinga i prodaje, uređivanja i kreiranja sadržaja, strateških analiza i tehničko-tehnoloških inovacija. 

Prvog dana, na programu je sedam specijalizovanih događaja koji pružaju dublji uvid u prodaju, razvoj talenata i sadržaja, produkciju audioknjiga i podkasta, upotrebu veštačke inteliencije i modele inkluzivnih i održivih programa.

Drugog dana, 10. marta, izmedju ostalog, biće diskutovano o podacima koje Spotify generiše, najboljim radijskim promocijama i budućnosti podkastinga. 

Pre objave sledećeg domaćina RDE, trećeg i poslednjeg dana će svoje  iskustvo u proizvodnji čuvenih “koncerata za malenim stolom” (Tiny Desk concerts) podeliti NPR-ov producent i voditelj Bobby Carter. 

RAB Srbija, partner Radiodays Europe, za sve svoje članove omogućio je registraciju uz promo kod po nižoj ceni do 15.februara.

Više o programu na ovom linku.

Onlajn portal Jedinstvenog informacionog sistema na već je raspolaganju korisnicima, i to na zvaničnoj internet prezentaciji Ministarstva putem veb adrese: www.jis.mit.gov.rs   

Puštanje u upotrebu platforme Jedinstvenog informacionog sistema odvijaće se kroz dve faze koje će biti usklađene sa vremenskim okvirom sprovođenja konkursa kako bi čitav posao bio obavljen u planiranim rokovima.

Tokom prve faze, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, na osnovu člana 7. stav 1. predmetnog Pravilnika, poziva sve obveznike unosa podataka i dokumenata, odnosno organe koji raspisuju konkurse u oblasti javnog informisanja kao i učesnike konkursa, da počevši od 8. januara, u roku od 15 (petnaest) dana, imenuju jedno ili više ovlašćenih lica koja će u ime i za račun obveznika vršiti poslove unosa podataka i dokumenata preko veb portala JIS-a.

Takođe, od 8. januara počinje i rok za prijavu kandidata za članove komisija za izbor projekata koji će biti sufinansirani.

U drugoj fazi, koja će početi sa radom tokom druge polovine januara, biće omogućene funkcionalnosti objavljivanja konkursa, kao i mogućnost prijave medijskih projekata na konkurs za sufinansiranje. Informacija o početku druge faze biće blagovremeno objavljena na zvaničnoj internet prezentaciji ministarstva, saopšteno je iz ministarstva.

Ovogodišnji laureat specijalnog priznanja "Vladimir Čeh" je Maja Rakovic, predsednica RAB SSRBIJA i vlasnica i glavna i odgovorna urednica NAXI radija, koja je ovo priznanje dobila za kontinuiranu decenijsku posvećenost razvoju i unapređivanju radija.

UEPS je prošle godine ustanovio ovu nagradu u znak sećanja na velikog marketinškog stručnjaka i autora kultnih radijskih emisija Vladimira Čeha.

Ovo veliko priznanje sinoć na svečanosti Maji Rakovic uručio je Viktor Nikolić, predsednik Upravnog odbora UEPS-a. 

- Imala sam tu čast da ove godine budem dobitnica priznanja ,,Vladimir Čeh" za kontinuiranu decenijsku posvećenost razvoju i unapređivanju radija. Posebno sam srećna i ponosna što sam upravo ja dobitnica ovog velikog priznanja i što nagrada nosi ime čoveka koga sam poznavala i sa kojim sam delila iste vrednosti i ljubav prema radiju. Zahvaljujem UEPS-u u na ovom divnom priznanju – izjavila je Maja Rakovic.

Maja Rakovic je ovo veliko priznanjje posvetila Nikoli Kovačeviću, generalnom direktoru Naxi Media Mix-a i idejnom tvorcu brojnih platform i čoveku koji je Naxi radio uveo u svet digitalnih radio stanica, unoseći na Naxi radio duh inovativnosti i budućnosti.   

Po jedan član Saveta REM-a biće izabran od devet predlagača: novinarskih udruženja; univerziteta; udruženja čiji su ciljevi zaštita dece; elektronskih medija; nacionalnih saveta nacionalnih manjina; crkvi i verskih zajednica; Zaštitnika građana, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti; Udruženja filmskih, scenskih i dramskih umetnika i Udruženja kompozitora; Udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja.

ELEKTRONSKI MEDIJI

Udruženje radio stanica RAB SRBIJA:

Miloš Rajković

Tanja Vojvodić Mitrović

Grupa predlagača (Asocijacija radio i televizija Srbije ARTS, Privredna komora Srbije, Asocijacija digitalnih i elektronskih medija ADEM, Udruženje elektronskih medija ComNet, Udruženje medija i medijskih radnika):

Jovana Vitez

Tanja Vojvodić Mitrović

Nova mreža Srbije:

Tanja Vojvodić Mitrović

Miloš Rajković

Novinarska udruženja:

NUNS

Snježana Milivojević

Mileva Malešić

Ujedinjeni TV eksperti (Profesionalno udruženje novinara Srbije, Strukovna asocijacija novinara Srbije, Udruženje sportskih novinara i SANS, Društvo novinara Vojvodine, Društvo novinara Niša)

 Dejan Vuk Stanković

 Petar Kočić

Univerziteti:

Univerzitet umetnosti:

Ivan Medenica

Vanja Šibalić

EDUCONS:

Dragan Guzijan

Milorad Vukašinović

Singidunum, Unverzitet u Novom Sadu, Univerzitet u Prištini:

 Milorad Vukašinović

 Zoran Jevtović

Megatrend:

Aleksandar Gajović

Udruženja čiji su ciljevi zaštita dece:

Grupa predlagača (Mreža organizacija za decu Srbije, Prijatelji dece opštine Odžaci, Imam ideju, Star Hub, Društvo za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama, Plava ptica, Međuopštinska organizacija za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama Stara Pazova-Inđija, ZAJEDNO – Udruženje za podršku osobama sa psihofizičkim smetnjama, Savez udruženja za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama Srbije…):

Aleksandra Krstić

Dušan Aleksić

Grupa predlagača (Centar za nestalu i zlostavljanu decu – Igor Jurić, Beogradski centar za osobe sa invaliditetom, Bezbedno dete, Udruženje za pomoć mentalno nedovooljno razvijenim osobama Ivanjica, Feniks, Integrativni global centar Kragujevac, Centar Novi svet, Društvo za pomoć MNRO Aleksandrovac, Udruženje Zagrljaj, Snaga porodice, Udruženje za pomoć MNRO Tahir Taša Delić, Udruženje Roma Novi Bečej, Udruženje Ružica, Naša Surdulica, Savez udruženja za pomoć MNRO, Klub evropskih aktivista, Mreža mladih Srbije)

Milanka Gvojić

Milorad Milinković

Svetska organizacija Roma:

Vladan Škorić

Ljuan Koka

NACIONALNI SAVETI NACIONALNIH MANJINA

 Ištvan Bodžoni – nacionalni savet mađarske nacionalne manjine

Muhedin Fuljanin – nacionalni savet bošnjačke nacionalne manjine

CRKVE I VERSKE ZAJEDNICE

Grupa predlagača (Srpska pravoslavna crkva, Rimokatolička crkva, Islamska zajednica, Jevrejska zajednica):

 Sanja Anđelković

Snežana Miljković

Mešihat islamske zajednice:

Mevljud Dudić

Misala Pramenković

ZAŠTITNIK GRAĐANA, POVERENIK ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI I POVERENIK ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI:

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti:

Saša Mirković

Gordana Predić

Poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja i Zaštitnik građana:

Stevica Smederevac

Žarko Ristić

UDRUŽENJA FILMSKIH, SCENSKIH I DRAMSKIH UMETNIKA I UDRUŽENJA KOMPOZITORA

Udruženje dramskih umetnika Srbije:

Ivan Lalić

Željko Hubač

Grupa predlagača (Udruženje muzičkih umetnika, Maestro, Udruženje nastavnika muzicke kulture Srbije, Udruženje scenskih umetnika USUS):

Leontina Pat

Aleksandar Petrović

Udruženje kompozitora Vojvodine:

Leontina Pat

Ira Prodanov Krajišnik

UDRUŽENJA ČIJI SU CILJEVI OSTVARIVANJE SLOBODE IZRAŽAVANJA

Grupa predlagača (ANEM, AŽC, BCLJP, BIRN, Građanske, BOŠ, CK13, CRTA, LABRIS, MEDIA REFORM CENTAR, NNŠ, KLJP):

Dubravka Valić Nedeljković

Rodoljub Šabić

Traparić je rođen je 1978. godine u Novom Sadu, a osnovnu školu i gimnaziju završio je u Bačkoj Topoli. Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, diplomirao je 2004. godine, magistarke studije privrednopravnog smera upisao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu školske 2005/06. godine, a magistarsku tezu pod nazivom ,,Zaključivanje ugovora u elektronskoj trgovini”, na istom fakultetu odbranio je 2010. godine, čime je stekao zvanje magistra pravnih nauka. Doktorske studije je upisao ove godine na istom fakultetu.

Traparić je karijerno je prošao put od pripravnika do načelnika. Radnu karijeru započeo je u nekadašnjem Pokrajinskom sekretarijatu za informacije 2005. godine, kao pripravnik za pravne poslove, u periodu od 2006. do 2008. godine, bio je zaposlen kao stručni saradnik za pravne poslove, a od sredine 2008. do 2016.  godine, bio je zaposlen kao samostalni stručni saradnik II za medije – šef odseka za unapređenje medija, zatim se do 2023. godine, nalazio na radnom mestu viši savetnik za opšte - pravne poslove - načelnik odeljenja.

Vršilac dužnosti pomoćnika pokrajinskog sekretara za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, zadužen za javno informisanje, medije i analitiku bio je od februara 2023. godine do  novembra ove godine.  

(D. Traparić, foto sajt MIT)

U zvaničnoj biografiji na sajtu ministarstva navodi se da je Traparić ,,u okviru redovnog posla, obavljao i najsloženije stručne poslove i studijsko analitičke poslove koji su podrazumevali visok stepen stručnosti, samostalnosti i iskustva; rukovodio je radom odeljenja, organizovao, objedinjavao i usmeravao rad izvršilaca u odeljenju, obavljao je najsloženije stručne poslove, normativno-pravne, opšte-pravne i studijsko analitičke poslove, koji zahtevaju posebno specijalističko znanje i iskustvo, pripremao je predloge odluka i opštih akata koje predlaže, odnosno donosi sekretarijat, izrađivao veliki broj ugovora, izrađivao predloge sporazuma o saradnji i predloge sporazuma, odnosno protokole o finansiranju i sufinansiranju programa i projekata u oblasti javnog informisanja, radio je na izradi generalnih i pojedinačnnih rešenja o dodeli finansijskih sredstava korisnicima budžetskih sredstava u oblasti javnog informisanja na teritoriji AP Vojvodine; učestvovao je u izradi predloga zaključaka povodom analiza, izveštaja i informacija koje se odnose na finansiranje i sufinansiranje projekata i programa u oblasti javnog informisanja, pružao je stručnu pravnu pomoć korisnicima budžetskih sredstava u oblasti javnog informisanja; učestvovao je u saradnji sa organima na svim nivoima vlasti u oblasti javnog informisanja, odnosno informisanja, radi iznalaženja predloga bolje i uspešnije pravne regulative subjekata u navedenim oblastima, pratio je i primenjivao medijske propise, propise koji regulišu radne odnose, izrađivao je i druge akte povodom radnih odnosa,  učestvovao u izradi izveštaja o manjinskim medijima za Kancelariju za ljudska i manjinska prava, sarađivao sa Komisijom za kontrolu državne pomoći, Agencijom za borbu protiv korupcije, kao i drugim institucijama i ustanovama u zemlji, prati propise koji regulišu prava nacionalnih manjina-nacionalnih zajednica, obavljao je i druge redovne pravne poslove u okviru delatnosti Pokrajinskog sekretarijata”.

Član Radne grupe za izradu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima bio je 2020, a sada je član Radne grupe za izradu i praćenje sprovođenja Akcionog plana za primenu Strategije razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji za period 2020-2025. godine, kao i član Radne grupe za izradu radne verzije Nacrta zakona o javnim medijskim servisima.

Za potrebe radnog mesta i svog ličnog usavršavanja pohađao je brojne kurseve i seminare, a između ostalih:  Prevencija korupcije – etika i integritet u javnom sektoru; Trening za trenere iz oblasti etike i integriteta za javnu administraciju; Postupak za donošenje propisa i pravila nomotehnike; Fondovi Evropske unije - od ideje do realizacije; Način uvođenja finansijskog upravljanja i kontrole i izrade internih procedura za poslovne procese; Upravljanje stresom – strategije prevazilaženja; Komunikacijske veštine – osnove asertivnog ponašanja; Značaj pismenosti u organima pokrajinske uprave; Način uvođenja finansijskog upravljanja i kontrole i izrade internih procedura za poslovne procese; ECDL digitalna pismenost, navodi se na sajtu Ministarstva informisanja i telekomunikacija.

- Pesma je jako moćna i nikada dosada nisam sličnu uradila. To je predivna, posebna, velika balada - rekla je Nataša Mihajlović.

Nataša je pesmu posvetila rođenom bratu, koji je bio dve godine stariji od nje i koji je pre 20 godina izvršio samoubistvo. Ona je, kako je rekla, sada spremna da pokrene ovu važnu temu kroz jedini njen način izražavanja a to je muzika.

- Novu pesmu "Probudi me, zovi me” posvetila sam mom bratu Raletu koji je dok sam spavala, u sobi pored, sebi oduzeo život. Tada nisam uopšte znala da se nešto u njemu dešava... Cela poruka pesme jeste – razgovarajmo. Kao umetnik, ja danas jedino mogu da kroz pesmu uđem u srca ljudi. Snažno želim da ljudi međusobno razgovaraju, da pričaju sa prijateljima, porodicom, partnerom, ali i psiholozima o tome kako se osećaju, o problemima koji ih tište i da tako dođu do rešenja. Ceo projekat se zove kao i pesma "Probudi me, zovi me”. Sada sam spremna da pokrenem i ovu priču i ceo projekat koji će pratiti i ovu pesmu ali i ovu važnu temu – rekla je Nataša Mihajlović.   

 U četvrtak, 14. novembra u  Lisabon baru, pored promocije nove pesme biće organizovan i stručni panel na temu depresije i prevencije. Učestvovaće magistar Dušan Vuković, klinički dečiji psiholog, psiholog Tanja  Bokun, predsednica Centra za prevenciju suicida "Srce” i sociolog Maja Rakovic, predsednica Udruženja radio stanica RAB SRBIJA, koja će govoriti o značaju i snazi radija i muzike kao psihološke podrške u teškim trenucima, kao i o tome koliko je medijska podrška važna, ali kroz profesionalno i etičko izveštavanje o ovoj temi. 

- Kroz ovaj projekat, takođe želim da svi mi kao društvo krenemo direktnije da govorimo i o oblicima depresije, i o sucidu i o načinima prevencije. Snažno želim da radimo na prevenciji kako ne bi dolazalo do sucida, ali i drugih samodestruktivnih oblika ponašanja poput alkoholizma, narkomanije, parališućih strahova…  Nekako, mislim da razgovarajući i pričajući možemo doći do spoznaje gde je problem, koji su izazovi i gde je rešenje. Mnogo je tišine u svakom smislu, a ja želim da pokušam da pesmom razbijem tu tišinu, kada je reč o ovoj temi – izjavila je Nataša Mihajlović.

Podsećamo da nažalost i dalje živimo u društvu koje ima veoma stigmatizujuće postupke kada je u pitanju suicid i mentalno zdravlje, a takvi postupci generišu dodatnu patnju, bol, stid i mnoga druga teška osećanja kod bliskih osoba, koje su neretko izložene osudi i izolaciji, a njihov dignitet i dignitet preminule osobe se ne poštuje. Tu je vaoma važno etičko i ne senzacionalističko izveštavanje, a Udruženje radio stanica RAB SRBIJA biće uključeno u ovaj projekaz kroz promociju pesme "Probudi me, zovi me”.   

Autori pesme su: muzika Nataša Mihajlović i Aleksandar Banjac, tekst Nataša Mihajlović i  Miloš Beronja, aranžman Adis Sirbubalo.

Ministar je rekao da će sredstva opredeljena za sprovođenje konkursa za sufinansiranje medijskih sadržaja koje sprovodi ministarstvo biti uvećana u narednoj godini.

- Sredstva namenjena republičkim medijskim konkursima u narednoj godini biće uvećana za čak 180 miliona dinara što predstavlja uvećanje od oko 60 procenata u odnosu na rekordnih 352 miliona dinara koja su bile opredeljena u ovoj godini - istakao je ministar na Radio danima RAB-a na Zlatiboru.

Ministar je rekao i da u Srbiji trenutno postoji oko 2.200 medija, 76 medijskih udruženja, 3 sindikata koji okupljaju medijske poslenike, kao i da deluju 3 samoregulatorna, odnosno regulatorna tela te je ukazao na to da je to jedan od pokazatelja medijskog pluralizma, dok broj profesionalnih udruženja (76) svedoči o složenosti i dubini podela unutar medijske zajednice.

- Ministarstvo je od početka mandata otpočelo intenzivan dijalog sa svim partnerima unutar veoma brojn medijske zajednice. Održan je veliki broj sastanaka i čitav niz aktivnosti sa čelnicima medijskih kuća, profesionalnih udruženja, sindikata i (samo)regulatornih tela sa ciljem definisanja glavnih tema kako bi zajedničkim radom doprinosili daljem poboljšanju stanja u oblasti javnog informisanja“, rekao je minister.

Ministar je istakao i to da su po prvi put od uspostavljanja zakonske obaveze sve lokalne samouprave raspisale konkurse za sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja. Ovaj podatak je od izuzetnog značaja posebno za lokalne i regionalne medije kojima je ovo često jedan od glavnih izvora sufinansiranja.

Radio dane RAB SRBIJA svečano je otvorio ministar informisanja i telekomunikacija Dejan Ristić koji je  nakon otvaranja učestvovao u razgovoru sa članicama RAB SRBIJA o radiju kao savezniku u svim vremenima. Ministar je izjavio da su Radio dani, koji se održavaju dva puta godišnje, a poslednjih 14 godina, tradicija koju sa ponosom treba da baštinimo.

Ministar je podsetio da je radio kao prvi masovni elektronski mediji, odigrao revolucionarnu ulogu u razvoju oblasti javnog informisanja u celom svetu, kao i da je kroz istoriju igrao ključnu ulogu i u informisanju i obrazovanju građana, kao i u formiranju javnog mnjenja.

- Bez obzira na tehnološke promene i stvaranje novih medija, radio je pokazao sposobnost da se brzo prilagodi i pozicionira u odnosu na ostale medijske sadržaje i zato i danas ostaje vredan i značajan mediji koji nastavlja da ima posebno mesto u oblasti javnog informisanja. RAB SRBIJA je udruženje koje je od svog osnivanja posvećeno poboljšanju položaja radio stanica u Republici Srbiji i unapređenju profesionalnih i etičkih standarda radijskih poslenika. Ministarstvo informisanja i telekomunikacija nastaviće da bude pouzdan partner svim radijskim poslenicima u Republici Srbiji i kroz sprovođenje konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja za radio koji ovo ministarstvo redovno sprovodi i za koji će opredeljena sredstva nastaviti da rastu, kao i kroz otvoreni dijalog sa vlasnicima i urednicima radio stanica i zajedničkim radom na daljem unapređenju položaja radija kao medija u Republici Srbiji - rekao je ministar Ristić.

Ove Radio dane RAB SRBIJA obeležilo je dovođenje svetski najpoznatije radijske platforme Radioplayer koju koristi preko 400 miliona ljudi širom sveta besplatno.  

- Reč o istoriskom poduhvatu RAB SRBIJA jer radio kao medij podižemo na sasvim novi nivo. Platforma koja je do sada bila dostupna u mnogim zemljama širom sveta, dolazi sasvim sigurno i u Srbiju, a glavna prednost je mogućnost slušanja svih radio stanica i podkasta bilo gde. Nakon brojnih sastanaka koje je organizovalo Udruženje RAB SRBIJA ispunjeni su uslovi za dolazak jedne od najmodernijih, najraširenijih i najinovativnijih platformi početkom sledeće godine i ja sam veoma ponosna na to što je RAB SRBIJA pokretač ove inicijative – izjavila je Maja Rakovic, predsednica RAB SRBIJA koja je posebno istakla podršku i razumevanje nadležnog ministarstva ali i RTS-a.

Radioplayer znači da će svaka radio-stanica bez obzira na pokrivenost FM signala, moći da se sluša svuda (u autu, na televiziji, telefonu... u zemlji i inostartsvu), a noviji automobili ovu platformu već ugrađuju u svoje uređaje. Na Radio dane je tim povodom iz Velike Britanije došao Lawrence Galkoff koji je govorio o Radioplayer-u.

Kada je reč o stručnim panelima i predavanjima na 28. Radio danima govorilo se o upotrebi veštačke inteligencije u ovoj industriji, o radijskim reklamama i prodaji, ali i o informisanju bez senzacionalizma gde su predavači bili državni sekretar i dugovodišnji novinar i analitičar Miloš Garić i novinarka i urednica Tanja Jordović.

- Uloga medija u demokratskom društvu je nemerljiva. Od neizmerne je važnosti za čitavo društvo da se mediji u najvećoj mogućoj meri pridržavaju profesionalnih standarda i etičkih kodeksa, a sve u službi javnog interesa. Jasno je da tržišni pritisci i zavisnost prihoda od reklama utiču na uređivačku politiku i u određenim slučajevima vode do smanjenja kvaliteta sadržaja, ipak, uveren sam da je između kvaliteta medijskog sadržaja i slušanosti moguće pronaći pravi balans, kao i da profesionalno i etičko izveštavanje mora ostati prioritet kome bi svi medijski poslenici trebalo da teže u svom radu – izjavio je državni sekretar za informisanje Miloš Garić i dodao da je Ministarstvo informisanja i telekomunikacija posvećeno  negovanju i očuvanju profesionalizma i poštovanju etičkih kodeksa u medijima.

Udruženje radio stanica RAB SRBIJA po 28. put je organizovalo ovaj u regionu jedinstven susret radijskih profesionalaca, koji okuplja vlasnike i zaposlene na radio-stanicama, ali i brojne goste i predavače iz zemlje i sveta, kolege iz drugih medijskih udruženja i televizija, kao i brojne muzičare.                                     

Da pomenemo i teme i predavače: o veštačkoj inteligencija govori su: Damir Bučević (medijski stručnjak), Tomislav Jakobović (konsultant Brand Media Consulting), Goranka Jednak Maksimović (Radiodays Europe), Mugdim Šehalić (UEPS).

Da je ,,Pobednik u oglašavanju na lokalu radio vol. 2“ potvrdili su učesnici panela: Bojan Sulaver (Padrino radio, Trebinje), Jovica Batanski (Naxi Ami radio, Kikinda), Vladimir Vučinić (Radio Signal, Novi Sad) i Ferenc Berček (Naxi Active radio, Bečej, Fox radio, Senta), a kao moderator ih je bodrio Nikola Kovačević (Naxi radio, Beograd). 

,,Uloga radija u podizanju svesti o medijskoj pismenosti kod dece i mladih“ naziv je projekta koji je predstavio Milan Todorović iz REM-a.

Na kraju, o uspešnoj komunikaciji govorio je prof. dr Predrag Vujović (P.R.A. agencija). 

28. Radio dani tradicionalno su završeni radno - Skupštinom članova RAB SRBIJA.

Na kraju, da zahvalimo na sjajnoj atmosferi muzičarima koji su zabavljali učesnike i goste: Nataši Mihajlović (The Frajle), Milanu Bujakoviću, Tropico bendu i Shazam bendu.