Rezultati istraživanja pod nazivom ,,Položaj i ekonomska održivost lokalnih i regionalnih radio-stanica u Srbiji“ pokazuju da se najveći broj stanica (73,2%) finansira od prodaje reklamnog prostora i projektnog sufinansiranja, a njih 28,2% finansira se isključivo od prodaje reklamnog prostora. Samo 5% funkcioniše isključivo uz pomoć projektnog sufinansiranja ili javnih nabavki, a više od 90% navodi da nema prihode iz javnih nabavki.

Ovi nalazi demantuju čestu pretpostavku da radio uglavnom živi od projekata. Naprotiv, istraživanje pokazuje da lokalne i regionalne stanice uspevaju da opstanu i razvijaju se na tržištu od prodaje reklama, što je važan pokazatelj njihove vitalnosti i prilagodljivosti.

Godišnji prihodi i broj zaposlenih

U pogledu godišnjih prihoda, 36,6% radio stanica ostvaruje do tri miliona dinara, dok njih 26,7% ostvaruje do šest miliona dinara godišnje, a preko šest miliona 19,7%. Sa druge strane, 16,9% stanica funkcioniše sa godišnjim prihodom manjim od milion dinara.

Većina stanica zapošljava mali broj ljudi – skoro 80% ima između jednog i pet zaposlenih. Ovo potvrđuje hipotezu da skromni prihodi iako utiču na broj zaposlenih, ne utiču na kvalitet sadržaja, prodaju i upravljanje projektima.

Model finansiranja i održivost

Istraživanje je pokazalo da velika većina smatra da su njihove radio stanice održive.  Više od 2/3 radio stanica odnos ulaganja i onoga što se prihoduje ocenjuje kao odličan, veoma dobar ili dobar.

Jedan od zaključaka istraživanja jeste da kombinovanje različitih modela finansiranja može da bude problematično za stanice sa malim timovima, jer ne mogu u potpunosti da se posvete ni prodaji ni projektima. Kada jedno lice piše projekat, istovremeno prodaje oglasni prostor i vodi program, rezultati mogu biti ograničeni. Ipak, stanice koje imaju veći broj zaposlenih mogu lakše da podele obaveze i iskoriste prednosti oba modela.

Pogled u budućnost i preporuke

Značajan deo ispitanika veruje u mogućnost unapređenja svog rada. Ipak, mali procenat bi bio spreman da samostalno uloži sredstva u poboljšanje kvaliteta poslovanja. Većina radio stanica očekuje podršku udruženja u vidu obuka, seminara i osnaživanja kapaciteta.

Posebno je istaknuta uloga RAB SRBIJA kao potencijalnog nosioca dodatnih edukacija, radionica i sektorskih okupljanja. Naredni, 30. po redu Radio dani, zakazani za 26–28. oktobar na Zlatiboru, biće prilika da se analizira sprovedeno istraživanje i razgovara o daljim koracima.

Na kraju da izdvojimo hipoteze - šta je potvrđeno, a šta ne

Istraživanje je obuhvatilo i testiranje sedam hipoteza:

Hipoteza 1: Radiostanice nemaju velike mogućnosti da povećaju prihode zbog lošeg tržišta u okruženju– potvrđena. Čak 84,5% stanica ocenjuje da tržište prodaje nije dovoljno razvijeno.

Hipoteza 2: Socio-ekonomski položaj utiče na raznovrsnost programa – nije potvrđena. Ispitanici smatraju da i pored finansijskih izazova uspevaju da proizvode kvalitetan i raznovrstan program.

Hipoteza 3: Najvažniji faktori za unapređenje sektora su promocija radija, obuke i povezivanje sa oglašivačima – potvrđena.

Hipoteza 4: Vlasnici nisu spremni da prodaju svoje stanice – potvrđena. I pored teškoća, većina planira da nastavi sa radom i veruje u bolje uslove.

Hipoteza 5: Većina stanica ima mali broj zaposlenih – potvrđena, sa oko 80% stanica koje imaju 1–5 radnika.

Hipoteza 6: Upotreba veštačke inteligencije može doprineti kvalitetu i prihodima – delimično potvrđena. Dok 55% koristi AI, a 87% veruje da doprinosi kvalitetu, većina (61%) ne vidi direktan uticaj na prihode.

Hipoteza 7: Uključivanje u mreže stanica povećava prihode – potvrđena. Trećina ispitanika veruje da bi povezivanje u mreže doprinelo rastu prihoda i boljoj tržišnoj poziciji.

Premisa istraživanja da radio stanice u Srbiji rade dobro u potpunosti je dokazana i dokazano je da je percepcija radija mnogo lošija nego realna situacija u ovom trenutku. Svoje poslovanje više od 50% ispitanika (50,7%) ocenjuje kao dobro, kao vrlo dobro njih 11,3% - dakle većina radio stanica, njih 62% svoje poslovanje ocenjuje kao dobro ili vrlo dobro.

Radio stanice odnos ulaganja i onoga što se prihoduje na kraju sa 73,1% ocenjuju kao  dobar, veoma dobar ili odličan (što je više od 2/3).

Zaključak koji možemo da izvedemo na kraju jeste da radio opstaju zahvaljujući velikom poverenju slušalaca i velikom entuzijazmu svih zaposlenih u radio industriji.

Istraživanje je pokazalo da lokalne i regionalne radio stanice u Srbiji funkcionišu u izazovnim uslovima, ali sa jasnim opredeljenjem za opstanak, razvoj i unapređenje. Prodaja reklamnog prostora i dalje ostaje ključni izvor prihoda, dok projektno sufinansiranje i javne nabavke imaju ograničen domet. Ipak, dominira optimizam — bilo kroz nadu u bolje tržišne uslove, bilo kroz veru da će udruženja i država prepoznati značaj ovog medija.

Radio se i dalje doživljava kao najintimniji medij, koji gradi poseban odnos sa slušaocima. Ljubav prema radiju, izražena i kroz učesnike istraživanja i kroz same rezultate, pokazuje da ovaj medij ima snagu, ali i potrebu za daljom podrškom i organizacijom. Sledeći koraci RAB SRBIJA uključuju jačanje mreža, obuke i promociju radija kod oglašivača — sve u cilju očuvanja njegove uloge u lokalnim zajednicama.

Ovo istraživanje Udruženje radio stanica RAB SRBIJA sprovelo je uz podršku Ministarstva informisanja i telekomunikacija.

O tome kako izgleda savremena radio-industrija, koje su njene prednosti i u kom pravcu se razvija, razgovarali su istaknuti akteri domaće radio scene: Nikola Kovačević, direktor Naxi Media Mix-a; Ferenc Berček, vlasnik i direktor Radio Active i Fox radija iz Bečeja, ujedno i zamenik predsednice udruženja RAB Srbija; Marina Paunović, direktorka Radioplayer Srbija; Mario Radojković, vlasnik Radija Banker i suvlasnik Radija IN iz Niša. Program je vodila Maja Rakovic, predsednica Udruženja radio stanica RAB Srbija.

Maja Rakovic je u uvodu rekla da iako su svi predviđali brzi kraj radiju i kada se pojavila televizija, a naročito kada se pojavio internet, radio živi i uživa u svojoj ulozi najslušanijeg i svuda prisutnog medija. Ljudi nekada nisu ni svesni koliko svuda slušaju radio, i kada uđu u prodavnicu, i u tržni centar, i kada uđu u prevoz ili taxi, svuda oko sebe čuju radio. Digitalne radio stanice slušaju se u celom regionu i celom svetu, tako radio postaje deo svakodnevnice ljudi, nešto bez čega se ne može. Zato uvek kažemo da radio jeste najbolji prijatelj čoveku.

Digitalizacija nije ugasila radio, već mu je otvorila nove mogućnosti – rekao je na panelu Ferenc Berček. Paralelno postojanje FM i veb-radija omogućava širi domet i veću fleksibilnost u načinu emitovanja. Uz to, radio sve više koristi savremene tehnologije, uključujući veštačku inteligenciju, kako bi unapredio program, automatizovao procese i dodatno personalizovao sadržaj.

-Slušanost se povećava, ostajemo medij sa najvećim „ričom“ i pored interneta. Radio je idealan medij za oglašavanje u današnjem vremenu i neizostavni deo media mix-a za svakog oglašivača – dodao je Berček.

Na panelu je predstavljena i platforma Radioplayer Srbija, koja omogućava digitalno slušanje radija putem mobilnih aplikacija, pametnih zvučnika i automobila. Za razliku od drugih striming-servisa, Radioplayer je napravljen isključivo za radijske stanice, rekla je Marina Paunović direktorka Radioplayer Srbija i dodala:

,,Radioplayer Srbija je digitalna platforma koja objedinjuje sve domaće radio stanice na jednom mestu, pružajući slušaocima vrhunsko korisničko iskustvo, a emiterima vredne podatke o slušanosti. Upravo ti podaci i metapodaci postaju ključni resurs za oglašivače i marketinške agencije“.

Učesnici su podsetili i na neraskidivu vezu koju radio gradi sa slušaocima. Kada korisnici prepoznaju identitet brenda kroz zvuk, tada se stvara emocionalna veza koja se teško može postići drugim kanalima komunikacije.

- Kroz kreiranje brendiranih radio stanica za komercijalne klijente – tržne centre, hotele, kafiće – pokazali smo da radio može direktno doprineti jačanju identiteta brenda i poboljšanju korisničkog iskustva. Danas radio možemo da čujemo svuda, a kada smo počeli da pravimo digitalne radio kanale naša želja je bila da Naxi živi kroz svu muziku i to smo postigli. Danas imamo 35 digitalnih radio stanica, oko 580 kanala i dnevno između 2,9 i 3,1 miliona slušalaca...  A kada govorimo o kampanjama, dobra radio kampanja mora da zvuči autentično i emotivno poveže slušaoca sa brendom – izjavio je Nikola Kovačević, direktor Naxi Media Mixa. 

Mario Radojković, vlasnik Banker radija i IN radija iz Niša rekao je  da online komunikacija nije pretnja već velika šansa za radio – pruža mu dodatne kanale za distribuciju i povezivanje sa publikom.

- Apsolutno verujem da radio treba da bude deo svakog media miksa, jer kombinuje lokalni uticaj sa emocijom i neposrednošću koje drugi mediji ne mogu da ponude – kaže Radojković

Na pitanje koja je najveća prednost radija u 21. veku, svi učesnici su bili saglasni: dostupnost, bliskost i poverenje. Radio je brz, neposredan, ne traži punu pažnju, ali ostavlja snažan utisak. Upravo zato, istraživanja pokazuju da je u svetu slušanost radija u porastu, kao i interesovanje oglašivača da ga uključe u svoj media mix.

U vremenu kada je sve teže dopreti do publike putem klasičnih kanala, radio ostaje medij kojem se najviše veruje, jer predstavlja – kako su istakli panelisti – „siguran prostor“ za oglašivače. Klijent tačno zna kada i gde se emituje njegova poruka.

Jedna od najznačajnijih nagrada večeri – Nagrada za unapređenje medijske industrije – uručena je Maji Rakovic, predsednici Udruženja radio-stanica RAB Srbija i vlasnici i glavnoj i odgovornoj urednici Naxi radija.

– Zahvaljujem vam se na nagradi, ponosna sam i sreća. Svesna sam da, bez obzira na sve promene, Naxi radio i dalje, evo punih 30 godina, širi ljubav. Snažno sam zagrlila digital i dobila ono što svaki radio želi – da bude prepoznat, da bude deo sveta. Hvala vam što ste prepoznali da je moja misija širenje ljubavi – rekla je Maja Rakovic.

Ovogodišnja dodela Digital Awards obuhvatila je više kategorija, među kojima su bile i najbolje kampanje na društvenim mrežama, radiju, televiziji, u štampanim medijima, kao i najbolje online kampanje.

Nagrade je i ove godine dodeljivao ugledni žiri, sastavljen od stručnjaka iz različitih oblasti: Violeta Jovanović, NALED; Ivan Stanković, Communis; Marija Matić, Direct Media; Slavimir Stojanović, dizajner; Danijela Rakić, Srpska asocijacija menadžera; Jelena Medaković, Muzej grada Beograda; Dušan Jovović, multimedijalni umetnik; Željko Tomić, SPK „Privrednik“; Srđan Jerinkić, Challenge Rekonstrukcija i  Aco Momčilović, Global AI Ethics Institute.

Udruženje radio stanica RAB SRBIJA sprovelo je obimno istraživanje pod nazivom „Položaj i ekonomska održivost lokalnih i regionalnih radio stanica u Srbiji“, u periodu od juna do septembra 2025. godine, sa ciljem da se detaljno sagleda stanje radijske industrije u zemlji – posebno na lokalnom i regionalnom nivou.

Svrha istraživanja jeste da se utvrde ključni izazovi sa kojima se suočavaju radio stanice u svakodnevnom poslovanju, kao i da se definišu konkretne potrebe za unapređenje funkcionisanja, poslovne održivosti i efikasnog obavljanja funkcije javnog informisanja.

Jedan od strateških ciljeva Udruženja RAB SRBIJA jeste aktivna podrška razvoju radijske industrije kroz organizaciju, standardizaciju, edukaciju i istraživanja. Rezultati ovog istraživanja predstavljaju dragocen temelj za dalje aktivnosti – kako Udruženja, tako i svih drugih aktera u oblasti medija i javnog informisanja koji žele da doprinesu razvoju radija kao relevantnog i uticajnog medija.

Predstavljanje rezultata istraživanja i razgovor o rezultatima i smernicama za budućnost održaće se u ponedeljka, 29. septembra, u 13h, na Fakultetu za diplomatiju i bezbednost, Milorada Ekmečića 2.

Istraživanje “Položaj i ekonomska održivost lokalnih i regionalnih radio stanica u Srbiji” Udruženje RAB SRBIJA realizovalo je uz podršku Ministarstva informisanja i telekomunikacija.

Ovo prestižno takmičenje i ove godine ima za cilj da afirmiše radio kao omiljeni medij koji kroz kreativne reklame stvara najlepše slike u mašti slušalaca – slike koje se ne zaboravljaju!

Kategorije takmičenja:

Najbolji radio džingl (identifikacioni džingl)

Najbolji pevani radio džingl ili pevani radio spot

Najbolja radio reklama do 20 sekundi

Najbolja radio reklama do 40 sekundi

U svakoj kategoriji dodeljuju se nagrade: Zlatni, Srebrni i Bronzani V(RAB)AC.

Pravo učešća imaju sve radio stanice iz Srbije (u svim kategorijama), kao i marketinške i kreativne agencije (u kategorijama radio reklama i pevanih spotova).

Svoje radove možete slati do 15. oktobra 2025. na mejl adresu: info@rabsrbija.com

Radio dani RAB SRBIJA održaće se u hotelu Mona Plaza Zlatiboru, od 26. do 28 oktobra. 

Nadamo se da ćete biti sa nama da zajedno radimo, učimo i proslavimo naš veliki jubilej - 30. Radio dane RAB SRBIJA. 

Cilj istraživanja je da se prikupe relevantni podaci o statusu lokalnih i regionalnih radio stanica, uslovima u kojima rade, izazovima sa kojima se suočavaju, kao i o tome šta im je potrebno za unapređenje poslovanja, postizanje samoodrživosti i uspešno obavljanje funkcije javnog informisanja.

Do sada u Srbiji nisu postojali podaci ove vrste, niti je bilo realizovano sveobuhvatno istraživanje koje se bavi poslovanjem i funkcionisanjem lokalnih i regionalnih radio stanica. Zbog toga ne postoji ni dovoljno jasna slika o njihovoj ulozi i značaju, iako upravo ti mediji predstavljaju ključne izvore informisanja za veliki broj građana širom zemlje.

Istraživanje je započeto tokom juna, a njegovi rezultati biće predstavljeni u septembru. Prikupljeni podaci poslužiće kao temelj za definisanje budućih aktivnosti i strateških inicijativa RAB Srbija, ali će takođe biti dostupni svim zainteresovanim akterima iz oblasti radijskog i medijskog sektora.

Kako je jedan od osnovnih ciljeva udruženja RAB Srbija pružanje podrške radijskoj industriji kroz postavljanje profesionalnih standarda, edukaciju i istraživački rad, ovaj projekat ima višestruki značaj – ne samo za same radio stanice, već i za dalji razvoj i unapređenje čitave industrije.

Radio ostaje jedan od najdostupnijih i najpouzdanijih medija današnjice. Istovremeno, to je i jedini medij koji uspostavlja snažnu emotivnu vezu sa slušaocima, čime ima potencijal da podstakne društvenu angažovanost i pokrene pozitivne promene – često više nego bilo koji drugi medij.

Upitnik možete popuniti i na linku: https://www.surveymonkey.com/r/PHQY88V

Organizatori su za prolećne Radio-dane pripremili izuzetnu listu predavača i panelista – među kojima su Gerry Tabio, Robert Förster, Anita Šulentić, Dario Antunović, kao i brojni domaći stručnjaci. Počasni gost skupa biće Miloš Garić, državni sekretar za informisanje u Ministarstvu informisanja i telekomunikacija, a skup će tradicionalno otvoriti predsednica RAB SRBIJA Maja Rakovic. 

Prolećni Radio-dani donose presek najvažnijih tema koje oblikuju savremenu radijsku industriju, sa posebnim akcentom na nove tehnologije, veštačku inteligenciju, inovativne pristupe formatu, marketing, kao i izazove lokalnih i regionalnih stanica.

,,Društvene mreže kao (ne)pouzdan izvor informacija” – naziv je uvodnog panela. Panelisti će biti: Miloš Garić (državni sekretar, Ministarstvo informisanja),    Nataša Raketić (Radio Beograd 1) i  Anita Šulentić (Institut radijske industrije, Hrvatska), moderatzor će biti Nevena Azinović (Naxi radio). Biće ovo diskusija o ulozi društvenih mreža u kreiranju javnog mnjenja.

,,Savršeni radijski format” naziv je predavanja koje će održati Dario Antunović (direktor Enter Zagreb, Hrvatska). Kako izgleda format koji osvaja mladu publiku?  Antunović donosi i konkretne uvide iz prakse najdinamičnijeg radija u Hrvatskoj.

,,Veštačka inteligencija za radio stanice / Radiozeit i Radiotranscript”  je tema, a predavač je Robert Förster (Director Product Strategy, Radiozeit, Nemačka). Predstaviće AI alate koji pomažu lokalnim stanicama.

Radioplayer je stigao u Srbiju i na to je RAB posebno ponosan. O ovoj svetskoj platformi ali i o tome koje sve prilike donosi  srpskim radio-stanicama govoriće Marina Paunović (Radioplayer Srbija) i Ferenc Berček (Naxi Active radio / Fox radio).

Kako postići rast prihoda  je tema i na ovim Radio-danima, ali po prvi put ćemo slušati predavača Gerry Tabio (Creative Resources Group, SAD). Američki konsultant sa više od 30 godina iskustva u prodaji i kreativnom razvoju radio sadržaja. Dononeće konkretne strategije za povećanje prihoda lokalnih stanica.

Kada je reč o panelima - AI – Novi saveznik radija – tema je panel diskusije. Moderator će biti Ferenc Berček, a panelisti Ivan Zeljković (voditelj, TV/radio), Vladimir Lelićanin (CTO, HAL8 / SAE Institut),    Anita Šulentić (Institut radijske industrije, Hrvatska), Robert Čoban (predsednik, Color Press Group). 

O softveri za emitovanje programa i o drugim tehničkim rešenjima govoriće Fábián Zoltán, Brocz Márton, Cserpes András (Broadmax, Mađarska)

Položaj i ekonomska održivost lokalnih i regionalnih radio stanica naziv je panel diskusije koja će biti održana poslednjeg dana skupa. Moderator: Maja Raković (predsednica, RAB Srbija). Panelisti: Nikola Kovačević (NAXI radio, Beograd), Ferenc Berček (Active radio, Bečej), Milan Medenica (Lux radio, Smederevo), Ilija Petronijević (Radio San, Užice), Mario Radojković (Banker radio, Niš).     Diskusija o izazovima i mogućnostima opstanka lokalnih medija, prihodima, oglašivačkom tržištu i digitalnoj transformaciji.

Pored stručnog programa, učesnike očekuju i brojni društveni sadržaji – koncerti, svečane večere i prilike za neformalno druženje uz Shazam Band, Lenu Kovačević, Natašu Mihajlović  Emila Fetahovića.

Završnog dana skupa, održava se i Skupština RAB Srbija.

Upravo ovakvi susreti omogućavaju razmenu ideja, regionalnu i lokalnu saradnju i osnaživanje radijske zajednice kroz inovacije i zajedničke izazove.

Zbog velikog broja učesnika i gostiju, organizatori RAB SRBIJA smeštaj su obezbedili u čak četiri hotela, pored Mona Plaze, tu su i All Seasons, Agape i 21^st Century. 

Ove prolećne Radio dane obeležiće zanimljiva i korisna predavanja i paneli na sve one teme koje nas svakodnevno okupiraju.

Ovog puta očekuje nas izuzetno predavanje na temu marketinga i prodaje na radio stanicama koje će održati Gerry Tabio (SAD), jedan od najvećih svetskih stručnjaka kada je u pitanju proaktivan proces prodaje koji omogućava kontinuiran rast prihoda.

Robert Forster iz Nemačke predstaviće nam Radiozeit / RadioTrascript softver koji radijski sadržaj čini pristupačnijim i koji može biti od velike pomoći u radu svake radio stanice.

Pričaćemo i o veštačkoj inteligenciji – ne kao naučnoj fantastici, već kao našem svakodnevnom saputniku. Na panelima ćemo saznati kako nam AI može pomoći u radu, gde nam najviše koristi i kako da ga najbolje iskoristimo. Dotaknućemo se i društvenih mreža – da li mogu biti izvor informacija i kako ih pametno koristiti u radijskom kontekstu.

Radio dani, koje organizuje Udruženje radio stanica RAB Srbija, održaće se od 11. do 13. maja 2025. godine u hotelu Mona Plaza na Zlatiboru. Ovaj događaj okuplja radijske profesionalce iz Srbije i regiona, pružajući im priliku za razmenu znanja, iskustava i ideja.​

Maja Rakovic, predsednica RAB Srbija, vlasnica i glavna i odgovorna urednica Naxi radija, u svojoj poruci istakla je značaj ovog skupa:​ „Dragi moji, približavaju nam se naši Radio dani, ponosno ističem 29. po redu, i mi vas čekamo od 11. do 13. maja u hotelu Mona Plaza Zlatibor da se radujemo zajedničkom susretu, da znamo da ćemo i ovog puta podeliti znanje, iskustvo, da ćemo razmeniti ideje, da ćemo uživati u divnoj muzici i još boljem društvu.“​

Očekuje se bogat program sa predavanjima i panelima o aktuelnim temama u radijskoj industriji, kao i večernji muzički programi. Događaj će okupiti veliki broj učesnika iz zemlje i inostranstva, uključujući vlasnike i direktore radio-stanica, urednike, voditelje, dizajnere zvuka i druge radijske profesionalce.​

Cilj okruglog stola bio je započinjanje razgovora o utvrđivanju posebnih poslovnih pravila između REM-a i prehrambene industrije u vezi sa  neprikladnim oglašavanjem hrane ili pića, koji sadrže visoke udele masnoće, trans-masnih kiselina, so/natrijuma ili šećera.

(Foto: Sajt REM-a)

Okruglom stolu su prisustvovali predstavnici Ministarstva informisanja i telekomunikacija, pružaoca medijskih usluga i javnih servisa, marketinških agencija, organizacija civilnog sektora i drugih strukovnih udruženja.

Predstavnici regulatora predstavili su potencijalne načine uvođenja koregulatornih principa, trenutni pravni i regulatorni okvir komercijalnih komunikacija, koji dozvoljava uspostavljanje koregulacije u ovoj oblasti, kao i novine koje donosi revidirana Direktiva o audiovizuelnim medijskih uslugama (2018) u oblasti komercijalnih komunikacija.

Za kraj, diskutovano je i o zaštiti maloletnika u digitalnom okruženju u smislu štetnih sadržaja komercijalnih komunikacija.

Okrugli sto je organizovan kao nastavak prethodne aktivnosti – radionice o novim pravilima o komercijalnim komunikacijama u okviru projekta „Zaštita slobode izražavanja i medija u Srbiji“ (PROFREX), koja je deo zajedničkog programa Evropske unije i Saveta Evrope “Horizontal Facility“ za Zapadni Balkan i Tursku 2023-2026.

Predstavnici RAB Srbija Nikola Kovačević i Marina Paunović su prisustvo evropskim Radio-danima iskoristili i za susrete sa predstavnicima velike svetske radijske platforme Radioplayer, te je Srbija postala 25. zemlja koja se pridružila Radioplayer porodici.    ​

Tokom konferencije Radiodays Europe, učesnici su imali priliku da prisustvuju različitim sesijama koje su pokrivale teme kao što su inovacije u radiju, integracija veštačke inteligencije, razvoj podcasta i strategije za angažovanje publike. Događaj je pružio platformu za razmenu ideja, umrežavanje i diskusiju o budućnosti radio i audio industrije.

Program Radiodays Europe je započeo 9. marta, sa sedam različitih tematskih skupova, uključujući:​

AI Summit 2025: Istraživanje kako veštačka inteligencija transformiše radio i audio industriju, uz studije slučaja iz Evrope. ​

Programming Summit 2025: Diskusije o ključnim temama za programske direktore i radio producente, sa fokusom na inovacije i strategije za unapređenje sadržaja. ​

Audiobooks Summit 2025: Razmatranje trenutnih trendova i budućnosti audio knjiga, uključujući tržišne modele i uticaj na radio industriju. ​

 Podcast Summit 2025: Fokus na najnovije trendove u podcastingu, strategije za angažovanje publike i monetizaciju sadržaja.​

 RDE Inclusive Summit 2025: Diskusije o inkluzivnim radnim praksama, postavljanju ostvarivih ciljeva i samorazvoju u radio industriji. ​

 Sales Summit 2025: Strategije za unapređenje prodaje i marketinga u radio i audio sektoru.​

Youth Summit 2025: Razmatranje načina za privlačenje i zadržavanje mlađe publike u svetu radija i audio sadržaja.​

Zvanično otvaranje održano je 10. marta, uz prisustvo istaknutih govornika:​

Cilla Benkö, generalna direktorka švedskog radija i potpredsednica Evropske radiodifuzne unije (EBU), koja je govorila o budućnosti linearnog radija i njegovoj ulozi u kriznim situacijama. ​

Aled Haydn-Jones, direktor BBC Radio 1, koji je istakao važnost radija kao saveznika u muzičkoj industriji i potrebu za zajedničkim radom evropskih medija za svetliju budućnost. ​

Stefan Möller, predsednik Asocijacije evropskih radija (AER), koji je naglasio trenutne prioritete evropskog radija kako bi bio lako dostupan i slušan na svim platformama. ​

Organizatori Radiodays Europe najavili su da će grad domaćin sledeće godine biti Riga, od 22. do 24. marta 2026. 

Ministarstvo ovom prilikom zahvaljuje udruženjima na tome što su prepoznala značajno povećan angažman celokupnog tima Ministarstva koje je uspostavljanjem Jedinstvenog informacionog sistema, predviđenog Zakonom o javnom informisanju i medijima, učinilo veliki korak u obezbeđivanju dodatne transparentnosti procedura sprovođenja konkursa, kao i njihove efikasnosti, navodi se u saopštenju ministarstva.

Istovremeno, ministarstvo podseća na to da je za realizaciju ovogodišnjih konkursa opredelilo rekordnih 427.500.000,00 dinara što predstavlja značajno uvećanje u odnosu na prethodnu 2024. godinu kada je u tu svrhu bilo opredeljeno 337.000.000,00 dinara.

Odluka ministarstva da se značajno uveća iznos sredstava opredeljenih u ovu svrhu, kao i da bude produžen vremenski okvir trajanja roka za dostavu predloga projekata na konkurse raspisane od strane Ministarstva još jedan je u nizu primera konstruktivnosti i plodotvornosti dijaloga koji je Ministarstvo iniciralo neposredno po svom formiranju u ovom sazivu i koji intenzivno i u kontinuitetu vodi sa brojnim partnerima unutar medijske zajednice.

Ovom prilikom podsećamo i na to da je, sa ciljem potpune i blagovremene implementacije Jedinstvenog informacionog sistema, ministarstvo održalo i brojne konsultativne sastanke kojima su prisustvovala odgovorna lica u jedinicama lokalne samouprave sa celokupne teritorije Republike Srbije.

Do danas je u okviru Jedinstvenog informacionog sistema za sprovođenje i praćenje sufinansiranja projekata u oblasti javnog informisanja (JIS) registrovano 1433 fizičkih lica, 40 udruženja koja predlažu kandidate za članove komisija, 142 organa koji raspisuju konkurse, 750 učesnika na konkursima i 170 lica prijavljenih za kandidate za članove komisija.

Ministarstvo najavljuje i to da će preliminarna lista kandidata za članove komisija biti objavljena 4. marta tekuće godine nakon čega će kandidatima biti omogućeno da u roku od 8 dana podnesu eventualni prigovor u vezi sa ukupnim iznosom bodova kojim su ocenjeni. Po okončanju ovog procesa ministarstvo će objaviti konačnu listu članova komisija.

RAB SRBIJA broji preko 170 lokalnih i regionalnih radio-stanica, a predsednica medijskog udruženja Maja Rakovic nije skrivala zadovoljstvo što je radio danas sve slušaniji, a u programskom i produkcijskom smislu sve kvalitetniji. Kao kruna i potvrda toga stigla je vest da je zvanično potpisan ugovor sa svetskom radijskom digitalnom platformom Radioplayer, najavila je s ponosom Maja Rakovic.

- Veoma sam srećna i ponosna što smo uspeli u tome da u Srbiju dođe najveća svetska digitalna platforma Radioplayer. Radio će biti još dinamičniji i interaktivniji medij koji i dalje nudi nove načine komunikacije. Takođe, veoma sam ponosna i što je Udruženje RAB SRBIJA, na čijem sam čelu od osnivanja, uspelo da isključivo zajedničkim zalaganjima i stremljenjima članica, profesionalizam uvek drži na prvom mestu u borbi da radio-industrija  bude što razvijenija. Naše udruženje je i nastalo sa ciljem da osnaži radio, ali i da okupi i ujedini lokalne i regionalne radio-stanice Srbije i u tome smo uspeli – izjavila je Maja Rakovic.  

Na proslavi koja je upriličena u IN hotelu dodeljeno je priznanje ,,Radijski prijatelj godine” i uručene su nagrade ,,VRABAC”.  ,,Radijski prijatelj godine” za 2024. godinu dodeljeno je poverenici za zaštitu ravnopravnosti Brankici Janković, između ostalog, zbog toga što je svojim radom i angažovanjem doprinela osnaživanju radijske industrije naše zemlje i regiona.

-  Zahvaljujem na ovom priznanju. Moram da istaknem da pozdravljam to što vi, radijski poslenici, brižljivo birate teme i etički i odgovorno se bavite izveštavanjem i brigom o ljudima, a naravno tu je i dobra muzika i pesma koje sve nas oplemenjuje… Zato posebno zavređujete da se čujete što dalje i imate i ubuduće moju podršku – izjavila je Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti.   

   (Brankica Janković)

Nagrada VRABAC dodeljuje se u četiri kategorije za najbolje radijske reklame i džinglove, a ustanovljena je u cilju promocije i osnaživanja radio-reklama i radijske produkcije. Reč je o jedinom priznanju tog tipa koje se dodeljuje u našoj zemlji. Stručni žiri ove godine bio je u sastavu: Olga Kepčija, urednica i voditeljka emisija na Radiju Beograd 202, Nikola Parun, head of PR & Digital Media Ovation BBDO i Vladan Đurđević Vlajko, jedan od osnivača i basista grupe Neverne Bebe.

Nikola Parun je rekao da su u produkcijskom smislu radijske reklame iz godine u godinu sve kvalitetnije, kao i da ga posebno raduje to što male lokalne stanice ne zaostaju po idejama od velikih reklamnih kuća.

U konkurenciji najboljih ID džinglova nagrade su osvojili: zlatni VRABAC – Radio Delta (Novi Sad) za džingl “Slušajte decu”; srebrni VRABAC – Naxi Banker radio (Niš) za džingl “Dečija nedelja na Naxi Banker radiju” i bronzani VRABAC – Radio Aleksinac za džingl “Identifikacioni talasi”. U konkurenciji najboljih pevanih reklama i džinglova, zlatni VRABAC- Leo Burnett (Beograd) – A1 – Srećičica; srebrni VRABAC - NM Produkcija (Novi Sad) – Kobasicijada u Turiji i bronzani VRABAC - Tim talenata (Beograd) – Ćimo nameštaj. U konkureniciji radio-reklama do 20 sekundi nagrade su osvojili: zlatni VRABAC - NM Produkcija (Novi Sad) – Lagosa – hvalila se jetra; srebrni VRABAC - Naxi radio (Beograd) – BeotelNet i bronzani VRABAC - Pioniri Communications (Beograd) – Skoči do Kengura u Sombor. U konkurenciji radio-reklama do 40 sekundi nagrade su osvojili: zlatni VRABAC - Naxi M radio (Kraljevo) – Dubovac kop; srebrni VRABAC - Naxi Banker radio (Niš) – Klopa – brza hrane i bronzani VRABAC - Tim Talenata (Beograd) – Pirke Solar.

Brojne zvanice u IN hotelu u Beogradu na 16. rođendanu RAB SRBIJA uživale su u ex-Yu hitovima u novom aranžmanu i interpretaciji Fantoma. Na kraju, predsednica RAB Srbija najavila je 29. Radio -dane, koji će biti organizovani od 11. do 13. maja na Zlatiboru.

Svetski dan radija 13. februar će najveće regionalno Udruženje radio-stanica RAB SRBIJA ove godine obeležiti velikom promocijom radija kao medija. Preko 170 članica ovog udruženja će puštati  džingl koji slavi radio kao medij, a u svojim programima govoriće o radiju i o toj posebnoj i neraskidivoj vezi između radija i slušalaca.  

Udruženje RAB SRBIJA na Svetski dan radija obeležava i 16. rođendan. Na proslavi koja će biti upriličena tim povodom, biće dodeljene nagrade ,,VRABAC” i ,,Radijski prijatelj godine”.

Nagrada VRABAC dodeljuje se u četiri kategorije za najbolje radijske reklame i džinglove. Reč je o jedinom priznanju tog tipa koje se dodeljuje u našoj zemlji. Nagrada ,,Radijski prijatelj godine” je najveće godišnje priznanje RAB SRBIJA i biće dodeljeno po peti put, a ovo udruženje priznanje dodeljuje pojedincu koji svojim radom i angažovanjem doprinosi osnaživanju radijske industrije naše zemlje i regiona.

- Radio u Srbiji postoji više od jednog veka i to je medij čija snaga samo raste sa godinama i novim tehnologijama. Da podsetim, kada se pojavila televizija a posebno internet, svi su radiju predviđali pad slušanosti… Međutim, on je uspeo da iskoristi pojavu novih tehnologija, da se nadgradi sa pojavom interneta i da danas bude slušan u svakom delu svetu. To je i medij koji je uvek uz svoje slušaoce – u kolima, na poslu, kod kuće… i oni mu i najviše veruju. Udruženje RAB SRBIJA na čijem sam čelu punih 16 godina je i nastalo s ciljem da osnaži radio, da ujedini i okupi lokalne i regionalne radio-stanice Srbije, kako bismo zajedno, uz konstantnu edukaciju i savetovanje, podigli nivo radija i u tome smo uspeli. Moram da kažem i da sam veoma ponosna na to što je RAB SRBIJA prepoznato i van okvira naše zemlje kao visoko profesionalno udruženje, tako da naši članovi učestvuju u svim relevantnim medijskim radnim telima i u kreiranju i donošenju odluka koje su od značaja i za medijsku scenu i za budućnost radija kao medija – izjavila je Maja Rakovic, predsednica RAB SRBIJA.

RAB SRBIJA je i ponosni partner Radiodays Europe, koji će ove godine biti održani u martu u Atini.

Na kraju, da podsetimo da je UNESKO 13. februar ustanovio kao Svetski dan radija 2011. godine, a ovaj datum je odabran jer je 13. februara 1946. godine prvi put emitovan program Radija Ujedinjenih nacija.

Srećan nam Svetski dan radija!

Iako Pariski sporazum dobija veliki značaj, radio doprinosi postizanju svojih međunarodnih ciljeva podržavajući stanovništvo suočeno sa klimatskim promenama kroz širenje informacija o klimatskim promenama. Svim radijskim profesionalcima i volonterima, svuda u svetu, UNESCO čestita Svetski dan radija i pozdravlja svakodnevni rad i posvećenost budućnosti naše planete, našoj budućnosti – navodi se u saopštenju UNESCO.

UNESCO svake godine različitim temama obeležava Svetski dan radija, a ove godine tema je klimatske promene jer radio kao medij značajno doprinosi ovoj temi.

U cilju podrške radio stanicama u njihovom novinarskom izveštavanju o ovom pitanju, Svetski dan radija 13. februar 2025. biće posvećen temi „Radio i klimatske promene“.

Pored popularisanja ekoloških koncepata, emitovanjem proverenih informacija nezavisno od ekonomskih, ideoloških i političkih moći, radio može uticati na percepciju slušalaca o klimatskim promenama i važnosti koja se toj temi pridaje, navodi se na sajtu UNESCO.

,,Dajte glas slušaocima. Slušaoci imaju bogato znanje o stvarnosti klimatskih promena i mogućim rešenjima, posebno ljudima iz ruralnih zajednica i starosedeoci ili oni koji su doživeli ekološke katastrofe na određenim lokalitetima, kao što su zagađenje sa industrijskih lokacija, nestašice hrane izazvane klimatskim uslovima, neprečišćene otpadne vode itd", navodi se u tekstu.

U slučaju ekoloških katastrofa, radio često postaje jedini izvor informacija i podrška za stanovništvo, jer radi čak i bez struje ili interneta, može da dopre do veoma velikog broja ljudi u isto vreme i na njega ne utiču problemi zemaljske ili satelitske distribucije. Na ovaj način emiteri održavaju komunikacioni sistem koji spašava živote u vanrednim situacijama.

Svetski dan radija 2025. slavi napore radio emitera da osposobe građane za kompetencije koje su im potrebne da bolje razumeju klimatsku krizu i da se izbore sa njom, navodi UNESCO.

Tokom tri dana, u više od 60 sesija, biće reči o inovativnim pristupima distribuciji audio sadržaja, novim formatima na radiju, produkciji brendiranih, narativnih i njuz podkasta. 

Upotreba alata i servisa na bazi generativne VI biće predstavljena iz perspektive: marketinga i prodaje, uređivanja i kreiranja sadržaja, strateških analiza i tehničko-tehnoloških inovacija. 

Prvog dana, na programu je sedam specijalizovanih događaja koji pružaju dublji uvid u prodaju, razvoj talenata i sadržaja, produkciju audioknjiga i podkasta, upotrebu veštačke inteliencije i modele inkluzivnih i održivih programa.

Drugog dana, 10. marta, izmedju ostalog, biće diskutovano o podacima koje Spotify generiše, najboljim radijskim promocijama i budućnosti podkastinga. 

Pre objave sledećeg domaćina RDE, trećeg i poslednjeg dana će svoje  iskustvo u proizvodnji čuvenih “koncerata za malenim stolom” (Tiny Desk concerts) podeliti NPR-ov producent i voditelj Bobby Carter. 

RAB Srbija, partner Radiodays Europe, za sve svoje članove omogućio je registraciju uz promo kod po nižoj ceni do 15.februara.

Više o programu na ovom linku.

Onlajn portal Jedinstvenog informacionog sistema na već je raspolaganju korisnicima, i to na zvaničnoj internet prezentaciji Ministarstva putem veb adrese: www.jis.mit.gov.rs   

Puštanje u upotrebu platforme Jedinstvenog informacionog sistema odvijaće se kroz dve faze koje će biti usklađene sa vremenskim okvirom sprovođenja konkursa kako bi čitav posao bio obavljen u planiranim rokovima.

Tokom prve faze, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, na osnovu člana 7. stav 1. predmetnog Pravilnika, poziva sve obveznike unosa podataka i dokumenata, odnosno organe koji raspisuju konkurse u oblasti javnog informisanja kao i učesnike konkursa, da počevši od 8. januara, u roku od 15 (petnaest) dana, imenuju jedno ili više ovlašćenih lica koja će u ime i za račun obveznika vršiti poslove unosa podataka i dokumenata preko veb portala JIS-a.

Takođe, od 8. januara počinje i rok za prijavu kandidata za članove komisija za izbor projekata koji će biti sufinansirani.

U drugoj fazi, koja će početi sa radom tokom druge polovine januara, biće omogućene funkcionalnosti objavljivanja konkursa, kao i mogućnost prijave medijskih projekata na konkurs za sufinansiranje. Informacija o početku druge faze biće blagovremeno objavljena na zvaničnoj internet prezentaciji ministarstva, saopšteno je iz ministarstva.

Ovogodišnji laureat specijalnog priznanja "Vladimir Čeh" je Maja Rakovic, predsednica RAB SSRBIJA i vlasnica i glavna i odgovorna urednica NAXI radija, koja je ovo priznanje dobila za kontinuiranu decenijsku posvećenost razvoju i unapređivanju radija.

UEPS je prošle godine ustanovio ovu nagradu u znak sećanja na velikog marketinškog stručnjaka i autora kultnih radijskih emisija Vladimira Čeha.

Ovo veliko priznanje sinoć na svečanosti Maji Rakovic uručio je Viktor Nikolić, predsednik Upravnog odbora UEPS-a. 

- Imala sam tu čast da ove godine budem dobitnica priznanja ,,Vladimir Čeh" za kontinuiranu decenijsku posvećenost razvoju i unapređivanju radija. Posebno sam srećna i ponosna što sam upravo ja dobitnica ovog velikog priznanja i što nagrada nosi ime čoveka koga sam poznavala i sa kojim sam delila iste vrednosti i ljubav prema radiju. Zahvaljujem UEPS-u u na ovom divnom priznanju – izjavila je Maja Rakovic.

Maja Rakovic je ovo veliko priznanjje posvetila Nikoli Kovačeviću, generalnom direktoru Naxi Media Mix-a i idejnom tvorcu brojnih platform i čoveku koji je Naxi radio uveo u svet digitalnih radio stanica, unoseći na Naxi radio duh inovativnosti i budućnosti.