10. 11. 2014

Zaključci sa Skupštine RAB Srbija

Na Skupštini RAB Srbija održanoj 27.10.2014. na Jesenjim Radio danima RAB Srbija u Vrnjačkoj Banji, jednoglasno je odlučeno da se RAB Srbija obrati svim nadležnim organima i istakne velike probleme u radio-difuziji koji onemogućuju normalan rad radio stanica u Srbiji. Članice RAB Srbija očekuju od nadležnih organa da će ovoga puta reagovati i početi konačno da rešavaju probleme emitera.

PIRATSKE RADIO STANICE

RAB Srbija protestuje što posle 8 godina od kada su podeljene frekvencije na konkursima, u Srbiji još uvek postoji veliki broj piratskih radio stanica. RAB Srbija smatra da je obaveza RTEM–a (Regulatorno telo za elektronske medije) i RATEL-a, a na osnovu postojećih zakonskih akata, koji jasno određuju pravila postupanja u slučajevima emitovanja programa bez dozvole, da štite prava legalnih emitera. Podsećamo da i Zakon o elektronskim medijima, predviđa način sankcionisanja u slučajevima zloupotrebe frekvencija koje se smatraju nacionalnim dobrom. U više navrata samostalnim delovanjem pojedinih članica RAB Srbija, RTEM i RATEL su bivali upoznati sa štetnim efektima nelegalnog emitovanja programa, ali je delovanje ove dve državne institucije sporadično i nedovoljno efektno.

Predlog: Kako su članice RAB Srbije upoznate sa trenutnom situacijom u samoj dinamici sprovođenja pojedinih odrednica pomenutog Zakona, te osnovnim i najvećim problemima na terenu, smatramo da je neophodno da se na ovom poslu angažuje veći broj ljudi koji rade pri Agenciji za telekomunikacije, takođe obezbedi neophodno vozilo, ali i podrška MUP za tehnološki kriminal.

Takođe, RAB zahteva da se stanice kojima je oduzeta dozvola i zabranjen dalji rad, kažnjavaju ukoliko nastave sa radom uprkos Zakonu.

Primetno je da Agencije koje se bave istraživanjem slušanosti medija u svojim konačnim izveštajima navode pozicije onih radio emitera u onim područjima gde njihovo emitovanje ne bi smelo da bude zableženo, što utiče na krajnje izvedene kalkulacije čime se praktično dobijaju iskrivljeni podaci o stanju na terenu. Primer: pojedine radio stanice se navode u šeru za ceo grad, gde one ne bi smele da se pojavljuju jer nemaju dozvolu za emitovanje u gradu, već samo u delovima (opštinama).

Takođe, RAB Srbija traži da se za pojedine radio stanice koje su u samoodbrani od ometanja signala od strane pirata, pojačale svoj signal, ukinu kazne, tj. opomene koje su poslate od strane RTEM-a i RATEL-a.

 

PRIVATIZACIJA JAVNOG SEKTORA

RAB Srbija pozdravlja nastavak privatizacije medija u Srbiji, i ovog puta nam se čini da će se i ići do kraja, i da će se privatizacija završiti do zadatog roka. RAB Srbija je imao i gotov predlog modela privatizacije medija iz javnog sektora, koji i ovom prilikom iznosimo.

- Za medije koji su u statusu JP i finansiraju se iz gradskih i opštinskih budžeta predlažemo privatizaciju po modelu javno-privatnog partnerstva, pri čemu bi bila ostvarena prodaja 40% kapitala, a 60% bi bilo preneto u vlasništvo zaposlenih lica.

Kako bi se obezbedila sigurnost i održivost poslovanja RAB Srbija predlaže uvođenje mogućnosti kojom bi vlasnička struktura u naredne tri godine od trenutka kupovine ostala nepromenjena.

RAB Srbija smatra da je, kako bi se omogućila veća zainteresovanost za ulazak privatnog sektora u ovaj vid udruživanja kapitala, moguće vlasniku, u ovom slučaju privatnom licu koje kupuje 40% kapitala, pružiti pravo na „zlatni glas“ tj. mogućnost veta. S takvom mogućnošću i manjinski vlasnik kapitala ipak ima određeni vid  kontrole i nad finansijama i nad programom.

Međutim, samom privatizacijom se ne završavaju problemi vezani za lokalne medije.

Predlog: Smatramo da su svi lokalni mediji osuđeni na propast ukoliko država zakonom ne obaveže lokalne samouprave da izdvajaju određeni procenat lokalnog budžeta za informisanje, odnosno za poslove javnog informisanja. U trenutku kada ovaj procenat nije ušao direktno u Zakon, predlažemo da se izda obavezujuće uputstvo lokalnim samoupravama od strane Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu.  

Dosadašnja praksa se nije pokazala kao dobra, jer je zavisila od svesti i volje lokalnih autoriteta da deo budžetskih sredstva izdvoje za lokalno informisanje - nadležno ministarstvo svake godine preporučivalo je lokalnim skupštinama da izdvoje 2% budžeta za informisanje, što se u praksi nije poštovalo. Predloženi procenat je idealno rešenje za sve lokalne medije, najmanji prihvatljiv iznos može da bude 1,5% budžeta i ne može da bude manji ako želimo da lokalni mediji opstanu.

Naglašavamo da ako nema jasno definisanog procenta kao obaveze, nema lokalnih medija, pogotovu u višejezičnim sredinama.

 

ZAKON O OGLAŠAVANJU

Iz raznih izvora smo došli do saznanja da se uveliko radi na Zakonu o oglašavanju. Nažalost zakonodavac opet nije imao sluha za radio emitere i uopšte elektronske medije, jer u radnoj grupi nije predvideo nikog iz ove oblasti. Obrazloženje je, da je veliki deo ove teme rešavan u Zakonu o elektronskim medijima. Nažalost, osnovne odredbe tog Zakona će se ipak odnositi i na elektronske medije, a mi nećemo biti u mogućnosti da utičemo na bilo šta.

Predlog: Ovom prilikom tražimo da se u radnu grupu koja se bavi pisanjem novog Zakona o oglašavanju ubaci stručno lice ispred elektronskih medija, da bi bili u mogućnosti ponuditi nekoliko kvalitetnih rešenja u ovoj oblasti.